DREVNI OBIČAJI ZA PRVI MAJ: Velika tajna DRUIDA i MAJSKOG DRVETA, mnogi i danas pale SVETE VATRE! (FOTO)

Približava se 1. maj, međunarodni praznik rada. Proslavlja se u znak sećanja na čikaške žrtve, ljude koji su se borili za ostvarenje radničkih prava. Međutim, sam datum, prvi dan u mesecu maju, proslavaljao se još u antičkoj Grčkoj. Tragovi nekih paganskih običaja žive i danas u prvomajskom uranku.

Maia, Maioma, Majsko drvo, Majski stub, Otac maj, Majska dama, Kraljica maja. Sve su to nazivi i simboli koji su se vekovima povezivali sa slavljenjem boga vegetacije, preporoda i blagostanja.

"Prvi maj su proslavljali i drevni Grci u čast boginje Maje, po kojoj mesec i dan danas nosi ime. Taj običaj su od njih nasledili Rimljani", navodi Aleksandar Repedžić iz muzeja u Pirotu.

Zabeleženo je da se u starom Rimu, još u 2. veku za vreme vladavine Komoda, proslavljala Majoma. Festival plesa, muzike, opijanja trajao je tokom maja meseca pa otuda i naziv.

Kako su slavili Kelti i Skandinavci

Prvi maj su proslavljali i Kelti. Kako je zabeležio antropolog Frejzer u kapitalnom delu "Zlatna grana", za Druide, keltske sveštenike najznačajnija svetkovina bila je Beltein ili Beltan.

Naziv potiče od keltskih reči "belo" i "tanos" što znači sjajna vatra odnosno vatra radosnica, koja se palila baš 1. maja i bila je posvećena vrhovnom božanstvu.

Ogromne vatre paljene su na brdima i uzvišicama, oko njih se igralo, pevalo i pilo. Verovali su da takva vatra čuva od veštica i bolesti, kako ljude tako i životinje, jer je stočarstvo bilo važna grana opstanka.

Zabeleženo je da su vatre radosnice paljene sve do 19. veka u skandinavskim zemljama i Evropi, i to uz simbolično prinošenje žrtve, uglavnom su to bile životinje.

I danas se ponegde može naći običaj paljenja takozvanih majskih vatri.

Uloga Majskog drveta

Majsko drvo i Majski stub imali su važnu ulogu u narodnim svetkovinama evropskog stanovništva.

Bio je običaj da se veoma rano, pre izlaska sunca, ode u šumu i tamo uz pesmu i igru, poseče drvo i donese u selo. Majsko drvo se okiti, postavi uspravno i veselje se nastavlja.

U nekim krajevim sekle su se grane kojima su ljudi kitili vrata svojih kuća. Verovalo se da to donosi blagostanje i štiti od zla a majsko drvo je najavljivalo dolazak leta.

Brojni običaji za Đurđevdan

Proslava 1. maja na sličan način, zabeležena je i kod starih Slovena, a danas tragove tih običaja možemo videti u običajima vezanim za Đurđevdan.

"Nekada su devojke i momci iz sela oko Stare planine odlazili na proplanak, okitili drvo i dočekivali to prvo đurđevdansko jutro, uz pesmu, igru i vatru, slično kako i mi danas proslavljamo", kaže Aleksandar Repedžić.

U severoistočnoj Srbiji, kod Vlaha, Đurđevdan je jedan od bitnijih praznik u kalendarskoj godini, pre svega među stočarima.

"Ko je imao ovce, prave se bačije na Đurđevdan, ako vas neko pozove po imenu, ne smete da se odazovete jer se verovalo da će ovce ostati bez mleka. U pirotskom kraju od vrbovog lišća su se pravili venci", dodaje Repedžić.

Đurđevdan je veoma važan praznik za romsku populaciju.

"Ederlezi je bitan praznik za njih i to možemo videti u ekranizaciji Emira Kusturice kako se proslavlja sam Đurđevdan", navodi Repedžić.

Značaj tih običaja s vremenom je zaboravljen, kako kod nas tako i u svetu, ali se svetkovine i danas izvode na tradicionalan način.

Prvomajski uranak i dalje živi, sačuvao je tragove pojedinih paganskih obreda.

(Espreso / RTS)