NI NA NEBU NI NA ZEMLJI! Srbija još traži OVU decu, nestala su pod čudnim okolnostima, njihove priče su MISTERIJA

Vest da je pronađen nestali Splićanin Matej Periš u Beogradu, nakon 139 dana intenzivne potrage, probudilo je nadu onim roditeljima koji svoju decu traže i po nekoliko godina. Nažalost, priča mladića iz Splita završila se tragično, a njegov otac Nenad Periš naglasio je i da pored velike tuge oseća i veliku sreću što je sina na kraju krajeva pronašao.

Mnogi roditelji u Srbiji koji su doživeli sličnu sudbinu kao Periš, godinama nemaju tu sreću da znaju gde im je dete, kako je, da li je živo ili ipak ne.

Danas se obeležava Međunarodni dan nestale dece širom planete zemlje, a u Srbiji na spisku nestalih nalazi se mnogo njih.

25. maj, je dan kada se ljudi širom sveta prisećaju nestale dece koja su našla put kući, sećaju se one dece koja su bila žrtve zločina i nastavljaju da ulažu napore da se pronađu ona deca koja se još uvek vode kao nestala. Simbol Međunarodnog dana nestale dece je cvet – Nezaboravak.

Koliko su česti nestanci dece u Srbiji?

Tokom 2021. godine u Srbiji je prijavljen nestanak 1.287 maloletnih lica, od kojih je pronađeno 1274, što znači da 13 porodica još uvek traga za svojim najvoljenijima, navode u Centru za nestalu i zlostavljanu decu.

Razlozi nestanaka u našoj zemlji najčešće nisu kriminalne otmice. Deca se za beg od kuće odlučuju zbog nekoliko razloga – mentalnog zdravlja (depresije, anksioznosti, autizma i adhd-a), zlostavljanja u porodici ili školi ili neuspeha u školi, ljubavi ili sportu.

Deca koja nestanu spadaju u visoko rizičnu grupu kojoj preti opasnost da budu zlostavljana, oteta ili eksploatisana najčešće kao radna snaga ili u svrhu prostitucije.

DECA KOJA NIKADA NISU PRONAĐENA

* Eleonora Arežina

Devojčica Eleonora Arežina rođena je u Beču, srpskog porekla, nestala je 25.04.2017. u Budimpešti. Anja je u trenutku nestanka imala sedam godina, a majka već dve i po godine očajnički traga za svojom ćerkicom i živi u agoniji i neizvesnosti.

Eleonora ima svetlo smeđu kosu i zelene oči, njena visina je nepoznata s obzirom da je sigurno izrasla u ove dve i po godine otkako je nestala.

Neutešna majka ove devojčice apeluje na sve koji imaju bilo kakvu informaciju ili prepozna Eleonoru da se javi fondaciji Nestali Srbija.

* Barbara Vitez

Rođena je 13.08. 2001. godine u Senti, Srbija. Poslednji put je viđena na seničanskom mostu preko Tise.

Ima svetlo smeđu kosu, smeđe oči i visoka je 157cm. Nestala je 25.10.2016. godine, kada je imala 15 godina.

Njeni roditelji, Endre i Melinda još ne gube nadu da je živa i da će im se vratiti.

Pre oko godinu dana im je iz Budimpešte, grupa koja se bavi traganjem za nestalima, javila da je viđena u mađarskoj prestonici, ali se sve završilo samo na tome, a zvanične potvrde nema.

Potraga za Barbarinim telom odmah je započeta, ali i pored detaljne pretrage korita Tise, obala i priobalja, nije pronađen ni delić odeće, što kod roditelja stvara sumnju da je Barbara uopšte pala sa mosta u reku.

O Barbarinom nestanku koji još nema epilog, obavešten je i Interpol. Naime, njeno ime i prezime sa fotografijom se od marta 2018. godine nalazi na takozvanoj žutoj poternici, odnosno, na listi nestalih osoba za kojima se traga. Ni to, međutim, zasada nije dalo rezultate.

* Škeljzen Beriša

Javnost u Srbiji ostala je šokirana kada je trogodišnji dečak Beriša Škeljzen nestao pre 25 godina u Beogradu.

Tog ranog pre podneva, 20. aprila 1996. godine, dok se igrao u dvorištu roditeljske kuće u beogradskom naselju Makiš, crnokosi dečak tamnih očiju nestao je bez traga.

Sve je bilo kao i svakog drugog dana, dečak je sedeo u dvorištu, trčkarao i igrao se, a onda je posle samo jednog trenutka nepažnje zauvek izgubljen.

Porodica je tada alarmirala sve nadležne institucije, međutim potraga za njim nije davala rezultate.

Danas bi ovaj mališan imao 27 godina, a svi se i dalje pitaju gde je nestao i šta se desilo.

