POSTKOVID HARA SRBIJOM, A OVO JE NAJSMRTONOSNIJI KANCER U NAŠOJ ZEMLJI: Dr Plavšić za Espreso otkrila sve SIMPTOME!

Da se preležanom koronom ništa ne završava i da tek tada može doći do zdravstvenih komplikacija pokazao je postkovid sindrom koji je zahvatio veliki deo populacije.

Dugotrajne posledice infekcije mogu da traju i godinu dana, a najčešće su propraćene simptomima kao što su malaksalost, nedostatak energije i umor.

Pojedini simptomi mogu ukazivati na kardiovaskularne postkovid probleme koji mogu ozbiljno ugroziti život.

Kada se ljudi suoče sa svim ovim simptomima zapitaju se ko je prava adresa - pulmolog, kardiolog ili neki drugo stručno lice.

Koliki je broj postkovid pacijenata u Srbiji još uvek je nedostupan i nepoznat podatak, jer, kako za Espreso navodi prim. dr Slavica Plavšić specijalista za plućne bolesti, u našoj zemlji još uvek ne postoji registar takvih bolesnika kao ni ustanove za njihovo lečenje.

- Slučajevi se rešavaju pojedinačno i kako se ko snađe. Smatra se da čak 60% pacijenata koji su preležali kovid jednom ili više puta imaju bar neki od preko 200 simptoma postkovida. Naravno, mnogo teže posledice su ostale kod onih koji su imali teže oblike bolesti, koji su bolnički lečeni, naročito kod onih koji su bili na respiratoru, objašnjava dr Plavšić.

Ona napominje i da ne postoji ni jedan sistem organa koji ne može biti zahvaćen postkovid simptomima.

- Najčešće se javljaju opšti simptomi koji mogu da traju mesecima: malaksalost i hronični umor koji se javlja i posle najmanjeg fizičkog napora. Tu su i povišena temperatura, gubitak čula mirisa i ukusa, oštećenje sluha, opadanje kose, različite i promenljive bolne senzacije (migrirajući bolovi), različiti kožni osipi i itd. Takođe, može doći i do povećanja vrednosti D-dimera bez realnog objašnjenja, kaže dr Plavšić i dodaje da se najznačajniji problemi javljalu od strane respiratornog sistema:

- Kašalj, brzo zamaranje, bol u grudima, smanjen plućni kapacitet, plućna fibroza. Od strane kardiovaskularnog sistema to su aritmija, palpitacija i tahikardija, visok pritisak, perikardni izliv, srčana insuficijencij, miokardiopatija, miokarditis, koronarna bolest arterija, neurološki i skeletno-muskularnog sistema, navodi doktorka Plavšić za Espreso.

U nizu simptoma mogu se pojaviti i sledeći znaci:

• Uporni bolovi u mišićima, kostima i zglobovima i kičmenom stubu • Glavobolja • Vrtoglavice sa mogućim gubitkom svesti • Reumatoidni artritris u vidu simetričnih artralgija velikih i malih zglobova • Cerebrovaskularni insult (šlog)

Endokrinološki i metabolički: • Gastrointestinalne tegobe • Hiperglikemije i teža kontrola dijabetesa • Poremećene vrednosti funkcija jetre • Poremećaji u radu štitne žlezde • Smanjena funkcija bubrega

Psihološki: • Kratkotrajni gubici pamćenja – nemogućnost da se zapamti nekoliko rečenica, teško pronalaženje reči, gubitak koncentracije, problemi sa učenjem • Pojava „mentalnih magli“ • Anksioznost • Depresija • Problemi sa snom i strah • Posttraumatski sindrom • Panična stanja

Ukoliko primetite neke od navedenih simptoma važno je javiti se izabranom lekaru na vreme.

- Pored lečenja od strane odgovarajućih specijalista, najbolji način da se ublaže ili uklone simptomi postkovida je primanje vakcine protiv kovida. Prve ili bilo koje doze, mesec dana nakon prestanka akutnih simptoma, pojašnjava dr Plavšić.

Karcinom sa crnom statistikom u Srbiji

Prema zvaničnim statističkim podacima od početka pandemije u Srbiji je od korona virusa preminulo 16.112 ljudi.

Još jedna od najčešćih bolesti u Srbiji je karcinom pluća koji je i najsmrtonosniji karcinom kod nas i u svetu.

- Prema statistici, Srbija zauzima drugo mesto u Evropi po smrtnosti, odmah posle Mađarske, a broj obolelih raste svake godine. Godišnje u Srbiji oboli 6.500 osoba, a nažalost, preko 4.600 izgubi bitku sa tom opakom bolešću. Po podacima Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut u Srbiji se svakodnevno dijagnostikuje 20 novih pacijenata, od kojih je sve više žena, a od ovog karcinoma umre 13 osoba. U svetu je, tokom 2020. godine, od karcinoma pluća obolelo oko 2,2 miliona ljudi od kojih je 1,8 miliona, nažalost, preminulo, navodi dr Slavica.

