ZAŠTO LOŽIMO BAŠ MLADI HRAST? Znaju li Srbi koja je simbolika ovog drveta? (FOTO)

Badnji dan je poslednji dan pred Božić. Naziv potiče od staroslovenske reči "bdjeti", što znači biti budan. Tako Badnje veče predstavlja ono veče koje treba da bdimo.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Veruje se da je na Badnji dan obavezno vraćanje pozajmljenih stvari jer, u protivnom, neće biti vraćene čitave godine.

Najvažniji ritual za Badnji dan jeste sečenje badnjaka i njegovo unošenje u kuću.

Badnjak, badnje drvo, seče se, najčešće, stabaoce ili, samo, grana hrasta koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Spasoje Vasiljev badnjak vezuje za slovensko božanstvo Svetovida.

Takođe, badnjak je najava Časnog krsta Hristovog.

Badnjak je povezan sa sunčevim ciklusom i predstavlja deo poštovanja sunca. Spaljivanjem hrasta se iz vatre rađalo novo sunce i zato je proslavljano u krugu ognjišta.

Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska Sunca.

Mlad hrast ili mladica, grana ovog drveta, čijim spaljivanjem je obeležavan dolazak Nove godine, a "pregršti" varnica "bacane" u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.

Međutim, zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji, biran je cer, na zapadu, zavisno od kraja, to su hrast ili bukva.

Iako se misli da je kult badnjaka autentično slavenski, on je raširen svuda po Evropi.

Srbi i Rusini lože badnjak. Rusi i Bugari lože jelku, a nekada su ložili hrast.

Francuzi kao badnjak lože trešnjino drvo, a Belgijanci imaju badnjak u obliku stilizovanog kolača prelivenog kremom.

(Espreso.co.rs)