ŠTA RADITI AKO VAS ZMIJA UJEDE? Stručnjak za Espreso objasnio sve - "LJUDI MISLE DA SU SVE ZMIJE OTROVNE, A NISU"

Sezona zmija uveliko traje, a ljudi širom Srbije nailaze na njih skoro svakodnevno. Leto je period godine kada su zmije najaktivnije jer se upravo u ovom periodu pare i životinje su koje su aktivne na visokim temperaturama.

Upravo u letnjem periodu najviše posla ima za čuvenog Vladicu Stankovića, vatrogasca i najpoznatijieg hvatača zmija u Srbiji, a i šire. Vladica koji je inače iz Vladičinog Hana je sigurno najtraženiji čovek leti, naročito u Pčinjskom okrugu.

U jeku sezone ragovarali smo sa čuvenim hvatačem zmija koji nam je odmah na početku objasnio da nema razloga za brigu jer se u Srbiji od 10 vrsta zmija nalaze samo 3 vrste koje su otrovne i koje se ređe sreću od neotrovnih.

"Mi u Srbiji imamo 3 vrste otrovnica i to su poskok, šarka i planinski šargan. Poskok se nalazi na 200 metara nadmorske visine, dok je šarka već na malo višoj nadmorskoj visini, pa se može naći na mestima iznad 600 metara nadmorske visine. Šarki u predelu Beograda i Vojvodine nema, retko koja se može naći eventualno na Fruškoj gori, njih ima više ka južnom delu Srbije i mogu se naći recimo u Zaječaru, Negotinu, Kladovu, Jagodini, itd. Što se tiče planinskog šargana, to je najređa vrsta zmija otrovnica u Srbiji i može se naći tek na 2000 metara nadmorske visine", počinje priču naš sagovornik.

Zmije su aktivne tokom cele godine, ali leti u periodu parenja aktivnije su i manje obraćaju pažnju na ljude i okolinu u kojoj se nađu, a inače su veoma plašljive.

"Mene uglavnom ljudi zovu ili pre ili posle kiše. Sve zavisi o vremenskim prilikama, hibernacije, pa njihovo parenje, ali čim počne vreme da se menja, odnosno čim padne temperatura one se povlače. Inače su zmije aktivne cele godine, a najaktivnije su u vreme parenja odnosno leti. One tada manje obraćaju pažnju na ljude i okolinu u kojoj se nalaze, pa ih je zato lako videti. U hibernaciju se vraćaju otprilike krajem oktobra, mada to vreme varira tako da nekad bude i ranije. Sve zavisi od toga da li hladno vreme nastupi ranije ili kasnije" objašnjava Vladica za naš portal.

NAJVEĆI PROBLEM JE NEZNANJE

Sigurno jedna od stvari koja zanima sve jeste ujed zmije. Šta, kako i kada reagovati? Na sva ova pitanja detaljan odgovor dao je upravo Vladica Stanković koji je i sam imao iskustva sa ujedom zmije, doduše na svu sreću, samo sa neotrovnicama. Takođe, Vladica sa Zavodom za zaštitu prirode često organizuje edukacije o zmijama gde možete čuti i naučiti sve što vas o njima zanima.

"Što se tiče neotrovnih zmija više puta su me ujedale, otrovne Bogu hvala još ne. U tim trenucima sam sebi pružim neku moju prvu pomoć. To je istiskivanje, ispiranje, koristim jod ili hidrogen pa dezinfikujem mesto ujeda. Inače, ja sam prvi koji drži edukacije na temu otrovnih zmija zajedno sa Zavodom za zaštitu prirode jer to je tema koja je minimalno zastupljena kod nas. Na tim edukacijama govorimo ljudima kako da postupaju ako se nađu u blizini zmije, međutim definitivno najveći problem u svemu tome je strah", priča on i dodaje:

"Naš cilj je da ublažimo taj strah, razgovaramo i objasnimo ljudima kako ustvari zmije na njih reaguju i da nema potrebe da se plaše, takođe razgovaramo i o stršljenima koji se često pojavljuju u domaćinstvima, a nisu za zanemarivanje. Možda najveći problem je što svi misle da su bukvalno sve zmije otrovne, neznanje je problem i na tome se mora raditi", kaže Vladica za portal Espreso.

