FRANCUSKI GENERAL SRBE SMATRAO NAJHRABRIJIMA U VELIKOM RATU: To su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, slobodni

Luji Franše D’Epere bio je francuski general, koji se u Prvom svetskom ratu borio rame uz rame sa srpskim vojnicima koje je smatrao najboljim u Velikom ratu.

Pod njegovom komandom izvršen je proboj Solunskog fronta, oterane su nemačko-austrijsko-bugarske snage, zaključen je ugovor o kapitulaciji bugarske vojske i oslobođena je Srbija.

Po završetku vojne škole dobio je čin pešadijskog potporučnika. Godine 1885 biva unapređen u kapetana, a zatim njegovi činovi samo rastu- od pukovnika 1903. do maršala Francuske 1921. godine kada dobija i počasnu titulu srpskog vojvode.

Često je D’Epere isticao snagu srpskog vojnika, seljaka i izražavao divljenje prema njoj. Srbija mu nije ostala dužna, te je bio jedna od omiljenih ličnosti u našem narodu.

U Beogradu mu je podignut spomenik. Njegov bulevar (Bulevar Franše D’Eperea) nalazi se u u Beogradu na potezu od mosta Gazela do Autokomande.

D’Epere je veoma cenio srpsku vojsku i redovno isticao njene zasluge u konačnoj pobedi saveznika u Velikom ratu.

Od 1. januara do 13. septembra 1918. godine pripremana je odlučna ofanziva na Solunskom frontu. Vrhovni komandant savezničkih snaga na tom frontu general Franše D’Epere, sazvao je konferenciju, kojoj je prisustvovao načelnik štaba srpske vrhovne komande vojvoda Živojin Mišić.

Plan je bio da se napadom srpskih armija u planinskom predelu između Sušice i Lešice izvrši proboj neprijateljskog fronta na širini od 30 kilometara.

U zoru 15. septembra 1918. godine, D’Epere naređuje da se krene u akciju proboja, u kojoj je srpska vojska odigrala glavnu ulogu i koja se ubraja među najuspešnije operacije u Prvom svetskom ratu.

– Ogromna želja vodila je vojnike iz pobede u pobedu. Francuska komora na konjima jedva je stizala srpsku pešadiju – govorio je D’Epere.

Skoplje je oslobođeno već 25. septembra, poslije čega je srpska vojska krenula ka bugarskoj granici. Samo četiri dana kasnije u štabu D’Eperea, Bugarska je potpisala kapitulaciju, a 30. septembra obustavljena su sva neprijateljstva.

– Operacije se moraju usporavati jer nema komunikacije radi dobavljanja hrane francuskim trupama koje napreduju… Samo srpskim trupama nisu potrebne komunikacije – oni idu napred poput tornada – isticao je D’Epere.

On je posebno isticao ulogu srpskog seljaka. – To su seljaci, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva. Ali, došao je rat. I, eto kako su se za slobodu zemlje ti seljaci bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, zbog kojih sam gord što sam ih vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine – rekao je svojevremeno D’Epere.

Umro je 8. jula 1942. godine.

(Espreso)