NIŠTA OD AFRIČKE VRELINE ZA VIKEND: Ovo je detaljna vremenska prognoza za subotu i nedelju

Za vikend će u Srbiji biti toplo, ali nestabilno vreme, sa mestimičnim pljuskovima i grmljavinom. Najviša dnevna temperatura biće oko 30 stepeni. Pronoza sa početka ove nedelje ukazavila je da će pred nama biti tropski vikend sa teperaturom oko 35. podeoka, međutim kako se on približava sve je izvesnije da će Srbiju vreli talas ipak zaobići.

To je još jednom potvrdilo da se preciznije prognoze mogu dati samo za pet narednih dana, a da je sve preko toga podložno promenama. A baš te dugoročne prognoze kažu da se potencijalno u prvoj nedelju juna očekuje blaže vreme, a nakon toga prilično visoke temperature.

Meteorolog Euronews Srbija Ljubica Gojković kaže da nas za dane vikenda očekuje toplo i nestabilno vreme, a da prema trenutnim prognostičkim modelima stabilizacija još uvek nije na vidiku.

"Intenzivnija promena vremena prognozira se već za početak sledeće nedelje, kada ćemo ponovo imati pad temperature i nešto više oblaka", navela je Gojković.

I meteorolog Marko Čubrilo na svom Fejsbuk nalogu je naveo da Srbiju od četvrtka (2. juna) do ponedeljka čeka pretežno sunčano i toplo vreme uz ređu pojavu grmljavinskih pljuskova - početkom perioda na istoku i severoistoku, a krajem perioda na zapadu i severozapadu regiona.

"Vetar uglavnom slab, južnih smerova. Maksimalna dnevna temperatura od 25 do 32 stepena Celzijusa, što je iznad proseka za ovaj deo godine", naveo je Čubrilo.

Od ponedeljka 6. juna stiže osetnije osveženje jer se nad delom Evrope gde je Srbija očekuje razvijanje novog, visinskog ciklona koji bi mogao dovesti do jače destabilizacije atmosfere, što će usloviti česte i snažne grmljavinske pljuskove i osetnije osveženje.

Prvi dan juna toplije vreme, mestimično kiša, temperatura do 30 stepeni

Danas svežije, ali je temperatura i dalje iznad proseka - pravo zahlađenje za vikend

"Videćemo hoće li se ostvariti simulacija razvijanja ovog sistema i u koliko se ostvari nad velikim delom regiona bi izražena suša bila barem ublažena", naveo je Čubrilo.

U proleće letnje temperature

Letnje temperature i suša već u maju klimatologe nisu iznenadile, jer je to posledica globalnih promena na koje upozoravaju već duže. Klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu Vladimir Đurđević kaže da sada svedočimo slici klimatskih promena u stvarnom životu.

"Posledice klimatskih promena jesu da sve učestalije imamo periode toplog vremena. Ovakav maj, kakav smo imali, prilično je bio neobičan sredinom prošlog veka", rekao je on nedavno za Euronews Srbija.

A promena je očigledna ukoliko se posmatra broj letnjih dana u mesecu. U odnosu na polovinu 20. veka, danas u proseku godišnje imamo 30 dana više tokom kojih maksimalna dnevna temperatura prelazi 25 stepeni Celzijusa.

"Takvih dana je u Beogradu tokom maja meseca bilo oko šest-sedam sredinom 20. veka, sad u toku ovog maja će ih biti najmanje 15. Ovi dani prilično liče na jul, i vidimo da ukupno u toku godine ima 30 više letnjih dana nego pre. To bi značilo da smo dobili još jedan mesec leta u toku godine, on bude raspoređen između maja i septembra", objašnjava naš sagovornik.Ni ove godine slika neće biti drugačija. Prema meteorološkim kriterijumima jun, jul i avgust su meseci koji čine "letnju sezonu", a po svemu sudeći građani Srbije treba da se pripreme na velike vrućine.

Proračunima temperature u naredna tri meseca bavili su se i meteorolozi u sklopu projekta Intergrisani sistem agrometeoroloških prognoza – IAPS, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Oni navode da postoji 75 odsto šanse da jun, jul i avgust ove godine budu topliji od istog perioda 2017. i 2021. godine.

