HIRURG STANISLAV SA "BANJICE" ODRADIO OPERACIJU KAKVA KOD NAS NIJE RAĐENA: Priprema je kao scenario za film!

Prvi put u Srbiji urađena je operacija zloćudnog tumora kosti, karlica i kuk rekonstruisani su protezom - mlad čovek dobija mogućnost za normalan život, očekuje se da od ponedeljka počne da hoda. Operaciju izvršili klinički asistent dr Stanislav Rajković sa Instituta za ortopediju "Banjica" uz asistenciju profesora Li Džejsa iz Velike Britanije. Dr Rajković za Internet portal RTS-a objašnjava u čemu je specifičnost ove operacije, kako se pripremao za taj zahvat, a govorio je i o tome koje su najuspešnije operacije.

U Institutu za ortopediju "Banjica" u Beogradu urađena je nesvakidašnja operacija. Operisan je sedamnaestogodišnjak koji boluje od malignog tumora karlice i kuka.

Posebnost ove operacije je u načinu na koji su njegova kost i zglob rekonstruisani. Endoproteza za ovog pacijenta je donirana.

Operaciju su izršili klinički asistent dr Stanislav Rajković uz pomoć visokostručnih kolega iz Službe za ortopedsku onkologiju Instituta "Banjica" i asistenciju profesora Li Džejsa iz Velike Britanije koji je specijalno za ovu priliku gost uz stručnu pomoć za ugradnju sofisticiranog ortopedskog implantata.

Dr Rajković rekao je za Internet portal RTS-a da je operacija trajala šest sati i da je sve prošlo odlično.

"Tumor je odstranjen u celosti, a karlica i kuk su rekonstruisani protezom. Postoperativno će se intenzivno pratiti stanje, nadamo se da neće biti komplikacija. Očekujemo da pacijent počne da hoda od ponedeljka", rekao je Rajković posle operacije.

Operacije ovakvog tipa decenijama nisu rađene u Srbiji, a na ovom nivou ovo je bilo prvi put. Celokupno lečenje je multidisciplinarno i u njemu neposredno učestvuju visoko specijalizovani patolozi, onkolozi, radioterapeuti i radiolozi.

Tim stručnjaka se nada da će ova operacija biti uvod u mnoge buduće ovakve i slične operacije - da će savremeni implantati postati svakodnevno dostupni u njihovom radu.

U čemu je posebnost ove operacije?

Tumorske promene koje zahvataju karličnu kost nisu česte, ali se srećemo sa njima u redovnoj praksi.

Posebnost ovog slučaja je u tome što tumor zahvata karličnu kost, zglob kuka i gornji okrajak butne kosti, usled čega će defekt nakon resekcije tumora biti veliki i posledični funkcionalni ispad bi bio toliki da pacijent nikada ne bi bio u mogućnosti da hoda.

Kada se uzme u obzir da se radi o mladom čoveku, čiji funkcionalni zahtevi će biti značajni, neophodno je nastali defekt rekonstruisati.

Taj deo operacije je specifičan i do sada u ovom obliku nije rađen u našoj zemlji.

Zahvaljujući našim saradnicima iz firme "Orthoaid" koji su zastupnici velike kompanije za proizvodnju ortopedskih implantata "Implantcast" iz Nemačke, ova skupa endoproteza je donirana i iskorišćena da ovaj pacijent dobije nedostajući deo karlice, kuk i deo butne kosti i na taj način dobije mogućnost da hoda i obavlja veći deo svakodnevnih aktivnosti i tako vodi normalan život.

Značaj ove operacije je i u tome što se nadamo da će ona biti uvod u mnoge buduće ovakve i slične operacije, odnosno da će ovi savremeni implantati postati svakodnevno dostupni za naš rad.

Kako ste se pripremali za taj kompleksni zahvat?

Pripremamo se za svaku operaciju, a za ovakvu pripreme su višemesečne.

One podrazumevaju analizu reakcije tumora na hemioterapiju i zahvaćenosti kostiju, zgloba i mekih tkiva, određivanje linija resekcije kojima se tumor u celosti odstranjuje, zatim projektovanje implantata u saradnji sa inženjerima, priprema instrumentarijuma za ugradnju proteze u kosti i dosta drugih detalja.

Tumor kostiju je izlečiv - osim hirurga tu su i ostali lekari, koliko timski rad olakšava lečenje, šta ako se svi ne složite i ne donesete zajednički stav?

Neophodno je reći da je lečenje tumora lokomotornog sistema multidisciplinarno. U sastav konzilijuma ulaze visokospecijalizovani patolozi, radiolozi, onkolozi, radioterapeuti i ortopedski hirurzi. Svako ima svoje mesto u algoritmu dijagnostike i lečenja.

Mišljenja se ponekad razlikuju, ali razmenom argumenata uvek se dođe do zajedničkog stava koji se ogleda u odluci konzilijuma koju svi članovi potpisuju.

Koliko je važna smirenost i prisebnost hirurga?

Posao hirurga je izuzetno stresan. Ali deo veštine je i kontrola stresa, posebno u najtežim trenucima kada smirenost hirurga utiče na mir i koncentraciju celog tima u operacionoj sali.

U tome je možda i ključna razlika među hirurzima i ona može predstaljati prevagu da rezultat neke operacije bude bolji.

Pacijenti često hiruge procenjuju kao dobre ili loše, ima li u tome opravdanja, ili je reč samo o subjektivnoj oceni?

