OVI MOĆNICI SU VLADALI JUGOSLAVIJOM NAKON TITOVE SMRTI: Istina je SASVIM JASNA

Dan danas važi teorija da je Titovom smrću 1980. godine zapravo došlo do raspada SFRJ, odnosno počeo sunovrat koji će kulminirati deset godina kasnije strašnim ratom koji je raskomadao bivšu Jugoslaviju.

Međutim, tih deset godina pre nego što je došlo do krvavog rata, Jugoslavija je nastavila da relativno uspešno postoji.

Ko je vodio državu?

O tome se brinulo tzv. rotirajuće predsedništvo. Naime, svake godine, negde u maju mesecu, dolazilo je do smene predsednika predsedništva, a na toj poziciji menjali su se na godinu dana predstavnici republika i pokrajina.

Prvi predsednik u rotaciji bio je Lazar Koliševski iz Makedonije, 1980. nakon Titove smrti, a poslednji je bio Stipe Mesić iz Hrvatske, Tuđmanova desna ruka u to vreme, koji nije odradio ceo jednogodišnji mandat već je podneo ostavku u decembru 1991. Nasledio ga je, u v.d. statusu Crnogorac Branko Kostić, koji je toj funkciji ostao do 1992. godine.

Nešto što većina ljudi ne zna jeste da Tito, praktično, nije bio prvi predsednik socijalističke Jugoslavije.

Tokom Drugog svetskog rata je postao premijer (1943—1963) a ustavnim promenama 1953. postao je i predsednik (kasnije doživotni predsednik, 1953—1980) Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Nakon fašističke okupacije Jugoslavije, partizani su 1942. formirali Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ). Na njegovom čuvenom drugom zasedanju u Jajcu 29. novembra 1943. proklamovana je Demokratska Federativna Jugoslavija (DFJ).

Tačno dve godine kasnije proglašena je Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ), koja je aprila 1963. preimenovana u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ).

Prvi predsednik FNRJ, od 29. decembra 1945. do 14. januara 1953. bio je Ivan Ribar, a za to vreme Broz je bio predsednik vlade, da bi onda i zvanično zamenio Ribara na funkciji predsednika. Inače, Ribar je u ratu izgubio oba sina - Jurisu i Ivu Lolu. Iz političkog života se povukao 1960. godine. Živeo je u Zagrebu, gde je 1968. i umro u 87. godini života, kao rezervni general-major JNA.

Prema ustavu iz februara 1974., na čelu SFRJ se, kao što rekosmo, nalazilo kolektivno Predsedništvo u koje su ulazili po jedan predstavnik šest republika, dve pokrajine i (do 1988.) šef SKJ.

Prvi predsednik predsedništva je bio Tito, koji je 16. maja 1974. proglašen za doživotnog predsednika i na položaju ostao do smrti.

Posle Titove smrti, članovi predsednštva su se smenjivali jednom godišnje, uglavnom 15. maja.

Evo ko su bili njegovi naslednici:

- Lazar Koliševski (4. — 15. maj 1980.) (Makedonija)

- Cvijetin Mijatović (1980—81.) (BiH)

- Sergej Kraiger (1981—82.) (Slovenija)

- Petar Stambolić (1982—83.) (Srbija)

- Mika Špiljak (1983—84.) (Hrvatska)

- Veselin Đuranović (1984—85.) (Crna Gora)

- Radovan Vlajković (1985—86.) (SAP Vojvodina)

- Sinan Hasani (1986—87.) (SAP Kosovo)

- Lazar Mojsov (1987—88.) (Makedonija)

- Raif Dizdarević (1988—89.) (BiH)

- Janez Drnovšek (1989—90.) (Slovenija)

- Borisav Jović (1990—91.) (Srbija, SKJ pa SPS)

- Sejdo Bajramović (v.d.) (16. maj — 30. jun 1991.) (Kosovo, SPS)

- Stjepan Mesić (30. jun — 3. oktobar 1991., formalno dao ostavku 5. decembar 1991.) (Hrvatska, HDZ)

- Branko Kostić (v.d.) (3. oktobar 1991. — 15. jun 1992.) (Crna Gora, DPS)

Bonus video:

(Espreso)