ZEMLJOTRES POGODIO KAČANIK!

U regionu mesta Kačanik sat i po posle ponoći registrovan je zemljotres magnitude 2,3 jedinica Rihterove skale.

Teorijski intenzitet u epicentru procenjen je na III stepena Merkalijeve skale.

Zemljotresi ovakvog intenziteta ne mogu izazvati oštećenja na objektima u epicentralnoj oblasti.

Podsetimo, takođe podrhtavanje tla osetili su Čačani, u subotu oko 2:35 minuta posle pomoći. Zemljotres jačine 2.7 jedinica Rihterove skale, sa epicentrom u reonu Prijevora i Pakovraća ocenjen je kao jak, ali i sa mogućom verovatnoćom oštećenja na objektima.

- U sred noći probudilo nas je veliko podrhtavanje, znali smo šta se dešava, jer ovo nije prvi put. Saznali smo da je ponovo bio zemljotres manjih razmera. Plašimo se što je ovo postalo sve učestalije, pogotovu što je prethodni bio na veliki hrišćanskipraznik "Vasilija Ostroškog", verovatno je to neki božji znak - kazao je za RINU, Nebojša Trnavac, meštanin sela Prijevor.

Potresi su se takođe osetili u ostalim prigradskim naseljima, ali i u samom centru Čačka.

Podrhtavanje tla, samo u Čačku dogodio se još dva puta u prethodnih pet dana. Na svu sreću nije pričinjena materijalna šteta.

Nakon serije zemljotresa u Hrvatskoj, ponekog u Severnoj Makedoniji, nekoliko njih je pogodilo i Srbiju. Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dragan Milovanović, kaže za Telegraf.rs da nam sve to govori da je ovo područje potencijalno moguće za zemljotrese, jer se mi nalazimo na granici dve ploče velike. To je afrička ploča koja podilazi pod Evropu.

- Ali, ta granica nije fizički onakva kakva je danas već je to jedno područje širine par stotina kilometara, naravno dužine nekoliko hiljada kilometara. Taj proces kretanja je utvrđen pre skoro blizu 200 miliona godina. Svi mi koji živimo na planeti, plivamo na pločama koje se međusobno kreću po astenosferi. To je jedna zona koja je oko 200 kilometara ispod nas i koja je polutečna. Zemlji je spoljašnje jezgro od metala gvožda i nikla koje je tečno, a ima jedna zona koja je na nekih 200 kilometara ispod, i ona je polutečna. I, mi, u stvari, plivamo. Svet se kreće levo i desno. Mi smo, na našu sreću ili nesreću na granici te dve ploče, gde su najintenzivniji zemljotresi i vulkani. Sticajem okolnosti Balkan je malo u senci. Najkritičnija je priča između Južne i Severne Amerike, onda deo Japana, deo zapadnog istočnog Pacifika, Atlantskog Pacifika. Tu su baš veliki osinjaci. Mi smo malo dalje, i ovde je pre mnogo miliona godina bio vrlo intenzivan magmatizam, i vulkanizam koji je naravno praćen zemljotresima. Sada ćutimo - objašnjava prof. Milovanović.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf)