DANAS SE OBELEŽAVA DAN ZDRAVIH GRADOVA: Srbija je izašla iz CRVENE ZONE, ali je važno da se svaki pojedinac UKLJUČI

Svetski dan zdravih gradova obeležava se 20. maja širom sveta, pa i u našoj zemlji. Ovim povodom se organizuju različite aktivnosti i inicijative pomoću kojih se osnažuju napori da urbane sredine postanu što zdravija mesta za razvoj društva i pojedinca.

Poslednjih decenija smo svedoci velikog priliva stanovništva u gradove. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, više od polovine stanovništva živi u urbanim sredinama.

Mesecima unazad, kvalitet vazduha u našoj zemlji nije bio na zavidnom nivou. Beograd, Novi Pazar i Čačak bili su vodeći gradovi po lošem kvalitetu vazduha.

Tako je u januaru prema podacima sajta "Aj-kju er" (IQAir) vazduh koji su udisali stanovnici glavnog grada ocenjen kao "nezdrav", dok je kvalitet vazduha u Čačku imao ocenu "opasan po zdravlje".

Beograd je bio u prvih deset po lošem kvalitetu vazduha tokom zimskih meseci

Presek u januaru i februaru ove godine pokazao je da je ubedljivo najzagađenija beogradska opština bila Zemun, gde je, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, koncentracija PM-10 čestica 177. U Lazarevcu je koncentracija ovih čestica bila 135, a u ostalim opštinama mahom prihvatljiva. U ove dve opštine vazduh je bio jako zagađen.

Kada je, međutim, reč o koncentraciji PM 2,5 čestica, Srbija je imala i jako zagađene gradove: Smederevo, Valjevo, Niš, Novi Pazar, a tu su opet i beogradske opštine Zemun i Lazarevac.

Inače, glavni uzročnik zagađenja su individualna ložišta, uglavnom na obodu grada. Takođe, vremenski uslovu izrazito utiču na nivo zagađenosti.

- Zbog lošeg kvaliteta vazduha kod građana se mogu javiti različite tegobe, kod osetljivijih grupa ljudi one mogu biti ozbiljnije nego u populaciji zdravih osoba - objasnili su ranije nadležni iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

- Preporuka ljudima sa različitim zdravstvenim tegobama je da u periodu visokog zagađenja vazduha izbegavaju naporne aktivnosti napolju, dok se zdravim osobama preporučuje pravljenje češćih pauza u svim aktivnostima.

Takođe, nadležni su ranije za medije naveli da i u zimskom periodu samo jaka košava može dodatno da pročisti vazduh, kao i da povišene temperature nikako ne odgovaraju kvalitetu ozonskog omotača.

Kada je vazduh zagađen, osetljive grupe treba da izbegavaju naporne aktivnosti u spoljašnjoj sredini i da preusmere obavljanje aktivnosti u zatvoreni prostor, dok se ne poboljša kvalitet vazduha.

Preporuka za ostale u populaciji je da skrate dužinu i smanje intenzitet napornih aktivnosti i da prave češće pauze u svim aktivnostima u spoljašnjoj sredini.

Kada je vazduh jako zagađen, ozbiljne zdravstvene tegobe se mogu očekivati i kod zdravih osoba i u osetljivim grupama populacije.

Danas je kvalitet vazduha mnogo bolji, što se može videti i na sajtu Aj-kju er" (IQAir).

Kragujevac, Bor, Prokuplje, Beočin, Niš, Novi Sad, Obrenovac, Kosjerić, Grabovac,Čačak danas su u zelenoj zoni.

Meteorolog NedeljkoTodorović je za portal Espreso govorio o zagađenju vazduha u našem glavnom gradu.

Zagađenost vazduha u Beogradu je višedecenijski problem. Za sada, vodi se da je dobar kvalitet vazduha u prestonici. Kada su zimski meseci uglavnom dolazi do povećane koncentracije čestica koje su poprilično opasne. Tokom leta, to je izuzetno smanjeno. U centru grada su više podložni zagađenost, nego u predgrađu. Za sada, što se kvaliteta vazduha tiče, možemo biti mirni, zaključio je.

Koncept zdravog grada

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) naglašava da je, kada razmišljamo o konceptu zdravog grada, važnost procesa putem kojih težimo da postignemo određene ciljeve u zdravlju, veća od važnosti dostizanja samih krajnjih ishoda. Ukoliko u određenom gradu postoji svest o značaju zdravlja, kao i aktivni procesi koji teže da određene ciljeve u zdravlju ostvare, trenutno zdravstveno stanje posmatrane zajednice ne mora biti ključan činilac u odlučivanju da li je grad u celini „zdrav“.

Čak ni dostizanje ciljeva iskazanih u određenim zdravstvenim parametrima ne može biti pouzdan pokazatelj da li su jedan određen grad ili zajednica „zdravi“. Zdravim gradom se smatra zajednica koja neprekidno radi na stvaranju i unapređenju fizičkog i socijalnog okruženja, kao i na uvećanju onih resursa koji omogućavaju ljudima da se uzajamno podržavaju u ostvarivanju svih životnih potreba i maksimalnom razvitku ličnih potencijala. Posvećenost zdravlju i organizovani napori na ostvarenju ideala zdravog grada, zahtevi su koji se stavljaju pred one koji žele da svoju zajednicu u kojoj žive učine zdravom.

Koji su osnovni ciljevi koje treba da dostigne jedan zdrav grad?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi niz dostignuća, čijem ostvarenju treba da teži jedan zdrav grad:

- čisto, bezbedno i kvalitetno fizičko okruženje (npr. objekti za stanovanje) - negovanje ekosistema koji je stabilan u sadašnjosti, i dugoročno održiv - snažna zajednica, u kojoj se baštine odnosi međusobnog uvažavanja i podrške - visok stepen uključenosti i nadzora od strane građana u procesima - donošenja odluka koje utiču na njihove živote, zdravlje i blagostanje - obezbeđivanje osnovnih životnih potreba (hrana, voda, bezbednost, stanovanje, prihodi itd.) za sve stanovnike grada - dostupnost raznih resursa i raznolikih iskustava, sa mogućnostima široke ponude kontakata, interakcije i komunikacije - raznovrsna, vitalna i inovativna ekonomija - povezanost sa prošlošću grada, kroz vezu sa njegovim kulturnim nasleđem, kao i sa drugim zajednicama i pojedincima - dostupna i kvalitetna zdravstvena zaštita - dobro zdravlje zajednice (visoke vrednosti pokazatelja zdravlja i niske vrednosti pokazatelja oboljevanja)

(Espreso)