PO OVOM ČOVEKU SNIMLJENA SU "LEPA SELA LEPO GORE": Stanko je otkrio da li je film stvarno prikazao GOLGOTU u tunelu

Stanko Maćašev je rudar "Kolubare" čija je herojska priča o njemu i njegovim saborcima za vreme rata inspirisala reditelje filma "Lepa sela lepo gore".

Film "Lepa sela lepo gore" zasigurno u ljudima izaziva različita osećanja, a jedna od glavnih uloga inspirisana je pričom rudara Stanka Maćaševa koji se kao dobrovoljac priključio vojsci Republike Srpske 1992. godine.

Stankova priča o tunelu kod Goražda u kojem su vojnici VRS proveli 10 dana je vrlo potresna i teška.

- Zaista su nam, kao što je prikazano na filmu, muslimani doveli do tunela kravu punu eksploziva koji su daljinski aktivirali. Ubili su doktorku i medicinsku sestru, koje su sanitetskim vozilom došle da zbrinu povređene. Jedan od naših teških ranjenika se sam ubio, jer nije mogao da izdrži bolove, a mi nismo mogli da mu pomognemo - rekao je Stanko i dodao:

- Muslimani su uspeli da izvuku ubijenu doktorku iz kola, a zatim su isekli pojedine delove njene glave i poslali nam po jednoj ženi koja je takođe bila opasana eksplozivom. Srećom, ona je uspela da se spase.

Kada im je nestalo vode, četiri dana su pili korsantin iz kamiona, ali i ne samo to...

- U filmu je sve prikazano - kaže Stanko, misleći na mokraću.

Sve to vreme, neprestano su padale bombe i zviždali meci oko njih, priseća se Maćašev.

- Mi smo imali samo jednu zajedničku misao, jedan dogovor, da se živi nećemo predati.

Iako je od tog događaja prošlo dosta godina, postoje mnogi detalji o kojima Stanko i danas priča sa velikim naporom.

- I pored svega što smo preživljavali u tunelu, nismo gubili nadu. Verovali smo da će muslimanima popustiti koncetracija i da ćemo se nekako izvući. Desetog dana uveče pošli smo u proboj. Ranjenici su uspeli da se izvuku i dokopaju šume, a mi smo došli do obale Drine, u nemeri da preplivamo na drugu stranu. Pošto jedan iz grupe nije znao da pliva odustali smo od te namere i prenoćili u žbunju, na dva-tri metra od reke, do koje nismo smeli da siđemo da nas ne bi primetili.

U nastavku priče, Stanko kaže da su se za vodu snalazili tako što su zavoje spuštali u Drinu, a zatim sa njih uzimali kap po kap. Tek sledeće večeri iskoristili su smenu muslimanske straže, vratili su se do tunela i drugom stranom pošli prema srpskim položajima.

Posle čitave golgote kroz koju su prošli i iz koje su izašli ranjeni i iscrpljeni, smešteni su u bolnicu gde su proveli naredna dva meseca.

Prvih nekoliko godina nakon što je rat prošao, bilo je teško osloboditi se bolnih uspomena stvorenih tokom rata. Kako Maćašev objašnjava, povremeno ga neka unutrašnja sila vuče da ponovo poseti mesto nemilih događaja, što ga na uzvesno vreme smiruje.

Sa nekolicinom saboraca je još uvek u kontaktu.

Stanko Mažašev se kao dobrovoljac priključio vojsci Republike Srpske i odmah se odrekao svoje vojne plate u korist majke jednog poginulog borca, a to mnogo govori o kakvom čoveku je reč, objavljeno je na Instagram stranici Otacastvo.

Bonus video:

(Espreso/Informer)