ŠTETAN I ULTRA INTELIGENTAN: Nekadašnji izgladneli GOJKO, postao je radosni MIŠKO nepresušne ENERGIJE!

Današnji miljenik najnovijeg izdanja Espreso ljubimca ima svetlucave okice, vedar duh i neiscrpnu energiju! Spremite se da ga obožavate!

Upoznajte Miška!

,,Zdravo, zdravo! Zovem se Miško, imam oko pet meseci i ovo je moja priča.

Sve je počelo kad se jednog dana drugarica mog vlasnika vraćala sa posla. U stopu je pratilo jedno malo žuto-belo izgladnelo štene, odnosno ja. Pošto ona ima 7 pasa i svi kapaciteti su joj okupirani, pitala je mog vlasnika da me pričuva na par dana dok za mene ne pronađu večni dom

Tih dana nisam ništa ni jeo ni pio. Ispostavilo se da imam parvo virus, tj. mačiju kugu i da lako mogu da uginem. Posle puno uložene brige, pažnje, vremena, ali i novčanih sredstava uspeli su da me spase.

U potpunosti sam ozdravio i pošteno se ugojio. Od izgladnelog malog šteneta na samrti koje je jedva hodalo postao sam ultra nestašni i hiper, hiper aktivni jedri, prelepi i veliki dečak koji voli jednostavno da uništava sve pred sobom i da maltretira (bar tako kažu) svog starijeg brata Džonija koji mu kao takav popušta.

Sada sam jednako veliki koliko Džoni.

Njegova drugarica mi je dala ime Gojko da bih se ugojio a on Miško jer sam bio sladak kao miš. Na oglasu za udomljavanje je pisalo "Miško i Gojko".

Još uvek pokušavaju da me udome i sada možda imam priliku da putujem i za Nemačku. Ali sada stojim tu gde jesam i ponosno čuvam svoje ime- Miško! Dovoljno sam se ugojio da mi Gojko više ne treba.

Inače reklo bi se da sam mešanac, neke lovačke vrste, verovano Posavskog goniča i neke druge vrste. Flekice po meni govore da nisam čistokrvni Posavac.

Često me zove Miškec Ili Miškec-piškec.

Kažu da sam ultra nevaljao i štetan (opet ne znam otkud to). On nekad kaže da sam trebao da se zovem Denis napast.

Pored toga što sam toliko štetan, ja sam i ultra inteligentan- smrtonosna kombinacija!

Mislim da sam u nekom prethodnom životu bio profesionalni robijaš. Ništa se od mene ne može sakriti. Ni u sefu švajcarske banke stvari ne bi bile sigurne.

Inače otvaram frižidere ali i ormare. Iz ormara sam znao da nanjušim i smažem po pola dzaka hrane. Brzo sam postao širi nego duži, kao piton. Ništa narednih godinu dana nisam morao da jedem.

Džaba vezivanja, lanci, katanaci, dodatne pregrade od stolica... ja za svaki ,,problem", tj. prepreku pronađem rešenje.

Moj drugar Džoni i ja smo kao Boni i Klajd. Džoni se šlepa uz mene i učestvuje u nedelima. Koristi priliku, a nekad samo sramežljivo gleda sa strane i nada se da će pravda biti zadovoljena

Džoni i ja često, na zaprepašćenje našeg vlasnika, po kući prenosimo nekog od naših kućnih mačaka, a onda kada ga pustimo, mačak prede i mazi se. Tako mi pokazujemo ljubav.

Kada se naš vlasnik vrati s posla nas dvojica ga dočekamo kako priliči. Sve puca od želje, nedostajanja, ljubavi i ushićenja, toliko da ne možemo da se smirimo od skakanja, cviljenja, lajanja i maženja, nekada čak i po 20 minuta.

Komšije sve čuju ali se (za sad) ne bune.

To je bila moja priča. Nadam se da ste uživali!"

Pošaljite nam priču i fotografije na ljubimac@espreso.rs, a mi ćemo to rado podeliti sa našim čitaocima.

Bonus video:

(Espreso/Ana Klikovac)