BOLNA ISPOVEST MOMKA IZ SRBIJE U KOJOJ ĆE SE MNOGI PRONAĆI: "Rođen sam 90-ih, bili smo srednje teška sirotinja"

Posle dve godine života tokom pandemije korona virusa, čije posledice već uveliko osećamo, kao i sve veća privredna kriza zbog rata u Ukrajini, naterale su mnoge da preispitaju svoje finansijsko stanje i razmisle o novim načinima štednje ili dodatne zarade.

Istina je da se ovakva finansijska i privredna nestabilnost ne dešava prvi put na ovim prostorima, pa često možemo da čujemo sunarodnike kako kažu: "Kad smo preživeli ratove, sankcije i devedesete, lako ćemo i kroz ovo". Zato se jedan korisnik Redita iz Srbije osvrnuo na nobičan fenomen koji je primetio u svojoj porodici, nazvavši ga "naučenim siromaštvom" i upitao ostale šta misle o njemu.

"Rođen sam 90-ih i dok otprilike nisam krenuo u srednju smo verovatno kao i većina bili uglavnom srednje teška sirotinja. Tipa nije se imalo za užinu u školi, banane i slatkiše smo viđali samo kad dođe neka baba tetka, garderobu i ostale stvarčice smo dobijali isto od neke baba tetke i teče iz Nemačke i slično. Sada i u proteklih 5 - 10 godina, kada svi radimo i imamo pare i sve je super, moji roditelji i dalje npr. za doručak kupuju najgore salame, viršle, kobasice i ostala s**nja i gledaju da uštede na namirnicama i ostalom, garderobu kupuju kod Kineza i na pijaci i tu, naravno, majica od 600 dinara je skupa, a za patike maksimalno 2500 dinara može da se da. Šta mislite koliko je čest ovaj fenomen ili su moji specifičan slučaj, jer znam neke koji su bili još gora sirotinja od nas a sada kada su došli do nekih ok para su otišli u drugu krajnost i rasipaju se i preko svojih mogućnosti", napisao je autor.

"Naučili ljudi na bedu 90-ih"

Mnogi korisnici složili su se da u takvom načinu života ne vide ništa loše, štaviše da je poželjan i specifičan za stanovnike Balkana.

"Osim izbegavanja kupovine nezdrave hrane ne vidim ništa loše u tome. Ne kupujem kod Kineza ali zato što će vrlo brzo to odelo da se raspadne pa onda ispadne skuplje nego da sam kupio malo kvalitetnije. Ali kupim neki put nešto u second hand-u. Što se tiče hrane, iskreno, boli me duša koliko sada plaćamo za hranu a dok sam bio na faksu imao sam 190 dinara da potrošim na hranu za ceo dan", "Ne bih to rekao da je naučeno siromaštvo, više kao naučena skromnost što je po meni apsolutno dobra stvar, pogotovo u ovim kriznim vremenima. Problem je što neki baš idu u ekstreme, pa tako moj pokojni deda je u životu jednom bio na moru jer je to bacanje para i vremena jer je za tih 10 dana mogao zaraditi 100 maraka. Definitivno treba biti razuman kada su cene u pitanju i ne dozvoliti da te neko šiša kao ovcu tipa daš 200 dinara za Fiji vodu ili 1200 dinara za špagete carbonare u nekom restoranu. Ali ne treba i samo štedeti i nikad ne proživeti jer neke stvari jednostavno koštaju i tu nema druge. I fokus treba okrenuti tome da se više zarađuje a ne da se manje troši - niko nije postao bogat jer je štedeo i odvajao od usta i išao iscepan", složio se još jedan muškarac.

Drugi su priznali da i sami pokušavaju da uštede.

