NEPLODNOST NIJE ISTO ŠTO I STERILITET: Doktor za Espreso otkriva SVE detalje o VANTELESNOJ OPLODNJI, vesti su DOBRE

Jedno od obeležja savremenog društva je porast seksualne aktivnosti među mladima, sve je veći broj onih koji prvo polno iskustvo doživljavaju u ranoj adolescenciji (pre 16 godina života) samim tim, rezultujući faktor je i snižavanje prosečnog uzrasta kada se prvi polni odnos ostvaruje.

Iako se granica stupanja u seksualne odnose pomerila, sve veći broj parova odlučuju da odloži proširenje porodice.

Postoje dve vrste steriliteta:

Primarnim sterilitetom nazivamo sterilitet koji pogađa žene koje nikada nisu ostvarile trudnoću uprkos redovnim seksualnim odnosima bez korišćenja zaštite.

Sekundarnim sterilitetom nazivamo steriltet koji pogađa žene koje su bar jednom imale trudnoću. Sekundarni sterilitet ima za posledice iste faktore kao i primarni: neprohodni jajovodi, policistični jajnici, izostanak ovulacije, endometrioza, muški sterilitet…

O sterilitetu, zdravlju žena i muškaraca, procesu vantelesne oplodnje razgovarali smo sa dr sci.med. Milanom Milenkovićem lekarom specijalistom ginekologije u Gemma klinici. Član je švedskog tima za transplantaciju materice, međunarodni ekspert za prezervaciju fertiliteta kod malignih bolesti i predavač na internacionalnim kongresima.

Šta je ono što pacijenti prvo pomisle kad je reč o sterilitetu, a šta je sterilitet zapravo?

- Sterilitet je staromodna reč, trebalo bi da se koristi infertilitet, jer kad kažete sterilitet to je trajno stanje, kada je neko sterilan nema izlečenja. Infertilitet znači da postoji nešto što ne dovodi do trudnoće, ali postoji mogućnost izlečenja. Naša reč za to je neplodnost. Pod neplodnošću ili infertilitetom se podrazumeva kada jedan par godinu dana pokušava da ostvari trudnoću i posle godinu dana ne dolazi do trudnoće. Šansa po jednom ciklusu kad je sve idealno je oko 20% da se ostvari trudnoća. Ali ta kumulativna šansa poraste na 80% poslednjih godinu dana. Tako da 85% parova ostvari trudnoću i dobije dete posle godinu dana pokušavanja.

Da li se u nekim situacijama parovi mogu javiti i pre tih godinu dana?

- Da li je trudnoća nastala posle prvog pokušala ili posle dvanaestog je svejedno. Ako postoji neki faktor rizika, kao što je opercija jajnika, neuredne menstruacije, prevremena menopauza kod žena ili kila i operacija testisa kod muškaraca, parovi bi trebalo da se jave i ranije, već nakon par meseci pokušavanja. Ili ako je žena starija od 40 godina. Sa godinama pada i šansa za trudnoćom, to je taj biološki faktor. Imate odličnu američku studiju sa 14.000 embriona gde pokazuju kako sa godinama ti embrioni nisu dobri. Sa 45 godina, 95% embriona nije dobro. Kada imate 20 godina, možda 20% embriona nije dobro, ali sa godinama broj loših embriona raste i to je taj biološki faktor koji mi danas nažalost nikako ne možemo da prevaziđemo.

Da li se problemi češće javljaju kod žena ili muškaraca?

- Kod parova koji ne mogu da imaju dete oko 30% se nađu neki problemi kod žene, 30% kod muškaraca, 30% je kombinovani faktor kod jednog i kod drugog i 10 % imamo taj neobjašnjivi faktor interferiliteta.

Da li se razlikuje proces u zavisnosti od toga da li je problem u ženi ili muškarcu?

- Ako je u pitanju vantelesna oplodnja, kod muškog faktora neplodnosti radi se mikroinjekcija, dakle spermatozoid se uhvati i ubaci u jajnu ćeliju, a kad imamo normalan spermogram, odnosno normalan broj spermatozoida radimo standardnu vantelesnu oplodnju. Ali kad imamo taj muški faktor infertiliteta onda se radi mikroinjekcija, to radimo i kada zamrzavamo jajne ćelije, odmrzavamo jajne ćelije, kada zamrzavamo spermatozoide ili kada nije bila dobra oplodnja kod prethodnog postupka. Vantelesna oplodnja je danas najbolji način za lečenje neplodnosti, ali uvek se pođe od jednostavnijeg, problemi poput policističnih jajnika ,mogu se rešiti tabletama koje izazivaju ovolaciju. Spermatozoidi žive oko 48 sati, a jajna ćelija 24 sata pa je zato jako važno da se sretnu u trenutku kada je jajna ćelija oslobođena. Jajna ćelija je najsposobnija za oplodnju u prvih 5-6 sati posle oslobađanja. Ako spermatozoidi čekaju, ako su već tu povećava šansu za trudnoću. Važan faktor su i jajovodi između materice i jajnika koji trebaju biti prohodni. Ranije je češće dolazilo do zapušavanja tih kanala, danas je smanjen broj infekcija ali se svakako moraju ispitati.

