NEVREME OSTAVLJA SRPSKOG SELJAKA BEZ DINARA U DŽEPU! Ko pali protivgradne rakete i koji detalj je presudan

Čitava stabla iščupana iz korena, polomljeni krovovi, popadali crepovi, to su sve slike koje su obeležile jučerašnji dan.

A najteže je verovatno ratarima koji mesecima brinu o usevima. Za samo par sati napravi se katastrofalna šteta, a zemljoradnicima novčana naknada ne može zameniti uložen trud, rad i znoj.

A da bi takve štete izbegle ili barem ublažile, na snagu stupaju protivgradni strelci, obučeni radnici RHMZ-a koji su jedina nada ratarima.

Kako su vremenske neprilike česta pojava u našoj zemlji, mora se na vreme biti pripremljen za delanje, a samim tim mora postojati dovoljan broj ljudi i kapaciteta koji će stupiti na snagu onda kada je potrebno.

U vezi sa tim, razgovarali smo sa načelnikom Centra za odbranu od grada Hidrometeorološkog zavoda Srbije, Zoranom Babićem.

Kako u Srbiji postoji 13 radarskih centara, a vremenske neprilike pogaćaju delove grada u različitim periodima i intenzitetima, pitali smo našeg sagovornika na koji način se protivgradne rakete raspoređuju ka centrima.

U pred sezonskom periodu sve protivgradne rakete se nalaze u našem centralnom magacinu Rekovac. Ukupna količina raspoloživih zaliha i novougovorena proizvodnja raketa se u predsezoni dodeljuju radarskim centrima na osnovu precizno definisane Instrukcije, a shodno stepenu ugroženosti pojedinih delova teritorije Republike Srbije u odnosu na čestinu pojave grada. Pored početne količine raketa, tokom sezone, a na osnovu sprovedenih dejstava i ostvarene potrošnje radarskim centrima se dodeljuju iz magacina nove količine raketa kako bi se izvršila popuna i kako bi u svakom trenutku sve lansirne stanice bile spremne za dejstvo", reko je za Esporeso Zoran Babić.

Protivgradne rakete su jedan način na koji mogu da se oslone ratara i iz često pogođenih sredina, te je interesovalo nas, a i ljude koji se bave poljoprivredom, na koji se još način mogu zaštititi i obezbediti usevi.

Odbrana od grada se deli na aktivnu i pasivnu. Pored metodologije suzbijanja grada koju mi primenjujemo, drugi vid aktivne zaštite su protivgradne mreže koje se mogu primenjivati na pojedinim voćnim kulturama. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije obezbeđuje subvencije za ovaj vid aktivne zaštite u visini do 50% ulaganja. Pasivna zaštita je osiguranje poljoprivredne proizvodnje, a i za ovaj vid zaštite takođe postoje subvencije koje za pojedine rizične delove teritorije idu i do 80%", rekao je Babić iz Hidrometeorološkog zavoda Srbije.

Kako su vremenske neprilike nekad toliko brze da jedino mogu delovati ljudi koju su u blizini, pitali smo našeg sagovornika da li domaćinstva mogu da samostalno nabavljaju i koriste protivgradne rakete.

Кao što sam već rekao, nabavka i instalacija protivgradnih mreža je individualni pristup u zaštiti voćarskih kultura", dodao je Zoran Babić.

Osnovna delatnost RHMZ-a je izrada i objavljivanje prognoza vremena i voda, davanje upozorenja i najava za vanredne i opasne meteorološke i hidrološke pojave, ali da li postoji način procene brja potrebnih protivgradnih raketa na godišnjem nivou, pitali smo načelnika Centra za odbranu od grada.

Na godišnjem nivou je potrebno obezbediti 20.000 raketa uz pretpostavku, da je kao prethodne godine, moguće potrošiti i 13.000 raketa. I nakon ovako velike potrošnje i dalje 1200 lansirnih stanica mora biti popunjeno i spremno za rad. Treba konstatovati da kada je ekstremna potrošnja raketa da uvek Vlada Republike Srbije odvoji i dodatna sredstva kako bi se održala efikasnost rada. Inače, za ovu godinu smo obezbedili 22000 raketa, a zaključno sa današnjim danom potrošeno je 6226 raket", rekao nam je Babić.

Kad zagrmi, heroji su već na položaju

Biti strelac protivgradne zaštite velika je odgovornost i obaveza, ali i ponos, znajući da je spaseno na hiljade hektara useva.

Kad zagrmi nebo strelci su već na položaju. Čekaju znak za ispaljivanje raketa. Važno je dejstvovati na vreme, zaštititi useve i zasade od kojih oni i njihove komšije u selu žive.

Pitali smo našeg sagovornika koliko ih u Srbiji ima.

U ovom trenutku imamo aktivnih 1240 lansirnih mesta od kojih je njih 890 sa strelcima a 350 je automatskih daljinskih lansirnih stanica. Na svakoj stanic rade po 2 strelca", kazao je Zoran Babič za Espreso.

Interesovalo nas je takođe kako se i gde oni obučavaju.

Obuku strelaca sprovode specijalno obučeni radnici RHMZ. Svaki radarski centar se stara o svojoj pripadajućoj mreži lansirnih stanica i u predsezoni organizuje jednodnevne skupove, na kojima se osim obuke urade i lekarski pregledi strelaca", dodao je naš sagovornik.

Pretpostavljajući da se, s obzirom na broj stanica, radara i ostalih kapaciteta, protokol zamršen i nimalo jednostavan, pitali smo za kraj gospodina Babića da nam ukratko objasni kakav je protokol te da li se domaćinstva samostalno javljaju za pomoć RHMZ-u.

Metodologija raketnog načina suzbijanja grada zasnovana je na stalnom radarskom osmatranja branjenog područja plus 200 km od granice Republike Srbije i u ovoj proceduri uvek su minimum 4 radara od 14 uključeni. U slučaju da je teritorija nekog radarskog centra ugrožena prelazi se u režim radarskog merenja, slanja strelaca na lansirne stanice, uzimanje odobrenja od oblasne kontrole leta za korišćenje dela vazdušnog prostora, putem radio veze i telekomunikacionim linkovima prosleđivanja komandi za dejstvo lansirnim stanicama i nakon sprovođenja zasejavanja prikupljanje svih relevantnih informacija i izrada analiza sprovedene metodologije. Nikakva samoinicijativna aktivnost nije moguća već su strelci dužni da striktno izvršavaju naredbe svog nadređenog radarskog centra", objasnio je Zoran Babić, načelnik Centra za odbranu od grada Hidrometeorološkog zavoda Srbije.

(Espreso)