SRPSKI EPIDEMIOLOG IZNEO SVE NA ČISTAC: Tiče se majmunskih boginja

Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da su majmunske boginje, koje su se na tlu Evrope pojavile u više od 100 slučajeva, najviše u Velikoj Britaniji i u još osam zemalja, slične velikim, te vakcina protiv velikih boginja štiti u 85 odsto slučajeva. Dodaje međutim, da Srbija nema na lageru te vakcine, odnosno ona kod nas nije ni registrovana, jer kod nas te bolesti nema već pola veka, te se velike boginje smatraju iskorenjenim, a i vakcinisanje protiv njih prestalo je pre oko 45 godina.

Radovanović za N1 pojašnjava da u humanoj medicini postoje tri vrste boginja – male, ovčije i velike, dok u animalnom carstvu postoji mnogo vrsta, u koje spadaju i majmunske. Kaže da su otkrivene 1958, ali prvi slučaj kod ljudi zabeležen je tek sedamdesetih, kao i da se pokazalo da se vrlo retko prenose na čoveka, potreban je blizak kontakt – „ako se jedu sitni glodari, ili ako su ljubimci u kući“.

Bolest je potekla iz Afrike, a epidemiolog navodi da je srećna okolnost što je sadašnja bolest potekla iz Nigerije, gde je smrtnost oko jedan posto ili čak i manje, za razliku od Centralne Afrike, odnosno Konga, gde ona dostiže čak 10 do 15 odsto.

Dodaje da osip kod majmunskih boginja ima sličnosti i sa ovčijim boginjama, ali se plikčići koji se javljaju na telu ne zamute kao kod ovčijih, i kod majmunskih se pretvore u gnojnice, koje kad puknu, stvaraju se kraste.

Ukazuje da je kod velikih boginja, kojima su majmunske najsličnije, bolest uvek difuzna, tj. rasejana po celom telu, a ovde može da se desi da ima lokalni karakter, tj. da se osip pojavi samo u genitalnoj regiji.

"Ipak je to ozbiljna bolest koja vas drži u krevetu i po nekoliko nedelja", navodi Radovanović i dodaje da se prenosi kontaktom sa zaraženom životinjom, uglavnom sitnim sisarima, glodarima, a sa čoveka na čoveka se prenosi u okviru domaćinstva. Međutim, kaže da jedan zaraženi čovek zarazi manje od jednog bližnjeg, što ukazuje da se ne prenosi lako.

"E, sad, zašto su se sad baš pojavile?! To je veliki, krupan virus, znatno je stabilniji od virusa gripa ili side, ali moguće da je stekao sposobnost lakšeg prenošenja. Pominje se mogućnost da se i čovek izmenio, vakcinacija protiv velikih boginja, koja štiti i od ove bolesti, prestala je pre 45-50 godina", dodaje Radovanović.

Upitan da li građani Srbije imaju razloga za brigu, on kaže da može da se unese i u Srbiju, ali da je mala verovatnoća da bi došlo do šireg rasejavanja, ako se unese, verovatno će se svesti na pojedinačne slučajeve.

(Espreso/ N1 Beograd)