UJED OTROVNICE, SIMPTOMI, REAKCIJA

Kako nam je stručnjak objasnio, u trenutku ujeda otrovnice najvažnije je reagovati u trenutku i istisnuti otrov, a nakon toga se javiti lekaru. U takvim slučajevima se obavezno prima antiserum. Inače, postoji samo jedan antiserum koji se koristi za ubod bilo koje od 3 otrovne zmije.

"Sam ujed se najčešće dešava u ekstremitetima nogu i ruku i to su 2 uboda koja treba da se istisnu odmah jer se otrov direktno ubrizga u tkivo. Najvažnije je odmah reagovati. Ukoliko nekog ujede otrovnica, a nalazi se recimo sam u planinskim uslovima i udaljen je od grada, mora se zatim javiti nekom da objasni gde se nalazi ili da pozove hitnu pomoć i policiju. Nakon ujeda otrovnice vrlo brzo se javljaju prvi simptomi a to su mučnina, vrtoglavica, sušenje usana, velika želja za tečnošću. Kada istisnete otrov vi ste uradili već 80 posto posla sami, ostatak je na lekarima da vas zbrinu. Ako idete na planinarenje sami, obavezno nosite tečnost sa sobom i obavezno se javljajte često. Inače. skoro sve zdravstvene ustanove u Srbiji imaju antiserume, postoji samo jedan antiserum koji se koristi za ubod bilo koje od 3 otrovne zmije", pojasnio je naš sagovornik.

Ujed kod neotrovnica se dosta razlikuje, njihov ubod izgleda kao ogrebotina, ali morate se javiti najbližoj zdravstvenoj ustanovi u svakom slučaju.

"Zmije se hrane glodarima i da vam se nešto ne bi prenelo, neka bakterija ili da se ne inficira, morate otići do lekara. Nikako se ne unose nikakva alkoholna pića, to je strogo zabranjeno", kaže Vladica za naš portal.

Vladica se ovim poslom bavi već skoro 20 godina unazad. U karijeri je imao raznoraznih situacija, ni sam ne može da se seti svega. Kako kaže, iako ne može da fizički stigne svakom da pomogne, on je uvek dostupan da putem telefona udeli savet i ohrabri osobu koja se nađe u okruženju zmije.

"Kod mene je to malo teško pitanje jer nema gde ih nisam nalazio, od auta, skutera, mašine za šivenje, u kućama, fasadama, na krovovima, u bunarima... Što se tiče zmija u bolnicama, imao sam pozive često da su ispred, a imao sam i u dečijem dispanzeru baš u objektu. Mene ljudi iz cele Srbije kontaktiraju, razgovaram sa svima. Zovu da pitaju za savete, sredstva za prskanje, kako da reaguju kada se nađu u blizini zmije, oni kojima su se desili ujedi, itd. Trudim se da pomognem svima koliko mogu, da ih uputim ako ne mogu lično da dođem", priča on.

Na naše pitanje koja je najrizičnija situacija sa kojom se susreo u karijeri, Stanović nije znao da odgovori. Kako kaže, sve su situacije rizčne, posebno kod otrovnica, svaka greška i pogrešan pokret predstavlja problem.

Prilikom susreta sa zmijom najvažnija lekcija je BEZ PANIKE! Zmija traži svoj put, plaši se ljudi, PUSTITE JE.

"Kad se naiđe na zmiju treba biti bez panike, svaka zmija traži slobodan put i ako zaluta ona na nas gleda kao na predatore i želi da se skloni. Na kraju krajeva, mi ulazimo u prirodu, širimo se i ulazimo u njihovo stanište. Zmiju treba samo pustiti da prođe i ona će sama otići, ne treba ih ubijati jer su sve zmije kod nas zaštićene vrste. Inače su korisne zbog toga što love glodare, a na dnevnom nivou nijedna životinja ne može da ulovi toliko glodara koliko može zmija", zaključio je Stanković

Bonus video:

(Espreso/Dijana Spasov)