NA ADI CIGANLIJI POSTOJI 200 VRSTA GLJIVA, A SAMO JE 30 JESTIVO: Poznati GLJIVAR otkriva kako da prepoznamo OTROVNE

Gljive su velika nepoznanica za mnoge, ali su od velikog značaja za čovečanstvo. Zahvaljujući njihovom postojanju dolazi do razgradnje lišća, granja, drvnog otpada raznih vrsta i da nije njih mi bismo veoma brzo bili zatrpani biološkim otpadom.

Ljudi najviše izbegavaju gljive zbog straha od trovanja, ali ako se izuzmu one koje su otrovne, gljive nemaju nijednu negativnu stranu, niti loše utiču na životnu sredinu, pozitivno utiču na klimatske promene, pre svega na efekat "usvajanja" ugljenika.

Odlukom Grada Beograda, Ada Ciganllija je od 2013. godine zaštićeno stanište pod nazivom “Gljive Ade Ciganlije” jer je ovo i jedino poznato stanište gljive srebrna zvezdača u Republici Srbiji. Treća po redu čukarička gulašijada, pod nazivom “Gljivarska trpeza”, biće održana u subotu 18. juna.

O manifestaciji, rasprostranjenosti i vrstama jestivih i otrovnih gljiva za Espreso portal govorio je Zoran Jelenković, predsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije.

- Prva manifestacija na Adi ciganliji održana je 2019. godine pod nazivom „Gljivarska trpeza“ na inicijativu TO Čukarica koja je ispratila manifestacije Mikološko-gljivarskog saveza Srbije koje su se proteklih godina održavale širom Srbije, i tako nešto htela je da organizuje u Beogradu. Ove godine održava se treća po redu manifestacija gde su MGSS i TO Čukarica suorganizatori i naša želja i plan je da ova manifestacija dobije razmeru Međunarodnog festivala gljiva, koja bi okupila sve gljivare Balkana, Evrope a možda i šire. Ovogodišnja manifestacija se održava u subotu 18. 6. na Adi Ciganliji na Piknik terenu. Toga dana okupiće se sva udruženja MGSS iz cele Srbije i prezentovaće svoje kulinarske specijalitete , proizvode i prerađevine od gljiva, kaže Jelenković.

• Iznenađenje je da postoji toliko jestivih gljiva na Adi Ciganlije, odakle baš tamo i koliko vrsta možemo pronaći?

Na Adi ciganliji evidentirano je preko 200 vrsta gljiva što nije nikakvo čudo jer su gljive prisutne svuda u prirodi, a Ada je prava mala prirodna oaza u gradskom betonu Beograda. Jestivo je preko 30 vrsta. Gde postoji drvo trava i vlaga tu postoje i gljive.

• Na kojim lokacijama u Beogradu još možemo pronaći jestive gljive?

U Beogradu se u svakom parku mogu pronaći razne vrste gljiva ali zbog velike frekfencije vozila i zagađenja vazduha ne preporučuje se njihovo konzumiranje čak i ako spadaju u jestive gljive, jer gljive apsorbuju teške metale iz zemljišta i zbog toga ih treba izbegavati brati tamo gde postoji zagađenje vazduha i tla. Izdvajamo Košutnjak i Avalu kao evidentirana staništa takođe na desetine vrsta gljiva.

• Kako čovek koji ne zna mnogo o njima može da prepozna koje su jestive, a koje otrovne?

Čovek koji ne poznaje gljive NE MOŽE nikako da prepozna koja je gljiva otrovna a koja ne. Pravila ne postoje. Zato uvek savetujemo da se zainteresovani građani koji žele da upoznaju svet gljiva učlane u najbliže udruženje i tako uz pomoć već iskusnih i edukovanih gljivara upoznaju gljive. MGSS broji 24 udruženja koja su rasprostranjena po celoj Srbiji, svi zainteresovani mogu više o svakom udruženju da pogledaju na našem sajtu gljivarskisavezsrbije.com

• Možete li mi reći nešto o tartufima i gde ih u Srbiji možemo naći?

Tartufi su gljive koje rastu ispod zemlje i traže se isključivo uz pomoć obučenog psa. Veoma su cenjeni u kulinarstvu i cena im je do 100e za crni tartuf i do više hiljada evra za beli tartuf. Stanište za crne tartufe su mešovite šume do 600m nadmorske visine a staništa za beli tartuf su plavne oblasti uz reke. Nažalost to je naše neiskorišteno blago. Ima ga po celoj Srbiji, ali njihova eksploatacija nije baš najbolje regulisana, tako da SRPSKI tartuf nema svoje priznato mesto na svetskom tržištu. MGSS je prošle godine pokrenuo inicijativu da se ova oblast uredi, dao je svoja rešenja i predloge i nacrte uredbi kako bi se to najbolje regulisalo ne samo kod tartufa već i kod drugih vrsta gljiva pa čak i biljaka koje se ubiru na prirodnim staništima širom Srbije. Nadamo se da ćemo uspeti da pomognemo da se ova oblast uredi.

• Koje vrtse gljiva su najrasprostranjenije na Adi, u Beogradu, ali i na teritoriji čitave zemlje, ljudi uglavnom misle da su to lisičare i vrganji, da li je to tačno?

Rasprostranjenost gljiva je vezane za samo njima znane cikluse kao i vremenske uslove . Uglavnom to zavisi i od biljaka , drveća , koje preovladava na lokalitetu i klime, zaključio je Zoran.

(Espreso)