NOVI GASNI SPORAZUM SA RUSIJOM: Šta je Srbija DOBILA, a šta IZGUBILA?

Posle telefonskog poziva na relaciji Beograd–Moskva, obrisi novog gasnog sporazuma se naziru. Predsednici Srbije i Ruske Federacije juče su se dogovorili o nastavku snabdevanja Srbije ruskim gasom. Šta je Srbija novim sporazumom dobila, a šta izgubila za RTS su govorili – Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije, Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, i Dragomir Anđelković, politički analitičar.

Aleksandar Vučić i Vladimir Putin juče su se dogovorili o nastavku snabdevanja Srbije ruskim gasom. Cena će se u naredne tri godine kretati u rasponu od 310 do 408 dolara za hiljadu kubika gasa, a biće vezana za cenu nafte.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, rekao je da novi sporazum donosi mirnoću stanovništvu, privredi i celoj državi, pošto se smanjuje neizvesnost u vezi sa snabdevanjem gasom.

"Vrlo je bitno da će to dovesti do određene stabilizacije na tržištu, da kažemo, drugih energenata. Prvenstveno tu mislimo na pelet i drvo za ogrev, za kojima je značajno porasla tražnja u poslednjih nekoliko nedelja", rekao je Stanić.

Dodao je da je iz ugla Srbije bitno da sporazum na vrlo povoljan način pokriva tri ključne stvari – cenu, količinu i sigurnost snabdevanja gasom.

"Čuli smo da je cena značajno povoljnija nego što je tržišna, da ta naftna formula nama odgovara. S druge strane, govori se i o oko tri milijarde kubika prirodnog gasa koji će stići iz Rusije i ono što je iz Kremlja rečeno, jeste da će snabdevanje što se tiče Srbije biti sigurno", kazao je Stanić.

Napomenuo je, ipak, da iako je neizvesnost smanjena, ona i dalje ostaje i da će zavisiti od toga kakvi će biti politički odnosi između Evropske unije i Rusije, pošto se postavlja pitanje tranzita gasa zato što se gasovodi prema Srbiji nalaze na teritoriji članica EU.

"Doba jeftine energije u Evropi i svetu je završeno"

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković rekao je da se ne boji scenarija u kojem će Bugarska onemogućiti tranzit gasa do Srbije i naveo da je "Ukrajina to dvaput uradila i da joj se obilo o glavu".

"Prekid tranzita za sobom povlači određene tužbe, jer su kompanije i države rezervisale kapacitete u gasovodima i jednostavno, država Bugarska nije u stanju to sebi da priušti. Sledeći politiku pritisaka, država Bugarska se u skorijoj prošlosti odrekla Južnog toka. To je bio planirani gasovod kapaciteta 63 milijarde kubika. Dobili su utešnu nagradu posle toga, gasovod od 15,75 milijardi kubika i to preko Turske, a Turska je njihov, uslovno rečeno, geopolitički rival", naveo je Zdravković.

Podsetio je i da je Bugarska izgubila nuklearnu elektranu u Belanama i da je Mađarska iskoristila taj vakuum i počela proces proširenja elektrane u Pakšu, dok je Bugarska platila penale "Rosatomu".

Govoreći o ceni, Zdravković je naveo da je doba jeftine energije i energenata u Evropi i svetu završeno.

"Kada poredimo kakve su cene vladale u Evropi u vremenu dok smo mi imali cenu 270 dolara, Nemačka je imala 230, Turska 210, Poljska je imala ekskluzivnu cenu od 450 dolara i najveću cenu u Evropi. Onda je Evropska komisija došla na ingenioznu ideju da kupuje gas na berzi i da ne pravi ugovore kakvi su bili ranije, odnosno da se cene drugačije vrednuju", objasnio je Zdravković.

"Bolje je da se cena formira na osnovu naftne formule"

Ocenio je da Srbija kao tranzitna zemlja ima bolje pregovaračke pozicije i sa Zapadom i sa Istokom i podsetio da su Rusi vlasnici gotovo čitave ugljovodonične industrije u Srbiji, kao i petrohemijske industrije, a dodao je i da su dosta uložili u modernizaciju Naftne industrije Srbije.

"Što se tiče cene, naravno da je bolje da se cena formira na osnovu naftne formule, a ne na osnovu berze DTF u Holandiji. Da je bilo tako, u ovom trenutku, dok mi razgovaramo, cena je negde oko 1.010 dolara za hiljadu metara kubnih, a inače, cene su počele drastično da rastu. U letnjem periodu cene gasa su mnogo manje, a u zimskom one idu u nebesa", istakao je Zdravković.

Dodao je da analitičari Međunarodne agencije za energetiku predviđaju da će cena gasa u Evropi biti oko 3.000 dolara za hiljadu kubika, a da je Norveška, koja je drugi snabdevač Evrope naftom i gasom, navela da će cena biti 3.500 dolara i ocenio da je u tom slučaju cena o kojoj se dogovorila Srbija "hiperpovoljna".

Politički analitičar Dragomir Anđelković je na pitanje da li je Srbija nešto izgubila u okviru novog sporazuma, odgovorio da Srbija nema nikakve probleme sa zapadnim faktorima i da su Rusi izašli u susret na ovaj način u ovim okolnostima.

"Mi smo država kojoj ključni zapadni oponenti Moskve već decenijama otimaju deo teritorije, podržavaju kosovski separatizam, protivno duhu Dejtona guše Republiku Srpsku, od Srbije očekuju da u jednom trenutku počne da asistira u tim procesima. Znači, kada smo već pod stalnim pritiscima po tim pitanjima koja za nas imaju prvorazredan nacionalni značaj, zašto bismo se mi plašili što će nas neko sada pritiskati ili nas mrko gledati i zbog gasa", rekao je Anđelković.

"Rusija od nas ne zahteva da se svrstamo na njenu stranu"

Govoreći o mogućim pritiscima Rusije, pošto je Srbija u potpunosti zavisna od ruskog gasa, Anđelković je naveo da dosad nije čuo da je Rusija tražila od Srbije da uvede sankcije SAD ili da pristupi ODKB-u.

"Rusija od nas ne zahteva da se svrstamo na njenu stranu, niti sada, niti je to u bilo kom periodu ranije tražila, pa ne vidim kako bi mogla da nas onda pritiska i zašto bi nas pritiskala. Ako pričamo o mogućim pritiscima u slučaju da se Srbija okrene protiv Rusije, primera radi, da uvede sankcije Moskvi, pa naravno da će Rusija na to reagovati, jer sankcije su neka vrsta mirnodopske agresije", istakao je Anđelković.

Dodao je da veruje da Beograd nikada ne bi uveo sankcije, ne zbog Rusije već zbog sebe, pošto bi, kako je naveo, u slučaju uvođenja sankcija "izgubio podršku Moskve za odbranu Kosova".

"Zašto bi Rusija zemlji koja joj je uvela njoj sankcije pomagala, primera radi, da separatistički deo njene teritorije ne uđe u Ujedinjene nacije, a Rusija nam pomaže. Rusija je članica Veća za implementaciju mira u BiH, organa koji je nadzorni u odnosu na OHR i u ovoj ili onoj meri može da kontrira samovolji visokog predstavnika. Rusija nam i tu pomaže", kazao je Anđelković.

Dodao je da poruka u vezi sa gasom ima mnogo širi značaj.

"To je ruska poruka da, uprkos raznim pričama da Rusija trampi Donbas za Kosovo ili nešto slično, Rusija ostaje čvrsto uz Beograd", naglasio je Dragomir Anđelković.

(Espreso/RTS)