Da li žene zamrzavaju jajne ćelije u Srbiji?

- Da, zamrzavaju, možda manje nego u inostranstvu. 20 godina sam radio van Srbije i mogu da kažem da su žene u inostranstvu mnogo ranije počele da koriste ovu metodu, to je taj socijalni faktor kad žene hoće da odlože trudnoću zbog karijere, pravog partnera, ali to treba zamrzavati pre 35. ili 36. godine. Posle toga pada šansa za trudnoćom. Postoji i jako dobra studija odrađena u Španiji, recimo, ako se jajne ćelije njih 18 zamrznu pre 35. godine onda je vaša šansa za trudnoćom 100%. Posle 35. godine nije važno da li imate 15, 18, 13 jajnih ćelija, ta šansa ne prelazi 40%. Ova metoda je stvorena uglavnom za pacijenata koji su dobili karcinome jer citostatici i terapija koja ubija maligne ćelije, uništava i jajne ćelije. Ali je to nešto potpuno drugo, tu zamrzavamo da bismo sprečili kasniju neplodnost.

Koliko životna sredina brz način života utiče na neplodnost?

- Naravno da nije dobro živeti u zagađenoj sredini i da treba obratiti pažnju na zdravu i kvalitetnu ishranu. Imamo studije koje pokazuju da plastika i razgrađivanje utiču negativno na reproduktivno zdravlje, u zemljama gde postoje studije, gde se to meri, recimo u Švedskoj, Danskoj u nekim zemljama Amerike, Holandije, taj primarni fertilitet je u padu, to je zabluda da je infertilitet u porastu. Kad kažem primarni, mislim na parove koji nemaju decu jer je zdraviji način života, nema povećanog razvoja infekcija kao ranije, ali sekundarni infertilitet, kad jedan par ima dete i hoće drugo dete je u porastu je više zbog toga što se čeka, žena dobije prvo dete sa 32 godine i čeka 7-8 godina za drugo dete, naravno da je teže da se dobije jer je jako bitan taj prediktivni faktor. U Srbiji nema takvih studija, možda ima povećanog infertiliteta, ali dokle god to neko ne izmeri, ne možemo tvrditi. Istraživanja bi izgledala tako da pratimo 1000 žena, pratimo ih 5 godina i onda vidimo koje su imale problem sa infertilitetom koje nisu, pa onda možemo da kažemo. Ovako sve je to paušalno kad kažemo jeste u porastu, treba više da se priča. Medicina svuda u svetu je matematika, brojevi.

Šta je ključno za uspešnu vantelesnu oplodnju?

- Imate dva prediktivna faktora, to je dužina trajanja infertiliteta i starost kod žene. Što se pre ljudi jave, to su veće šanse. Ako imamo par gde žena ima 35 godina i probali su 5 godina i drugi par koji je probao 1 godinu, drugi par ima veće šanse da uspe. Kad se vrati embrion u matericu, kod žena u tridesetim godinama šanša je 50 %, ali kod žena u četrdesetim šansa je 2 ili 3 %.

Kako se pripremiti za proces vantelesne oplodnje?

- Parovima treba objasniti da razumeju svaki deo tog procesa, kad razumeju kolike su im šanse za uspeh razumeće šta može da se desi, koji su neželjeni efekti lekova, da nema dugoročnih posledica, najvažnije od svega je da par razume šta se radi, jer kada razumeju, onda nema straha od nečeg nepoznatog. Treba uraditi ginekološki pregled, da se vidi anamneza, iz menstrualnog ciklusa mi vidimo kakvi su hormoni. Žene koje imaju normalne menstruacije imaju i normalne hormone. Postoji Anti-Milerov hormon koji govori o rezervi jajnika, on može da bude različit. Mlađe žene mogu imati niži MH, da imaju manje jajnih ćelija u jajnicima nego što je to uobičajeno za njihove godine, ali i one treba da probaju jedan izvestan period da ostanu u drugom stanju. Muškarac treba da uradi spermorgram, ako je on dobar mi tu nemamo nešto mnogo da radimo, treba da se uradi test na Hlamidiju i kod muškaraca i kod žena jer može da dovede do zapušenja jajovoda, sve ostale infekcije su normalna fiziološka flora i to ne dovodi do steriliteta. Treba uraditi testove na viruse, Hepatitis B, Hepatitis C, HIV, ali to više zbog toga da se to ne bi prenelo na dete i zbog sigurnosti u laboratoriji, da ti ljudi ne bi zarazili druge embrione, ali da neko ne bi zarazio njihove embrione, to je zakonska obaveza u skoro svim zemljama.

