POČELA JE SEZONA KUPANJA U SRBIJI: Brojne OPASNOSTI vrebaju iz vode, OVAJ savet je od ŽIVOTNE VAŽNOSTI

Kupališna sezona uveliko počinje u gradovima širom Srbije, te su ljudi već sa prvim višim temperaturama pohrlili na kupanje, kako u gradskim bazenima, tako i u rekama i jezerima širom naše zemlje, odnosno na mnoga divlja kupališta.

Koliko god da volimo uživanje pored i u vodi tokom vrućine i letnjeg perioda, nikako ne smemo da zaboravimo i na sve opasnosti koje vrebaju, odnosno moguće povrede, ozlede, infekcije, ali i sve češća utapanja koja na ovakvim mestima mogu da se dogode, te ljude zanima kome u takvim situacijama mogu da se obrate za pomoć, šta je ono na šta treba da obrate pažnju, kao i koje su mere predostrožnosti.

Opasnosti iz vode

Gotovo da ne postoji čovek koji barem jednom nakon kupanja, bilo u bazenu, reci, jezeru ili moru nije dobio neku zdravstvenu tegobu. Jedna od njih je i takozvano plivačko uho, bolna i nezgodna infekcija koja je ujedno i najčešća letnja upala koja se dobija usled kontakta sa vodom, bilo na moru ili u bazenu.

Oni koji dobiju pomenutu infekciju mogu primetiti simptome kao što su natečeno uvo, bolno na dodir, dok se može javiti i gnojenje. Infekcija se, prema savetima stručnjaka, može izlečiti antibioticima i antimikoticima, dok se savetuje i da se nikako ne koristi štapić za uvo, jer to može dovesti do još goreg stanja kod inficiranih.

Pored plivačkog uha bazeni su idealno mesto i za dobijanje gljivica na koži, kojima su topla i vlažna mesta poput bazena pravi raj, te se mogu naći i na vlažnim peškirima i kupaćim kostimima, vlažnim podovima, kao i u svlačionicama.

Simptomi koji prate ovu zarazu su izraženo crvenilo upaljene regije, svrab i pucanje kože, pa se svim posetiocima bazena toplo savetuje da na takvim mestima obavezno nose svoje papuče kako bi izbegli pomenutu infekciju.

Pored uha i kože, na bazenim treba pripaziti i kada je zaštita očiju u pitanju, a sve kako bismo sprečili moguću pojavu takozvanog bazenskog konjuktivitisa, koji se još naziva i infekcija oka, a koji nastaje usled kontaminacije bazena urinom osobe koja ima određenu genitalnu infekciju.

Posetioci bazena koje zadesi ova infekcija primetiće simptome kao što su crvenilo, suzenje oka, otok kapka i osetljivost na svetlost, dok se kao načini lečenja preporučuje da se takvi obavezno obrate lekarima za stručnu pomoć, dok se u većini slučajeva kod svih vrsta upala oka daju antibiotske kapi za oči.

"Najviše utapanja na početku sezone"

Prema rečima Vladimira Grujića iz Udruženja spasioca na vodi Srbije, zaštita na bazenima zavisi od uprava tih kupališta, te da postoje određene mere i pravilnici kojih se ona moraju pridržavati kako bi uopšte bazeni bili otvoreni za posetioce, odnosno kupače.

- Sva javna kupališta moraju da imaju određenu infrastrukturu kako bi uopšte počela sa radom. Jako je bitno imati spasilačku službu, lekarsku službu, redarsku službu dok je neophodna i sanitarna ispravnost vode. Mnoga kupališta u našoj zemlji do sada nisu otvorena, dok razlog za to može da bude upravo taj da nisu ispunila sve od ovih zahteva - govori Grujić.

Kako dalje navodi Grujić, kada je o samom broju potrebnih spasilaca na određenom bazenu reč, i o tome postoji Pravilnik koji bi trebalo ispoštovati.

- Po pravilniku broj spasilaca na određenom bazenu zavisi od njegovih dimenzija, pa je tako, na primer, za olimpijski bazen koji je dimenzija 20 puta 50, odnosno 1.000 kvadrata potrebno, prema zakonu, 4 spasioca. Za srednje bazene i dečije potrebno je uglavnom 2 spasioca - navodi Grujić i ističe kako njihovo Udruženje sada broji oko 400 spasioca što je svakako nedovoljan broj.

Grujić objašnjava i kakva je situacija u našoj zemlji kada je o samim utapanjima reč, te ističe kako je najveći broj takvih nesrećnih slučajeva prisutan upravo tokom početka sezone, za šta su, mahom, odgovorni sami kupači.

- Najveći broj utapanja dešava se na početku kupališnih sezona, kada, ili nisu ispoštovana sva pravila bezbednosti u potpunosti, ili su kupači ti koji su na kupanje došli nespremni. Naime, oni dolaze neutrenirani. Međutim, ono što je posebno potrebno istaći jeste da su bazeni ta mesta koja su najbezbednija kada je kupanje u pitanju, jer je tamo voda prozirna, vidi se koja je dubina, i ima spasioca, dok su divlja kupališta najčešće ona na kojima se dešavaju utapanja, jer je voda promenljive dubine, ne vidi se dno, postoje struje, te se kupačima svakako savetuje da posećuju ona kupališta koja imaju pomenutu i potrebnu infrastrukturu - zaključuje Grujić ispred Udruženja spasioca na vodi u Srbiji.

Kupališta i divlja kupališta

Najposećenije i najlepše kupalište u Srbiji svakako je Ada Ciganlija koja se još naziva i beogradsko more. U letnjiim mesecima posebno zaživi ovaj deo srpske prestonice, gde je "živo" preko celog dana, ali gde je naglasak na plaži i kupanju u vodi koja se tamo nalazi.

Pored Ade Ciganlije, tu je i nadaleko poznata plaža Lido u Zemunu koja se dobro skrivena nalazi na severnom vrhu Velikog ratnog ostrva na Dunavu, i koja krije pravi mali raj, gde ljudi, kako zbog peščane plaže, tako i zbog bujne vegetacije tokom letnjeg perioda tamo neretko odlaze ne bi li se osvežili i okupali, dok je ovo mesto pogodno i za porodice sa malom decom, jer je reka na ovom mestu jako plitka.

Nedaleko od Beograda, tačnije na teritoriji Pančeva, a nasred Dunava nalazi se još jedno kupalište, i to divlje, primamljivo za naše sugrađane. Reč je o Beloj steni ili "Čakljancu", kako ga još zovu, koja je od centra srpskog glavnog grada udaljena 12 kilometara, a do čije plaže se dolazi čamcima.

Ovo mesto interesantno je među posetiocima jer nudi bujnu vegetaciju, beg od gradske vreve, kao i peščane plaže nalik onima koje viđamo na moru, dok su na samom tom mestu prisutni i restorani, te jedino što "ne valja" jeste činjenica da nema spasioce i pijaću vodu.

Bonus video:

(Espreso/Blic)