DEO SRBIJE KOJI JE BOGAT POLUDRAGIM KAMENJEM: Pogledajte samo šta MEŠTANI PRAVE OD NJEGA, FASCINATNO

Da bi grnčarija iz Zlakuse bila toliko posebna i prepoznata širom sveta, presudni su njen kvalitet i ručni rad iskusnih majstora, kod kojih je pravljenje posuđa porodična tradicija. Ipak, jedan od najvažnijih elemenata jeste materijal od kog se pravi, a u pitanju su glina iz sela Vranjani i kamen kalcit iz Rupeljeva.

Znajući koliko je važan dobar materijal, grnčari su otkupili majdan ovog poludragog kamena i zajednički ga koriste.

- To je selo oko desetak kilometara udaljeno od Zlakuse. Tu se već decenijama ide po kalcit, svetlucavi poludragi kamen. Može biti bezbojan, žućkast, crvenkast, zavisi od podneblja u kom se nalazi. Vadi se iz kamenoloma, a kako bi ga mi grnčari mogli koristiti on se melje, a potom prosejava i zatim meša sa glinom - kaže za RINU grnačar Dragoslav Nikitović iz Zlakuse.

Krupnija granulacija samlevenog kamena koristi se za zemljano posuđe sa debljim zidovima, dok se finija granulacija koristi za izradu zemljanog posuđa sa tanjim zidovima. Kalcit se meša sa glinom u odnosu 50% prema 50%, a za neke proizvode koji zahtevaju dodatnu čvrstinu i 60% prema 40% u korist kalcita.

- Taj sastav ova dva prirodna materijala čini zlakušku grnčariju posebnom. U smešu od koje se izrađuje grnčarija ne dodaju se nikakve hemikalije. To blago iz dubine zemlje našem posuđu daje posebnu čvrstinu, trajnost i kvalitet. Samo zahvaljujući kalcitu može se peći na visokim temperaturama, a ukus hrane pripremljene u zemljanom posuđu ne može se porediti ni sa jednim drugim - rekao je ovaj grnčar.

Smeša gline i kalcita se za razliku od čiste gline ne može izlivati u kalupima industrijskim postupkom već se svaka posuda mora ručno oblikovati. A Dragoslav se osim posuđa oprobao i u pravljenju amfora, skoro iste onakve kakve su nekada davno koristili stari Grci i Rimljani, za prenos ulja, vina i žitarica.

- Za jednu amforu mi treba tri puta po pola sata. Prvo izgradim sredinu, zatim ručke, a onda se gradi to njihovo specifično šiljato dno. Onda sledi sušenje koje traje oko 15 dana i to na promaji bez sunca. Kad se taj proces završi, amfore se peku u specijalnim pećima za keramiku, oko deset sati. Tek onda su one spremne za prodaju. Svaki zanatlija ima neki svoj način i zato nikad nećete videti dva potpuno ista proizvoda od različitih majstora. Porudžbina ima dosta, a jedan Crnogorac je svoju amforu čak stavio i u more da dobije tu neku posebnu notu - rekao je Nikitović.

(Espreso / RINA)