DA LI DA ZAISTA ISKLJUČIMO SVE UREĐAJE DOK GRMI? Olujčine su STIGLE U SRBIJU, PAMET U GLAVU, NIJE NAIVNO!

U Srbiji su danas najavljeni pljuskovi, grmljavine, veće količine kiše, grad i olujni vetar, a nedavno smo imali slučaj tragedije kada je kuća u Mladenovcu izgorela u potpunosti nakon udara groma! Kako da se ponašamo kada munje paraju nebo i može li se ovakva trgedija nekako preduprediti, ali i koje su potencijalno opasne tačke u Beogradu.

Na sajtu Sektora za vandredne situacije su napisana detaljna uputstva kako da postupate i koja mesta da izbegavate u slučaju oluje propraćene gromovima (pogledajte dalje u tekstu).

Opasnost od groma je prisutna gde god da se nalazite na otvorenom, ali je ipak znatno veća na mestima koja su pored vode ili u šumi.

Crvene zone u Beogradu

Upravo zbog toga, neka od najpopularnijih beogradskih izletišta poput Ade Ciganlije i Kalemegdana, kao i mostovi, spadaju u "crvene zone" i lokacije na kojima postoji veća opasnost od ovakve nesreće.

Najsigurnije je u samom gradu, jer gromobrani na zgradama mogu da zaštite okolinu, ali opasnost i tu postoji, pa je najbolje da se potraži zatvoreni prostor.

Ipak, i to nije dovoljno te u zatvorenom prostoru treba izbegavati tuširanje, kontakt sa fiksnim telefonom, električnim uređajima i utičnicama jer munja koja udari u električni vod može da se prenese dalje kroz instalacije.

Opasna mesta u Beogradu:

- ADA CIGANLIJA: Velika površina, bez značajnih visokih objekata sa gromobranima, dosta šume i otvorenog prostora i voda

- KALEMEGDAN: Isturen deo grada sa dosta drveća

- AVALA: Kao planina posebno je opasno mesto prilikom grmljavine

- ZVEZDARSKA ŠUMA: Veća nadmorska visina i šuma

- MOSTOVI: Blizina vode, otvoren prostor

- KEJEVI: Blizina reke, udaljenost zgrada...

Nema sigurne zaštite

Međutim, sigurna zaštita od groma ne postoji, što se odnosi i na gromobrane jer je praksa pokazala da gromovi i pored toga udaraju u objekte i na otvorenim terenima, naravno sa manjom verovatnoćom.

Gromobrani su ipak najbolja zaštita, a na pojedinim objektima, gde gromobrani postoje, oni mogu da zaštite i manji prostor oko njega.

Udar groma ima svoje kanale duž električnih linija sila i on se prazni tamo gde se "nameračio": u zemlju, objekat ili čoveka. Zato ne treba stajati na najvišem objekatu u okolini blizu njega. Ne treba biti ni na otvorenom prostoru kao ni blizu pojedinačnog drveća.

Kako da prepoznate opasnost

Ako niste u prilici da pronađete adekvatno sklonište kada napolju počne da grmi, a osećate da vam trnci prolaze telom ili se kosa nakostrešila, velika je verovatnoća da će vas u tom trenutku pogoditi grom. U takvim situacijama bi trebalo samo da čučnete što je niže moguće prebacujući težinu tela na nožne prste, kako bi što manje bili u kontaktu sa tolom.

Kako postuputi u slučaju oluje i udara groma

Opasnost za vreme oluja preti od veoma jakih vetrova, jakih i obilnih padavina, udara groma i mogućeg grada.

Za vreme jakih oluja potrebno je preduzeti sledeće mere ukoliko ste u zatvorenom prostoru:

obezbedite sve objekte koji mogu da odlete usled jakog vetra ili obilne kiše i izazovu materijalnu štetu ili povrede građane;

obezbedite prozore i spoljna vrata i zatvorite sva unutrašnja vrata;

izbegavajte kontakt sa kuhinjskim i kupatilskim slavinama, radijatorima i drugim metalnim predmetima, budući da sudobri provodnici.

Ukoliko ste na otvorenom, sledite sledeća uputstva:

sklonite se od bilo kakvih visokih struktura (jarbola, stubova, tornjeva) i imajte u vidu da je sigurno rastojanje jednako visini strukture;

izbegavajte visoke konstrukcije, visoko drveće, ograde, telefonske kablove i električne vodove;

pokušajte da pronađete zaklon u zgradi ili u automobilu, a ako to nije moguće, sedite na zemlju;

izbegnite stajanje u blizini zgrada ili automobila u koje ne možete da uđete kao u zaklon;

ukoliko ste u šumi, zaštitite se ispod grana niskog drveća – nikada nemojte stajati ispod visokog drveća na otvorenom prostoru;

izbegavajte granicu između šume i otvorenog prostora, radije uđite u šumu;

izbegavajte otvorena polja, vrhove brda i planina, obale, jarkove ili druga vlažna mesta;

ne prelazite preko vode, ne plivajte;

nemojte držati kišobran ili druge metalne provodne predmete u rukama (štapove za golf, štapove za pecanje i slično);

izbegavajte da budete u blizini metalnih objekata, bicikala, opreme za kampovanje i slično;

nemojte stajati uspravno, čučnite ili se makar sagnite , ne dodirujući zemlju rukama, a ako ste u grupi držite rastojanje od 5 metara između sebe.

Ukoliko se nađete u automobilu za vreme jake oluje:

zaustavite automobil pored puta dalje od elektrovodova i drveća koje može pasti na automobil;

ostanite u automobilu i upalite poziciona svetla dok ne prođe oluja;

zatvorite prozore i ne dodirujte metalne predmete u automobilu;

izbegavajte poplavljene puteve.

Udaljenost od oluje možete proceniti kroz sledeće korake:

izračunajte vreme između sevanja i groma u sekundama;

izračunato vreme podelite sa tri kako biste izračunali udaljenost oluje u kilometrima.

Ova udaljenost je indikativna jer se oluje mogu pojaviti veoma brzo iznad vaše oblasti. Preduzmite sve što je neophodno pre nego što oluja zahvati vaše područje. Upamtite, sva pomenuta pravila povećanja sigurnosti mogu samo umanjiti rizik od potencijalne štete i gubitaka. Atmosferska pražnjenja su opasna, nepredvidljiva i sigurnost nikada nije apsolutno zagarantovana, navodi se u upustvu na sajtu MUP-a, Sektrora za vanredne situacije.

Bonus video:

(Espreso/Blic)