NAJJEZIVIJA JUGOSLOVENSKA HOROR PRIČA: Bila je najlepša žena sela, A POČINILA JE ZLOČIN KOJI JE ZGROZIO I UBICE

U Jugoslaviji se nikada pre nije dogodilo ništa slično. Mediji su ovom slučaju posvećivali veliku pažnju, nema novine koja svakodnevno nije pisala o „najmonstruoznijem zločinu svih vremena". O Šefki se pričalo i prepričavalo, nazivana je “Žena monstrum" i “Panter iz Kamenjače" Pa ipak, priča je i danas puna kontradiktornosti i nedoslednosti…

Za Šefiku Hodžić se pričalo da je bila najlepša žena u kraju. Krupna, punih usana, belog tena i crne kose, živela je sasvim normalnim i običnim životom čiju sreću je kvarila samo jedna činjenica – Šefika nikako nije mogla da zatrudni i dobije dete.

I, upravo to, u kraju u kome su još uvek vladali stari običaji po kojima je bilo ravno grehu ako žena nije mogla da rodi, bio je početak priče o jednom od najmonstruoznijih zločina bivše Jugoslavije.

Monstruozan zločin koji niko nije mogao da objasni

Prema opšteprihvaćenoj verziji, Šefka Hodžić je 7. oktobra 1969, nedaleko od Jusića, na potoku Kamenjača u Bosni, sačekala svoju drugaricu Aliju Hasanović, koja se vraćala iz susednog sela Anđelići, ubila je sa tri hica iz pištolja, rasekla joj nožem stomak i izvadila dete. Alijino telo je sakrila na nekoj njivi pod plastom sena. Dete je odnela kući, ali ono nije preživelo.

Kad je otkriven Alijin leš, policija nije znala kuda da krene. Jednostavno, nikome nije bilo jasno ko bi, i zašto, mogao da počini takav zločin. Na pravi trag je ukazao lekar patolog Milan Vušić koji je postavio tezu da je zločin izvršila nerotkinja željna deteta.

– Dete je iz majčine utrobe mogao da otme samo neko ko ga je premnogo želeo, a nije mogao da ga ima. Treba tražiti ženu koja ima dete, a nije ga rodila – rekao je.

Tako usmerena, policije je proverila sve žene iz tog kraja koje su se tog dana porodile i otkrila da je Šefka već prijavila rođenje i smrt ćerkice. Ginekološkim pregledom je, međutim, ustanovljeno da Šefka ni tada, ni ikada pre nije rodila dete, niti je bila trudna.

Tada je Šefka priznala sve, osim da je ubila Aliju. Čak i kad su u njenoj kući nađeni dukati i prstenje pokojnice i krvav nož tvrdila je da je nevina.

Filmsko suđenje

Pred Okružnim sudom u Tuzli, u usijanoj atmosferi, jer su mnogi tražili Šefkinu glavu, održan je proces Šefki i Avdiji Hodžiću, njenom zetu, koji je optužen kao saučesnik jer mu je Šefika dala pištolj da ga sakrije.

Šefikin prvi branilac bio je čuveni beogradski advokat Toma Fila. On je na kraju napustio njen slučaj usled sukoba interesa, ali je bio advokat njenog zeta Avdije Hodžića, a njegov otac Filota Fila preuzeo je mesto kao Šefikin branilac.

Presude su izrečene 25. maja 1970. godine – Šefka je osuđena na smrt streljanjem, a Avdija na pet godina zatvora.

Ipak, to nije bio kraj priče! Zaslugom advokata izdejstvovana je obnova procesa i te iste godine, 18. septembra, Šefiki je izrečena nova presuda – smrtna kazna je zamenjena sa 20 godina zatvora.

Da li je Šefiki namešteno?

Godinama kasnije pojavile su se tvrdnje koje su čitav slučaj učinile kontroverznim. Naime, Šefika je na suđenju negirala zločin tvrdeći da je Aliju samo poznavala, a da joj je dete u kuću doneo neko drugi rekavši da ga neguje. Tek sutradan je saznala za Alijino ubistvo, ali ni tada nije znala za detalje, pa slučaj nije povezala.

- Poznavala sam Aliju, dobro, znala sam da je trudna i da će dobiti dete, bila mi je prijateljica, kako bih nju mogla ubiti - govorila je Šefka na suđenju.

Meštani su pričali da je taj neko, ko je Šefiki doneo dete, a koga je do kraja odbila da imenuje, njen muž Nedžib ili neko od najbliže rodbine. Porodica Hodžić prodala je imanje i iz sela Jusića preselila se u Kalesiju kod Tuzle još za vreme suđenja.

Danas, čitav slučaj obavijen je velom misterije, a slična je i Šefikina sudbina. Zna se da joj je odobreno ranije puštanje iz zatvora i da je bila na slobodi 1983. Od tada se o njoj ništa ne zna.

Priča se, mada nikada nije zvanično potvrđeno, da je po izlasku iz zatvora promenila identitet, udala se, pa čak i rodila dete. Sa mužem je navodno živela jedno vreme negde u Vojvodini, a danas je, priča se, u inostranstvu i vlasnica je firme.

(Espreso / Istorijski zabavnik)