"Postoji velika verovatnoća da će leto 2022. u mnogim predelima Srbiji biti u tri najtoplija leta, a u nekim i rekordno toplo", kazala je nedavno za portal "Klima101" dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

U nekim nizijskim predelima može se očekivati 15 do 20 dana sa temperaturama višom od 35 stepeni Celzijusa.

"Ovako toplo leto znači da se u nizijskim predelima može očekivati da ukupno bude i više od 60 tropskih dana kada temperatura prelazi 30 stepeni, a čak oko 15 do 20 dana sa veoma visokim temperaturama, tj. preko 35 stepeni Celzijusa, u zavisnosti od lokacije. Lokalno su mogući i veći ekstremi. Ove procene se oslanjaju na ‘najverovatnije’ ishode sezonskih prognoza", pojasnila je sagovornica.

Smena vrućina i vremenskih nepogoda?

Trenutne prognoze, dakle, pokazuju da će leto biti toplije od proseka, upozorava profesor Đurđević. Potencijalno se u prvoj nedelju juna očekuje blaže vreme, posle čega stiže prilično visoke temperature.

"Trenutno su velike šanse da ovo leto bude prilično toplo možda čak i toplije od prethodnog. Prošlog leta imali smo četiri toplotnih talasa, a ovog maja smo već imali jedan prvi toplotni talas, koji više liči na te letnje toplotne talase", ističe Đurđević.

On je naglasio da je trenutno veći problem nedostatak padavina.

"Već tri meseca imamo deficit padavina. Prema trenutnim prognozama, jedino će u prvoj nedelju juna biti količine koje odgovaraju proseku. Ali opet da bismo nadoknadili taj deficit potrebno je mnogo više", dodaje sagovornik.

Klimatolog objašnjava da uvek posle više dana visokih temperatura, slede i vremenske nepogode – zagrejano tlo i vlaga u vazduhu izazivaju olujne oblake.

I portal "Klima 101" navodi i da će temperature u pojedinim mestima u Srbiji oboriti čak i rekorde iz najtoplije 2012. godine, kada je poljoprivredna proizvodnja pretrpela gubitke od preko dve milijarde evra. Velike vrućine su najčešće praćene sušama pa stoga ne čudi da će predstojeće leto, prema projekcijama autora sezonske prognoze, verovatno biti sušnije nego leto 2017. godine tokom koga su gubici u poljoprivredi zbog suše premašili milijardu evra.

Mnogi se sećaju leta 2017. i 2021. godine kao pakleno vrućih, ona se svrstavaju se među pet najtoplijih od početka meteoroloških merenja kod nas i mogla bi da budu dobar pokazatelj ovogodišnjih vrućina – u leto 2017. godine našu zemlju je pogodilo pet toplotnih talasa, dok je prošle godine registrovano četiri. Treba pomenuti da je sredinom prošlog veka u Srbiji tokom leta uglavnom beležen tek po jedan toplotni talas, a nisu bile retke godine u kojima čak nije beležen nijedan. Sada su međutim letnji toplotni talasi postali česta pojava.

Ni Sjenica nije imuna na globalno zagrevanje

Ni najhladniji srpski grad, Sjenica, nije imun na globalno zagrevanje. Od 1961. do 1990. godine tamo gotovo da i nije bilo dana sa temperaturama preko 30 stepeni Celzijusa. Od početka 21. veka situacija se promenila.

"Od 2000. godine tropski dani u Sjenici počinju da se javljaju u dvocifrenom broju. Velika je verovatnoća da će ih ove godine biti između 15 i 25 stepeni ", upozorila je dr Vuković Vimić.

Klimatske promene dovode do sve viših temperatura u našoj zemlji.

"Srednja letnja temperatura u Srbiji je u periodu d 2011. do 2020. godine bila za 2,4 stepeni viša u poređenju sa periodom od 1961. do 1990. godine", navela je ona.

Procenjuje se da šteta od klimatskih promena u Srbiji od 2000. iznosi više od 7,8 milijardi evra. Ekonomski najrazornija dešavanja pretežno se povezuju sa sušama koje izazivaju propale žetve ili znatno umanjene poljoprivredne prinose. Sudeći prema najavama meteorologa i tokom ovog leta će se poljoprivrednici sresti sa sličnim problemima.

(Espreso / Euronews)