SVETO DRVO U SRCU ŠUMADIJE, MEŠTANI TVRDE DA ŠTITI OD NESREĆA: Jednu stvar NIKO ne sme da uradi! (FOTO)

Tradiciju obožavanja drveća na naše prostore doneli su još stari Sloveni, preci su je poštovali, a u skoro svakom srpskom selu nekada je postojalo drvo koje se nazivalo svetilištem i bilo je centralno mesto na kom su se ljudi okupljali. Ovo sećanje na prošla vremena i dalje se čuva u srcu Šumadije, u selu Ramaća.

- Za vreme vladavine Turaka Srbi nisu smeli da se mole u crkvama i zato su to činili ispred drveća. To je bilo sveto drvo u kojem je bio upisan krst, pa se zvalo još i "zapis". Urezani krst je stajao na zapadnoj strani, tako da onaj ko stoji ispred njega može da gleda prema istoku, kao prema oltarskom prostoru u crkvi. Nekada su se tu održavala i suđenja, jer se smatralo da čovek ne sme da laže pored svetog drveta - rekla je za RINU, Ivana Ćirjaković etnolog Narodnog muzeja u Čačku.

Ova stara tradicija se sačuvala do danas, jer se u selima i dalje u drveće jednom godišnje urezuje krst i zaliva vinom. Uloga ovog drveta posebno je istaknuta u vreme obeležavnja seoske slave. Na tom mestu čita se molitva i kreću litije, a nakon toga organizovala se gozba. Za "zapis" se uvek biralo rodno drvo, pa su kroz Srbiju to često šljive, kruške, ali i drvo hrasta.

- Smatra se da ovo drvo štiti selo, ljude i stoku od vremenskih nepogoda i bilo kakve nesreće. Ono se čuva sa posebnom pažnjom i smatra se grehom uništiti ga ili poseći. Vrlo često se može čuti da onog ko to učini čeka Božija kazna. Do Drugog svetskog rata ova tradicija je bila veoma zastupljena, u toku komunizma je prekinuta, a ponovo se u naša sela vratila devedesetih godina - izjavila je Ivana.

Ispred drveta najčešće se nalaze takozvani trpezari napravljeni od kamena i drveta, gde su seljani ostavljali darove. Koliko je poštovano sveto drvo govori i podatak da se u Istočnoj Srbiji ne dira čak ni otpala kora, a ukoliko se sruši ne pomera se.

Podsetimo, jedna od najvećih atrakcija od skoro postala je mala crkva na jugu Srbije koja je smeštena u unutrašnjosti hrasta, bila je sasvim skrivena od očiju javnosti dok jedan prolaznik nije postavio njenu sliku na društvene mreže.

Ovu minijaturnu crkvu posvećenu Svetom Panteleju napravio je Dragoljub Krstić 1991. godine, a nalazi se u selu Jovac kod Vladičinog Hana, na samom jugu Srbije. Kako možemo da vidimo na fotografiji, priroda je sama stvorila ulaz u unutrašnjost drveta, napravivši pravilan luk koji je oivičila.

Bonus video:

(Espreso/RINA)