nesnosne temperature
VRUĆINA IZAZIVA KOLAPS, ALI TO NIJE NAJOPASNIJE ŠTO MOŽE DA VAM SE DESI: Dve tegobe mogu biti KOBNE!
Doktorka Ivana Stefanović, specijalista urgentene medicine pri Hitnoj pomoći, pre svega apeluje na građane da ne budu u panici zbog visokih temperatura, već da se ponašaju – razumno
Jake vrućine najavljene su za Srbiju, ovih dana ići će i do 37 stepni, uz to veoma je visok nivo opasnog UV zračenja, a vlažnost vazduha i sparina samo još dodatno pojačavaju osjećaj vreline i otežavaju građanima. Sve to dovelo je do toga da Hitna služba ima veliki broj poziva zbog padanja u nesvest, a to je samo jedna od tegoba koje su akutalne zbog ovakvog vremena.
Osim što intenzivna vrućina izaziva neprijatnost, važno je napomenuti i da je u prethodnim danima čak trećina javnih poziva Hitnoj pomoći upućena upravo zbog nesvestica. Stoga, lekari pozivaju građane da se tokom perioda vrućina ponašaju odgovorno.
Doktorka Ivana Stefanović, specijalista urgentene medicine pri Hitnoj pomoći, pre svega apeluje na građane da ne budu u panici zbog visokih temperatura, već da se ponašaju – razumno.
Rashladite se pametno
– Najbolje je da tokom najtoplijeg dela dana, ukoliko mogu, građani ostanu kod kuće, u razhlađenom prostoru. Naravno da nije dobro da uključimo klimu na 19 stepeni, kao što obično svi volimo, ali ukoliko ste sve vreme na istoj temperaturi, to nije problem. Takođe, ima i ljudi kojima prirodno prija viša ili niža temperatura, kao što nekima prija da, recimo jedu ljuto, a drugima ne. Međutim, problem se javlja kada treba da se izađe iz rashlađenog prostora, a temperaturna razlika je velika – objašnjava dr Stefanović.
Taj temperaturni šok izaziva pad pritiska, te osoba koja doživi ovu tegobu, može pasti u nesvest, i pri padu se povrediti: u slučaju starijih sugrađana to je često prelom kuka.
– Kada odlučite da izađete iz klimatizovanog prostora, prilagodite temperaturu da bude za dva ili tri stepena niža od spoljne, i dajte organizmu 15-30 minuta da se aklimatizuje – savetuje doktorka Stefanović.
Dakle, nije zabranjeno otići u prodavnicu, ali nije preporučljivo ići u udaljene delove grada i prelaziti velike relacije, izlagati se još višim temperaturama i zagušljivom vazduhu u gradskom prevozu, što pogotovo teško pada starijim sugrađanima.
Opasna i “bezopasna” nesvestica
Međutim, potrebno je napraviti razliku između nesvestice izazvane padom pritiska usled toplote, i one koja bi mogla biti pokazatelj postojanja ozbiljnijeg zdravstvenog problema.
– Ako osobi koja se onesvesti, bude bolje čim se skloni u hlad, popije vode, ili počne da joj se vraća svest čim legne ili sedne, onda je to trenutno stanje. S druge strane, ukoliko tegobe postoje i u rashlađenom ili provetrenom prostoru, u hladovini, kada ste jeli i hidrirani ste, onda takva nesvestica može biti predskazatelj iznenadne srčane smrti – upozorava doktorka urgentne medicine.
Ona napominje da nesvesnica nije neurološka dijagnoza kao što se često misli, već da do nje dolazi usled širenja perifernih krvnih sudova, što znači da je specijalista koga bi trebalo posjetiti zapravo kardiolog.
Dobro je znati: osobu koja se onesvestila potrebno je položiti na bok i zabaciti joj glavu, kako bi se oslobodili disajni putevi. Ukoliko ubrzo po ukazanoj pomoći ne dođe svesti, pozovite Hitnu pomoć.