"Znam o čemu pričaš jako dobro. I ja sam štedljiv iako mogu da priuštim sebi neke bolje stvari. Deluje mi kao rasipanje para jer mi to nešto nije nužno. Ali opet nije mi problem da dam 1000 dinara preko za nešto ako je malo kvalitetnije. Naučili ljudi na bedu 90-ih, a neko stvarno nema finansijsku sigurnost pa štedi. Gledaj kako ljudi žive po Srbiji i koliku kupovnu moć imaju. Nije ni u tome poenta. Treba živeti nekada, ugoditi sebi, neki mali sirotinjski "luksuz" a ne ceo život stezati se", "Ja tako živim i ne vidim ništa loše u tome. 'Ajde ne jedem baš viršle i salame tako često. Garderobu uzimam jeftinu za svakodnevnu upotrebu jer mi je isto nike majica od 3000 dinara i "Fejki Najki" sa pijace za 500 dinara. Isto traje, isto se pere, a i da je kraće lakše cu nadoknaditi tu od 500 nego od 3000. Nikada nisam patio od skupe garderobe i ne planiram sad da počnem", dodaje jedan korisnik.

"Pametan ti je tata. Pozdravi ga"

Neki misle da danas mnogi štede iz straha.

"Prepoznajem primere o kojima pričaš. Iz mog iskustva, neki se naprosto boje da će se opet nešto desiti i ostaće bez para, zato štede maksimalno. Opet, najgore je kad se navikneš na dobar život pa onda dođe lošije vreme (razlog zašto moj tata nastavlja da se ponaša tako)", "Pametan ti je tata, pozdravi ga. Uvek treba štedeti i ne treba se navikavati na to da imaš. Danas imaš, sutra nemaš", "Rekla bih da i dalje žive u nekom grču, očekuju da nešto može "opet" da krene naopako, nemamo kontinuitet da par generacija živi normalno. I što je najgore, situacija sa Kovidom i sada ratom u Ukrajini pokazuje da zaista može preko noći mnogo toga da se promeni", pišu korisnici.

Sirotinjske navike

Ostali smatraju da je štedljiv način života poželjan, ako se novac čuva do racionalnih granica, a ne na uštrb normalnog života, čak i braka.

"Moji su se i razveli zbog tog stava, mislim ja kad sam bila dete stvarno nismo imali puno, al onda nas je krenulo. Pa je tata krenuo da troši, četiri para cipela kupio, u kafani častio za svaku sitnicu itd, a mama je i dalje u stanju da ide peške tri kilometra do neke prodavnice u kojoj bi kupila nešto za marku manje. Nijedna krajnost ne valja", "Sirotinjske navike. Najjači simptomi su skupljanje vrećica, čaša od jogurta i kantica od krema i sladoleda pa se godinama čuva hrana unutra, što je jako nezdravo. Često vidim ljude koji imaju sasvim pristojna primanja, ali prvi utisak mi je da su teška sirotinja. Naravno treba biti racionalan i štedeti, ali kada to pređe u neki oblik OCD-a, nije zdravo", dodaju.

"Kupovali smo čokolade sa isteklim rokom trajanja i nosili iste apa-drapa stvari"

Neki su se prisetili tih nesrećnih godina koje je opisao autor i opisali kako su tada živeli, kao i koje navike i saznanja stečena u tom periodu im koriste i danas.

"Pošto sam i ja kao i ti dete 90ih, osetio sam iste "simptome" takvog života. Sve smo kupovali na pijaci, pa čak i rumunske čokolade sa isteklim rokom trajanja. Ali ono što meni pored svega toga najviše ostalo u sećanju ta neka dečija spokojnost (iako samo do '99 izgurali 2 rata), nije bilo tolike opterećenosti brendom i nametnutim kapitalizmom. Svi smo imali iste apa-drapa stvari tipa dukserice sa Bart Simpsonom koji pokazuje b***, FILA/FULA/FALA pauče itd. Naravno, da situacija od 2010. nije ista, vidi se ogromna razlika, od 2020. pa gore takođe. Samo što po meni, sada imamo veći kolektivni pritisak okoline a tiče se materijalnog (šta nosiš, koliko para imaš, gde piješ piće itd.), pa imamo osećaj da tapkamo u mestu. Moj neki pogled je da čovek treba racionalno i zdravorazumno da sagleda vreme u kome živi i da se potrudi (krilatica "nije teško biti fin" totalno netačna, veoma je teško biti fin) da živi u skladu sa svojim mogućnostima. Kada spoznaš sebe i zauzmeš određeni stav, mnogo lakše možeš da se izboriš sa tim nekim fenomenima o kojima pričaš", zaključio je jedan korisnik.

(Espreso / Blic)