* Đorđe Andrejić

Od nestanka Đorđa Andrejića (13) iz sela Majilovac kod Velikog Gradišta, prošlo je 12 godina. Policija nije uspela da otkrije šta se kobnog 22. jula 2010. dogodilo ovom dečaku. Njemu se svaki trag gubi u trenutku kada je pošao sa majkom Marinom na njivu. Telo dečaka nikada nije pronađeno, a majka je u više navrata izlazila pred sud.

Lovci su 7. novembra 2010. u selu Majilovac pronašli jednu lobanju za koju je Biološki fakultet u Beogradu DNK analizom najpre utvrdio da je pripadala nestalom dečaku. Ubrzo je usledio preokret u slučaju, kada je druga grupa veštaka ustanovila da je lobanja oprana u izbeljivaču.

Šta možemo da uradimo kako bismo sprečili nestanke?

Upravo iz ovih razloga je važno da skrenemo pažnju javnosti na to da se nestanci dešavaju svaki dan, da su najčešće vezani za beg od kuće usled poteškoća, i da je na tom problemu potrebno raditi na svim nivoima društva.

Od edukacije roditelja i dece, do edukacije stručnih radnika – socijalnih radnika, nastavnika, psihologa i pedagoga, ali je važna uključenost i saradnja kako nevladinih organizacija, tako i vladinih, jer su nestanci dece zajednička odgovornost.

Zašto se Međunarodni dan nestale dece obeležava baš 25. Maja?

25. maja, 1979. Godine nestao je Itan Pac, i on je bio prvo dete čija se slika pojavila na tetrapaku mleka u nadi da će tako biti prepoznat i brže vraćen kući.

Itan je nestao na Menhetnu onog dana kada je prvi put ubedio roditelje da sam ode na stajalište školskog autobusa. Iako je stanica bila samo dve ulice od njegove kuće, šestogodišnjak se tog dana nije ukrcao na bus.

Koliko god da su napora ulagali da ga pronađu, nestalom dečaku nije bilo ni traga. Potraga za njim je obustavljena 2001. godine, i tada je proglašen mrtvim, a slučaj njegovog nestanka ostao je nerešen do 2017. godine. Šesnaest godina nakon što je proglašen mrtvim i 38 godina od njegovog nestanka, Pedro Hernandez osuđen je za otmicu i ubistvo ovog nedužnog dečaka.

Otkriveno je da je Hernandez oteo Itana na putu do autobuske stanice školskog busa, usmrtio ga u svojoj prodavnici, a potom njegovo telo stavio u kesu za smeće, koju je sakrio unutar kartonske kutije.

Nestanak i sudbina Itana Paca uzdrmali su naciju, ali i ceo svet. Datum njegovog nestanka proglašen je Danom nestale dece u SAD 1983. godine i obeležava se do danas širom planete.

Nestali Srbija

Registar nestalih lica je osmišljen tako da skrene pažnju na nestanke koji se svakodnevno dešavaju, ali i da motiviše i edukuje zajednicu da učestuje u potrazi i prijavi ukoliko sumnja da je neko nestao, i da mu je potrebna pomoć.

U okviru Registra nestalih pružamo i besplatnu psihološku podršku porodicama koje trenutno prolaze kroz težak period. Tokom 2021. godine smo imali 37 prijava nestalih lica. Dvanaestoro ljudi su se domovima vratili živi, a 10 lica je preminulo.

Sa ponosom objavljujemo da će pomoć nestalima sada biti još lakša jer smo kreirali aplikaciju javnog Registra nestalih lica Srbije.

Aplikacija je besplatna i dostupna za sve operativne sisteme, Android i iOS. Možete je besplatno preuzeti na svoj uređaj putem Google play prodavnice ili Apple store prodavnice.

Važan korak u borbi za bezbednost dece je svakako uvođenje Amber Alerta.

Srbija još uvek nije uvela sistem obaveštavanja u slučajevima nestale dece, zvani Amber Alert. To je za nas činjenica sa kojom ne možemo da se pomirimo. Sigurni smo da bi se uvođenjem ovog sistema sprečile tragične situacije koje su se dešavale u prethodnom periodu. Zato ćemo nastaviti da apelujemo na državu da joj, kao i nama bezbednost dece bude prioritet. Krajnja opcija nam je pokretanje narodne inicijative koja je već verifikovana od strane Parlamenta, i ukoliko ne dođe do promene nakon formiranja Vlade nećemo imati drugog izbora.“ – izjavio je Igor Jurić.

Centar za nestalu i zlostavljanu decu već dugi niz godina radi na ovom vidu edukacije, i održao je više od 600 besplatnih edukacija u skoro svakom mestu u Srbiji. Možete podržati ovu akciju tako što ćete postati naš član i omogućiti nam da nastavimo da svakodnevno širimo znanja i vidike kako dece tako i odraslih na teme nestanaka, bezbednosti i trgovine ljudima.

(Espreso)