Pušenje glavni uzročnik raka - mit ili istina?

Doktorku Plavšić pitali smo i da li je mit ili činjenica da je pušenje glavni uzročnik karcinoma pluća i da li bi trebalo da pušači češće kontrolišu pluća nego nepušači.

- Glavni faktor rizika za pojavu bolesti kod 90% muškaraca i 80% žena je pušenje, zatim genetski faktori i aerozagađenje. Zbog toga se pušačima posle 40. godine života, a i onima sa opterećujućom genetskom predispozicijom, savetuje da jednom godišnje urade snimak pluća. Za sve ostale, preporuka je jednom u dve godine, preventivno. Naravno, po potrebi i češće. Jedan od razloga za visoku smrtnost je kasno otkrivanje bolesti zbog nespecifičnih simptoma i nemogućnosti da se tumor otkrije u ranoj fazi zbog toga što nema dovoljno lekara niti dovoljno rendgen aparata za snimanje. Dijagnostiku je dodatno usporila pandemija korona virusa, pa je sada primetan veći broj pacijenata koji sa malignim oboljenjima dolaze u poodmakloj fazi, ističe naša sagovornica.

Ukoliko se otkrije u ranom stadijumu, uz primenu adekvatne terapije, sa karcinomom pluća može da se živi. Međutim, upravo je dijagnostika kamen spoticanja za pacijente koji imaju rak pluća.

- Pravovremenom operacijom nekih oblika tumora pluća i redovnim praćenjem može se postići potpuno izlečenje. Ako se otkrije kasno, smrtnost je vrlo visoka. Ova maligna bolest pluća može biti asimptomatska dugo vremena, čak i nekoliko godina, tako da je veliki problem što se ne otkriva na vreme, kao što je to slučaj kod drugih vrsta tumora koji daju rane simptome i za koje postoje jasni programi skrininga (karcinom dojke, grlića materice ili debelog creva), navodi doktorka Plavšić.

Simptomi karcinoma pluća i lečenje

- Glavne tegobe koje se javljaju su: intenzivan kašalj ili promena karakteristike kašlja kod pušača, gušenje, bolovi u grudnom košu ili ramenu (zavisno od lokalizacije), slabost, malaksalost, gubitak apetita i u težini. U kasnijim stadijumima mogući je još čitav niz teških simptoma. Iskašljavanje krvi (hemoptizije) su simptom koji najčešće „odvede” pacijenta kod lekara. Nažalost, to može biti već odmakli stadijum bolesti i onda su mogućnosti lečenja znatno sužene, napominje naša sagovornica.

Za lečenje karcinoma pluća u Srbiji postoje sve terapije koje su dostupne i u svetu.

- Šanse za uspešno izlečenje decenijama su imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi i koji su operisani. Poslednjih oko 15 godina situacija se znatno menja pojavom personalizovane, molekularne-biološke terapije i najnovije, imunološke terapije. Kod tzv. nonmikrocelularnog (nesitnoćelijski karcinoma pluća), ako se otkrije u ranom stadijumu, operacijom se može postići izlečenje. Nekada je dovoljna samo operacija koja može podrazumevati odstranjenje samog tumora, režnja, lobusa ili celog plućnog krila, a nekada se pre ili posle operacije primenjuje i hemio i/ili zračna terapija. Mikrocelarni karcinom pluća nije operabilan zato što se smatra da kada se otkrije, već postoje metastaze u drugom plućnom krilu, jetri, mozgu, kostima. Ovaj tip karcinoma dobro reaguje na savremenu hemio i zračnu terapiju, ističe doktorka Plavšić i dodaje da je otkrićem ciljane terapije koja zaustavlja rast tumora na nivou molekula, napravljen je ogroman pomak u lečenju raka.

- Za razliku od hemioterapije, koja deluje i na tumorske i na normalne ćelije, terapija na molekularnom nivou deluje ciljano na ćelije tumora, a takođe ima i drugih prednosti kao što je manja toksičnost i veća efikasnost. Veliki napredak u lečenju malignih bolesti postignut je primenom savremenog lečenja imunoterapijom. Imunoterapija je novi antitumorski vid lečenja koji se primenjuje kod karcinoma svih organa, uključujući i rak pluća, tako što stimuliše imuni sistem da prepozna, napadne i uništi strane ćelije raka. Imunoterapija je nastala na temeljima biologije karcinoma sa jedne i imunskog sistema sa druge strane.

Glavni cilj primene ovih lekova jeste pružanje pomoći imunskom sistemu da prepozna i efikasno eliminiše ćelije raka.

-Za razliku od svih prethodnih opcija koje deluju direktno na tumor, imunoterapija deluje na naš imunski sistem koji ima ulogu da brani organizam od svega što mu je strano – uključujući razne bolesti, a samim tim i karcinom, ističe za Espreso doktorka Slavica Plavšić.

