PROČITAJTE PISMO JEDNE SRPSKE MAJKE SINU NA FRONTU: Njene reči cepaju DUŠU - ti znaš šta bi me satrlo...

Rat često najteže pada onima koji su ostali kod kuće, da strape za svoje najmilije i čekaju vesti sa fronta. Majke i sestre onih koji su otišli da brane otadžbinu u Velikom ratu danonoćno su se molile za njihovo spasenje, a kao svedok ove dirljive borbe koja se odvijala daleko iza fronta danas je ostalo jedno pismo…

Pismo majke pukovnika Vojislava Pavlovića, komandanta 4. puka Drinske divizije, nađeno je u njegovom sanduku pošto je podlegao ranama.

“Vojo sine, Pismo tvoje primila sam juče i potpuno razumela. Sve na stranu. Vreme i prilike su ozbiljne. Lako može sve na lepo da prođe, ali ako Bog rekne i mora se napred, onda znaš šta te čeka. Čeka te vrlo svetla dužnost, čeka te slava u svakom pogledu, bilo da padneš za otadžbinu, bilo da se časno, ali samo časno vratiš. Ti ćeš potpuno pojmiti šta je to časnost. Bio su uvek hladan i otmen, takav treba i tamo da budeš. Vele ljudi da je prvoga dana pomalo uzbuđenja, a posle nastane puna ravnodušnost. Tebe i prvog dana treba ta ravnodušnost da ne napušta. Jednom se mre. Predstavi ti sebi sliku: da si vedrim čelom bio svud, svuda kao čelni, svuda gledao ravnodušno strašnoj smrti u oči, pa ili - ili. Ti znaš da je srce tvoje majke veoma trošno. Ti znaš šta bi me satrlo, a šta bi mi srce okrepilo i krila mi dalo. Prema tome se vladaj...”

— Majka

Valja pomenuti još i ovo - majka pukovnika Pavlovića, Bosiljka, bila je unuka Karađorđeve ćerke Save, kao i baba slikarke Milene Pavlović Barili.

(Espreso/Istorijski zabavnik)