PAZITE, OVO SU SIMPTOMI TOPLOTNOG UDARA: Dve grupe ljudi su najugroženije, evo i koje su

Kako nastupi toplo letnje vreme, veliki broj ljudi pohrli napolje da uživa u njegovim dražim, bez obzira na apelovanja stručnjaka koji to ne savetuju u najtoplijem delu dana.

Na taj način, svi se izlažu riziku od toplotnog udara.

Toplotni udar je stanje koje nastaje kada se naše telo pregreje u relativno kratkom vremenskom roku. Njega ne treba mešati sa sunčanicom koja nastaje kada se izložimo direktnim sunčevim zracima na duži vremenski period.

Do toplotnog udara dolazi usled prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da održi temperaturu u normalnim granicama. Najčešći simptomi su telesna temperatura viša od 40 stepeni opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje i ponekad gubitak svesti.

Važno je napomenuti da toplotni udar može da nastane i usled dužeg boravka u okruženju u kom je vazduh pregrejan i vlažan. Ukoliko dođe do toplotnog udara, potražite pomoć bilo koga ko se nalazi u vašoj blizini. Sklonite se u rashlađenu i provetrenu prostoriju. Umijte se, a ako postoji mogućnost i istuširajte.

Nakon toga, pozabavite se hidratacijom organizma. Vodu nemojte uzimati u velikim količinama, već je popijte iz više manjih gutljaja. Odmorite dok ne osetite da vam je bolje.

Ipak, bolje je sprečiti nego lečiti, pa je svakako poželjno da preduzmete mere prevencije, kako do toplotnog udara, koji može da deluje zastrašujuće, ne bi ni došlo. Prvenstveno, klonite se sunca u periodu od 10 do 17 časova, kada je ono najjače. Kada izlazite, nosite laganu garderobu u kojoj vam neće biti vruće i obavezno zaštitite glavu šeširom.

Supe, mlaki čajevi, sokovi i voda, neophodni su kako biste ostali hidrirani po vrućini. Izbegavajte napitke koji sadrže kofein ili veliku količinu šećera, kao i gazirana pića.

Jedite sezonsko povrće, a neka vam obroci budu raspoređeni u toku celog dana. Najbolje bi bilod a budu manje obimni i češći. Potrudite se i da prostor u kom boravite bude rashlađen. Neka temperatura u njemu ne bude viša od 30 stepeni preko dana i 24 stepena preko noći.

Ukoliko nemate klima uređaj, zamračite prostoriju, naročito ako se nalazi an strani koja je u toku popodneva izložena suncu. Ukoliko imate neku hroničnu bolest, poput dijabetesa, kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih ili respiratornih problema, potrebno je da povedete i više računa o svojoj terapiji i dnevnim navikama.

Pored hroničnih bolesnika, u ugroženiju kategoriju spadaju i decai stariji.

(Espreso/objektiv)