Prekomerno zagađen vazduh u većini velikih gradova u Srbiji veliki rizik po zdravlje

Zagađenje vazduha ja važan faktor rizika po zdravlje u Evropi i širom sveta. Najnoviji izveštaj globalnog tereta bolesti pokazuje da je zagađenje vazduha jedan od deset glavnih globalnih faktora rizika po zdravlje

Smatra se da je širom sveta oko 7 miliona ljudi umrlo ranije zbog zagađenja, a aerozagađenje je klasifikovano i kao vodeći ekološki uzrok za rak .

Nekoliko godina unazad Srbija je na samom vrhu neslavne lestvice država sa najvećim zagađenjem, zbog ovog višedecenijskog problema privlači pažnju i svetske javnosti.

Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2020. godinu, koji objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine, pokazuje da su građani mnogih mesta širom države bili izloženi lošem kvalitetu vazduha.

Kako ističe doktorka Plavšić proizvodnja energije iz uglja i njegova upotreba u domaćinstvima za zagrevanje, kao i saobraćaj najviše doprinose lošem kvalitetu vazduha.

- Prema poslednjoj analizi uticaja zagađenja na smrtnost u svetu, koju je Globalna alijansa za zagađenje i zdravlje uradila pre dve godine, u Srbiji godišnje na 100.000 stanovnika prevremeno umre 175 ljudi zbog zagađenja. Iza Srbije se nalazi Gruzija sa 140, Bugarska sa 137, Ukrajna sa 128 i Bosna i Hercegovina sa 125 smrti godišnje. Na Islandu je taj broj 37, a u Irskoj 41. U Srbiji svake godine od posledica zagađenog vazduha umre više od 12 000 ljudi, a životni vek građana je za deset godina kraći nego, primera radi, u skandinavskim zemljama, ističe naša sagovornica.

Kako dalje objašnjava doktorka najveći zagađivači u Srbiji jesu dve termoelektrane na ugalj u Obrenovcu i Kostolcu, koje se nalaze među prvih 10 elektrana sa najvećim zagađenjem i najvećim uticajem na zdravlje ljudi u Evropi.

- Brojna istraživanja i dokazi pokazuju da su glavni zagađivači koji utiču na zdravlje, čvrste čestice: PM2.5 (promera 2,5 mikrometara ili manje) i PM10 (promera 10 mikrometara ili manje), zatim ozon, azot-dioksid, sumpor-dioksid, metan, živa i čađ dobijena izgaranjem ugljovodoničnih gasova. Zbog toga se u zimskim mesecima beleže najviši nivoi aerozagađenja, kaže naša sagovornica.

Prošle godine srpska prestonica je u nekoliko navrata bila na samom vrhu liste najzagađenijih svetskih gradova!

- Za Beogradom slede Niš, Smederevo, Kosjerić, Pančevo, Novi Sad, Užice, Bor, Valjevo, Kraljevo, Zaječar, Požarevac, Subotica..., navodi doktorka.

Zagađen vazduh je definitivno problem koji vidimo i osetimo, a koliko je ozbiljan uvidimo, nažalost, tek onda kada se razbolimo.

- Aerozagađenje izaziva kratkoročne, ali i dugoročne posledice u vidu povećanog broj karcinoma pluća, usne duplje, laringsa, kao i karcinoma kože i mnogih drugih bolesti među građanima. Sitne čestice ulaze u pluća i izazivaju najpre iritaciju i zapaljenske procese. One prelaze zatim u krvotok i povećavaju sistematski stepen inflamacije (zapaljenja). Na taj način najpre se razvijaju akutne respiratorne infekcije izazvane virusima, koje se inače javljaju u jesenjim i zimskim mesecima, ističe doktorka Plavšić.

Najosetljivija populacija, i u slučaju aerozagađenja, su deca, trudnice, hronični bolesnici.

- Među prvima, lekarima se javljaju pacijenti sa znacima bronhitisa, pogoršanjem hronične obstruktivne bolesti pluća-HOBP i bronhijalne astme. Ali, većina ljudi ne umre zbog problema sa plućima, nego zbog infarkta miokarda ili zbog moždanog udara kao direktne posledice oštećenja krvnih sudova i posledničnih tromboza. U Srbiji čak 60 odsto ljudi umre od karidovaskularnih bolesti. Izloženost zagađenjima generalno dovodi do pada imuniteta, pa samim tim može uticati i na smanjenje mogućnosti organizma da se izbori sa infekcijom kao što je Covid 19 i druge. Neophodno je intenzivno raditi na očuvanju životne sredine, ugradnji specijalnih filtera i savremene tehnologije kako bi se aerozagađenost smanjila na najmanji mogući nivo. To je, svakako, mnogo jeftinije nego lečiti mnogobrojne bolesti izazvane velikim aerozgađenjem, kaže za Espreso prim. dr Slavica Plavšić specijalista za plućne bolesti.

(Espreso)