Da li postoji neka vrsta rizika?

- Rizik za krvarenje i rizik za infekciju manje od 1%, postoji rizik za hiperstimulaciju, to je kada su povećani janici, voda u stomaku, bolovi u stomaku i rizik je oko 5-10%. Ali on se današnjim protokolima, lekovima i stimulacijom može sprečiti. Mogu da se zamrznu svi embrioni da do toga ne dođe, samo treba da se prepozna u pravo vreme. Ono što je bitno da se kaže je dugoročni rizik i to je najčešće pitanje. Vantelesna oplodnja se radi 44 godine, ne postoji rizik za razvoj karcinoma materice, dojke ili neki drugi karcinom. U zemljama gde postoje elektronski registri se to prati od početka samog procesa. Dakle, dugoročni rizik ne postoji. Kratkoročni rizici mogu biti neželjena dejstva lekova, loš kvalitet sna, jači otkucaji srca, bolovi u glavi, naravno psihološki efekat i ekonomski efekat za ljude koji sami plaćaju.

Koji programi za lečenje postoje u Srbiji i koliko se oni razlikuju od programa u inostranstvu?

- Vantelesna oplodnja se svuda radi na isti način, to su neke nijanse. Kao što je u inostranstvu razvijenije zamrzavanje jajnih ćelija i spermatozoida, tkivo jajnika, transplatacija materice nakon toga. Sve se to radi u Srbiji, ali se radi sporadično, ne postoji jednosistemsko rešenje , 8% populacije dobije neki karcinom pre 40 godine i veliki broj tih mladih ljudoi se nije ostvario kao roditelj, kada nekoj mladoj osobi otkriju karcinom ili leukemiju, treba ih osmah poslati kod ginekologa na konsultacije, jer kad dobiju citostatike terapija uništi jajnike i testise.

Uvek treba gledati celinu, par kao jedno. Pitanje je kompleksno, nikada se ne gleda samo materica ili samo jajnici. Za one žene koje nemaju svoje jajne ćelije i prešle su granicu od 45 godina i muškarci koji nemaju spermatozoide, postoji donacija, odnosno da neka druga žena ili muškarac doniraju ćelije, naprave se embrioni, ta žena normalno nosi dete i rodi ga. Za sve postoji rešenje, čak i za transplataciju materice koju smo radili u Švedskoj, a jednu smo uradili i ovde na klinici. Nekada se ovo zvala apsolutni faktor infertiliteta, žena koja nema matericu nemo že ni da rodi, sada je sve to mnogo napredovalo.

Ovo je fotografija bebe koja je rođena nakon transplatacije materice:

Koja je donja, a koja gornja granica?

- Kod mladih devojaka uglavnom problem budu policistilčni jajnici, svaka druga žena ima poremećaj policističnih jajnika koji može da variva do minimalnih promena, gde su menstruacije na 35 dana, do toga da su te devojke gojazne, uopšte nemaju menstruacije i da nemaju ovulaciju, što znači da se ne oslobađa jajna ćelija. Najčešće kod njih bude da ovulcija kasni oko 17 dana i da onda ne dođe do sretanja spermatozoida i jajne ćelije. Ali uvek posmatramo kao par, jer možete imati devojku od 23 godine i koja je najzdravija na svetu, ali imate i muškarca koji ima smanjeni broj spermatozoida. Nikad ne gledamo ženu ili muškarca same za sebe, uvek kao par, tako se i rešava problem. Sa 45 godina, rezultat je skoro nula kad je u pitanju vantelesna oplodnja, ali kada je prirodna u pitanju, žena može zatrudneti i u 47 ili 48 godina. Ne treba čekati, ali to treba pričati od osnovne škole da mladi ljudi ne bi došli u situaciju da bude kasno, ne priča se dovoljno, priča se o infertilitetu ali se ne govori o tome šta se sve može uraditi, znamo da pušenje dosta smanjuje rezervu jajnika, funkciju testisa, način života, sve ono što je dobro za srce dobro je i za jajne ćelije i spermatozoide, zaključio je doktor.

(Espreso)