ZA IVANA (7) I RADA (4) NEMA POKLONA OD DEDA MRAZA: Umro im je tata, sad imaju samo mamu i sirotinju!

Draganova ljuba Vladimirka ostala je verna pragu, skućenim složno sa pokojnim mužem, i njihovoj dvojici sirotana. Nejač podiže bez igde ičega ali sa puno ljubavi i nade, kakvu samo majka može da ima.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

- Teško mi je, više nemamo nego što imamo, ali hvala bogu deca su mi zdrava, rastu i oni su moja jedina uzdanica. Dobijamo nešto socijalne pomoći, preživljavamo nekako pa nisam molila nikoga za milostinju jer me je sramota, ne mogu decu da brukam, šta će im reći njihovi drugari kad budu odrasli. A i koga da molim, od koga da tražim? Bog nam je dao ovako, što imamo imamo, što nemamo trpimo, kaže majka mališana, Vladimirka Petrić kojoj sinovi, malo veći od pantalona, pomažu koliko je snage u njima: unose drva u kuću. Ali po dve tri cepanice, više im je preteško.

POVRATAK NAJJAČEG SRBINA: Mrzim kad je magla, ne može da se vidi KOLIKI SAM KRALJ! (FOTO)

U kući je sve čisto, oskudne stvari su na svom mestu, i poneka stara dečija igračka. Retko ko svrati u ovo bespuće, da ih poseti. Najčešći gost je sestra Draganova koja se redovno isplače kada vidi nejač preminulog brata.

- Hvala bogu te snajka vodi računa o deci, lakše mi je. Nemaština ih pritisla a mi pružimo koliko možemo. Čokoladu vide kada im neko donese, o novogodišnjim i božićnim poklonima mogu samo da maštaju. Oni ne znaju šta je deda mraz ili božić bata. A oni se obraduju na malo. Ne možete verovati kako su im caklile oči kada su videli jednog običnog plišanog medveda. Ali, mogu samo da sanjaju o onome što imaju njihovi vršnjaci u bogatijim kućama. Kad bi ovoj dvojici neko malo pomogao, osevapio bi se, priča Jelena Marinković koja živi u Bistrici, lijući suze sestrinske. Teško joj pada što brata nema više, što deca nemaju stuba uz koji će rasti.