Šta da rade oni koji moraju iz kuće
Saveti o zdravlju najčešće se odnose na osetljive grupe, odnosno decu, starije ljude i hronične bolesnike, ali činjenica je da usled vrućina i zdravi osećaju neprijatnost. Šta je savet za one koji moraju da izađu iz kuća, idu na posao, voze se javnim prevozom?
– Vrućina nije faktor rizika, već mali, doprinoseći faktor u slučaju da postoje određene zdravstvene predispozicije, poput nekontrolisanog dijabetesa, masnoća u krvi, hipertenzije, ako je osoba pušač… Zdrave osobe imaju dovoljan potencijal za adaptaciju na vremenske promjene, ali ipak apelujem da se ophode razumno i ne naprežu organizam bespotrebno. Često se mogu videti oni koji žele da se dovede u formu pred more, pa, recimo, trče oko Ade u dva sata popodne – kaže doktorka.
Takvo ponašanje, objašnjava ona, dodatno napreže srce, koje je već “uposleno” da reguliše krvni pritisak, oslobodi tijelo temperature…
Pijte tečnost, ali bezalkoholnu
Šta je potrebno učiniti da biste se rashladili? Saveti su dobro poznati: nosite laganu odeću svetlih boja i od prirodnih materijala, kapom ili šeširom zaštitite glavu od direktnog udara sunca, kremama kožu obavezno zaštitite od UV zračenja, ponesite flašicu vode sa sobom, ali nemojte piti previše hladnu tečnost jer ćete izazvati suprotan efekat, već konzumirajte tečnosti na sobnoj temperaturi. Isto tako, nemojte se ni tuširati hladnom vodom. Iako je mnogima čaj klasičan zimski napitak, lekari će vam reći da upravo sada treba da ih pijtete i to mlake, a nikako da žeđ gasite hladnom vodom iz frižidera.
– Hidratacija se podrazumeva, pogotovo zbog pojačanog znojenja. Često se govori da je najbolje piti vodu, ali neće pogršiti ni oni koji konzumiraju sokove, jer će tako u organizam uneti i tečnost i šećer.
Dve najčešće tegobe koje se javalju prilikom dugog izlaganja suncu su sunčanica i toplotni udar.
Sunčanica
Sunčanica najčešće pogađa zdrave ljude. Počinje sa jakom glavoboljom koja se javlja posle par sati od izlaganja suncu, nakon čega osoba oseća mučninu, nagon na povraćanje, a može doći i do kratkotrajnog gubitka svesti. Osobi sa takvim simptomima potrebno je brzo dati da popije tabletu protiv glavobolje, iza vrata joj staviti hladnu oblogu, raskomotiti je i ukoliko je moguće, davati joj što više tečnosti, savet je lekara.
Toplotni udar
Teži oblik sunčanice jeste toplotni udar koji se, nažalost, može završiti fatalno. Kod toplotnog udara nastaje slom cirkulatornog sistema. Sve dok se organizam znoji, taj sistem funkcioniše, ali kada organizam doživi toplotni udar, znojenje i hlađenje organizma prestaje, tako da čovek više nije u mogućnosti da kontroliše temperaturu organizma.
Opasno po kožu
Pojačano UV zračenje može dovesti do crvenila na koži, u narodu poznatog kao “gorenja” kože koje može imati teže obilike koji se manifestuju stvaranjem otvorenih rana i plikova. Kao posledica prevelikog delovanja ovih zraka dolazi i do mutacije genetskog materijala, ošetećnja oka, pojave katarakte, narušavanja imunog sistema i pojave sunčanice. Kao najteži oblik delovanja UV zraka javlja se karcinom kože. Na ovom linku pročitajte ko najviše treba da se se čuva jakog sunca i kako da pregurate dane kada veoma visokog UV zračenja.
Doktorka Stefanović apeluje na građane da ne “mešaju” alkohol, i vrućinu.
– Samo tokom protekle noći, u beogradskoj opštini Stari Grad, sedam od osam intervencija bilo je zbog alkoholisanih stanja, a povećan broj ovakvih poziva bilježi se već nekoliko dana – zaključuje ona.
(Espreso / Blic)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!