Razlike koje pacijente navode da nekoga procene kao dobrog, a nekoga kao lošeg, mogu biti objektivne, ali češće su subjektivne i zasnovane na komunikaciji koju ostvare sa svojim lekarom, da li dobijaju odgovarajuće informacije, nekada i bodrenje ili utehu.

Ovo ne mora uticati na medicinski deo rada, ali je svakako važno jer naš posao nisu samo hirurški instrumenti i operaciona sala.

Koliko je dug put od dijagnostike do hirurgije?

Nekada je taj put kratak, nekada je nešto duži. U svakom slučaju težimo da vreme od pojave tegoba do započinjanja lečenja bude što kraće. Ali ono što je najvažnije je da se svaki korak na tom putu ostvari, jer preskakanje pojedinih stavki može dovesti do neodgovarajućeg lečenja.

Dakle, neophodno je sprovesti svu potrebnu dijagnostiku od fizikalnog pregleda, preko laboratorijskih analiza, rendgenskog snimanja, magnetne rezonance, skenera, nekada i dopunskih procedura kao što su scintigrafija, angiografija, ultrazvuk, konačno do biopsije i patohistološke analize.

Tek kada je sve ovo obavljeno, postaljena tačna dijagnoza i procenjen stadijum bolesti, može se doneti odluka o načinu lečenja.

Postoje li lake i teške operacije, zapravo šta jednoj operaciji daje specifičnu težinu?

Operacije se mogu smatrati lakšim i težim, ali svaka od njih zahteva pripremu i planiranje. Najteže su one operacije koje se retko rade.

U ortopedsko-onkološkoj hirurgiji većina slučajeva su posebni na neki način što ovu hirurgiju čini teškom i zato je mogu raditi samo visokospecijalizovani hirurzi.

O transplantaciji kostiju se mnogo ne priča, od samog pacijenta se uzima kost, zatim od drugog donora ili od pokojnika. Tehnika je zahtevna, mali je broj hirurga koji se time bavi, može li se to naučiti i spoznati do kraja ili je baš "kost u grlu"

Transplantacija kosti je jedna od često korišćenih tehnika u celoj ortopediji. Posebno često se koristi u ortopedskoj onkologiji. Kost ili češće deo kosti se može uzeti od samog pacijenta i presaditi na mesto defekta. Koštani graft se može uzeti i od živog donora ili sa pokojnika, tzv. kadaverični graft.

Mogućnosti za transplantacije su mnogobrojne, kost je materijal kod koga nema značajne reakcije organizma, odnosno odbacivanje transplantata je retko, ali je problem u njegovoj ugradnji u akceptorsku kost na mestu gde je postavljen.

U prethodnim godinama smo značajno napredovali u ovoj oblasti, usvojene su nove tehnike fiksacije klinovima i posebnim pločama sa šrafovima koji omugućavaju pacijentu da koristi ekstremitet dok ugradnja transplantata traje, nekada i više godina.

Da li se slažete sa izjavom da hirurg operaciju ima u prstima?

Hirurg operaciju ima u prstima, ali je mora imati i u glavi. Najuspešnije su one operacije kod kojih hirurg pre početka ima u glavi ceo tok operacije, a zatim svaku od scena iz tog zamišljenog filma sprovede prstima u operativnom polju.

Što se više puta neka operacija uradi, to je rad prstiju brži, ali nikada se ne sme izgubiti scenario u glavi po kome se taj rad odvija.

Da li Vam ponekad zadrhte ruke pri operaciji, osetite li jezu ili strah?

Hirurg treba da ima pozitivnu tremu. To je faktor koji održava koncentraciju tokom operacije.

Nekada ta trema preraste i u neki oblik straha koji pažnju podiže na najviši nivo, ali nipošto ne sme da dođe do panike, jer kao što sam već rekao, smirenost hirurga je neophodna za rešavanje kriznih situacija.

U čemu je najjača "Banjica", od Atine do Beča?

Institut za ortopediju "Banjica" je ustanova od izuzetnog značaja za naše zdravstvo. Značaj se ogleda u kvantitetu, odnosno ogromnom broju pacijenata koji su svake godine pregledani i na različite načine lečeni, posebno oni koji su operisani, ali važnije, ogleda se u kvalitetu lečenja. Određena stanja, bolesti i povrede mogu se lečiti samo na "Banjici".

Ovde se posebno ističu lečenje tumora o kome smo govorili, zatim lečenje oboljenja kičme, neka oboljenja kod dece, zatim složene operativne procedure ugradnje veštačkih zglobova i korekcije ranije ugrađenih proteza i neke tehnike za rešavanje najtežih preloma.

Bolnicu kao što je "Banjica" nemaju mnoge države u bližem i širem okruženju i ova ustanova se mora čuvati, odnosno sve navedene grane ortopedske hirurgije moraju ostati pod njenim krovom, jer jedino kadar, infrastruktura i celokupna logistika koju ima "Banjica" omogućavaju da se ove visoko sofisticirane hirurške procedure izvode na način kako je to neophodno da bi rezultati bili dobri.

Kako se relaksirate i čistite od stresa na poslu, da li uz kapljicu ili u teretani?

Opuštanje je važno za svakog hirurga. Podsvesno se u toku odmora pravi priprema za sledeće operacije. Najradije slobodno vreme provodim sa mojom decom u parku.

Fizička pripremljenost je takođe važna, tako da je potrebno naći vremena i za neku sportsku aktivnost, a moj izbor su teretana i plivanje. Piće ponekad, sa prijateljima u kafiću uz utakmicu.

(Espreso / RTS)