OD MISTERIOZNOG HEPATITISA OBOLELO NAJMANJE 169 MALIŠANA: Evo koji su simptomi i kako ga prepoznati!

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je prijavljen najmanje jedan smrtni slučaj povezan sa, kako su označili „misterioznom bolešću jetre“, koja je pogodila nekolicinu dece u Evropi i u SAD. O čemu se radi, razgovarali smo sa stručnjacima iz zemlje i iz inostranstva koji za „Blic“ objašnjavaju da još uvek nema preciznih podataka, ali koji takođe ističu da nema mesta panici jer još uvek ne postoji konkretno naučno objašnjenje.

Ono što je poznato, u Srbiji nije zabeležen nejasan slučaj nejasnog hepatitisa, te da je samo potrebno da budemo oprezni i sačekamo zvanične analize istraživanja.

Naime, kako je preneo AP, zdravstvena agencija UN saopštila je da je do sada primila izveštaje o najmanje 169 slučajeva "akutnog hepatitisa nepoznatog porekla" iz desetak zemalja. Stručnjaci su naglasili da ovo oboljenje može biti povezano sa virusom koji se najčešće izaziva prehlade, ali dalja istraživanja su još uvek u toku.

Molekularni biolog dr Miloš Babić, naš naučnik iz San Dijega i razgovoru za „Blic“ kaže da je u pitanju vrlo mali broj slučajeva, te da je za sada sve samo spekulacija.

-Nije jasno ni da li je ovo nešto novo ili se slučajno zadesilo da se više slučajeva javi u kratkom roku. Za sada je vest samo da možda ima nešto, ali da nije jasno šta je. Ono što znamo da nije povezano sa kovidom, jer među obolelom decom samo je mali broj preležao virus, a nijedno nije vakcinisano. Šta je tačno u pitanju ostaje nam da vidimo kada se završe ispitivanja, kaže dr Babić.

Ipak, kada je hepatitis u pitanju o njemu se može govoriti na više nivoa. Infektolog prof.dr Žarko Ranković takođe ističe da treba sačekati konkretne rezultate ispitivanja kada je u pitanju vest o „misterioznom oboljenju jetre“.

-Kada se kaže akutni hepatitis pod tim se podrazumeva hepatitis izazvan virusom A koji se zove i bolest prljavih ruku. Ljudi koji rade sa decom u obdaništu, predškolskim ustanovama, ljudi koji rade tamo gde se distribuira hrana, oni recimo mogu da prenesu. Dalje, tu imamo i put prenosa infekcije vodom, naročito se to dešava sa seoskim vodovodima kada virus prodre u vodu, tada čak i imamo i manje porodične epidemije. Dalje, pored ovog hepatitisa A, koji pripada grupi primarno hepatotropnih virusa, a to su virusi koji prvenstveno napadaju jetru, A, B, C, D, G, E, da ih ne nabrajamo, ima ih više. Osim njih, postoje i drugi koji mogu da dovedu do oštećenja funkcije jetre. To su citomegalovirus, Epštajn-Barov virus koji je prouzrokuje infektivnu mononukleozu, zatim tu muže biti i herpes virus, varičele, virus zauški, adenovirusi…dakle, ima ih mnogo. Sada se spominje taj adenovirus 41 koji je kod nekog imunokompromitovanog deteta izazvao oštećenje funkcije jetre, ali mi još uvek nemamo jasnu potvrdu šta je konkretno prouzrokovalo oštećenje funkcije jetre, objašnjava profesor Ranković.

Kako dalje ističe, istraživači uveliko rade na uzimanju uzoraka kako bi saznali šta je prouzrokovalo oboljenje, ako je uopšte u pitanju virus.

-Teško je reći bilo šta u ovom trenutku kada ne znamo šta je to prouzrokovalo imajući u vidu da je generalno mali broj obolelih u pitanju, posmatrano na svetskom nivou. U Rumuniji samo jedan, to su dakle pojedinačni slučajevi, kaže profesor Ranković.

Na šta roditelji treba da obrate pažnju

Dezinfekcija i higijena ruku je u svakom momentu neophodna, te je potrebno kontrolisati decu da ne uzimaju hranu prljavim rukama.

-Dakle govorimo o infekcijama koje su nama poznate. Recimo, prvi simptom na pojavu žutice ili akutnog hepatitisa može biti povišena temperatura, mučnina, gađenje, povraćanje, pojava žute prebojenosti beonjača, zatim po celom telu, promena boje mokraće koja postaje tamna, stolica postaje bela…. To su simptomi na koje roditelji treba da obrate pažnju i da se jave lekaru, i to je nešto što već znamo. Što se tiče ove vesti koju imamo, smatram da nema nikakvog razloga za paniku, samo je potreban jedan oprez i sačekati detaljne analize. Higijena je svakako uvek potrebna i to ne treba posebno naglašavati, objašnjava infektolog.

Kod nas nije zabeležen slučaj „misterioznog oboljenja“

Hepatolog dr Nataša Dragutinović iz UDK „Tiršova“ kaže da je nezahvalno davati komentar unapred, dok ne dobijemo detaljne izveštaje o ovoj bolesti.

-Generalno radi se o nekoj vrsti hepatitisa, etiologija nije poznata i sumnja se da je u pitanju neki virusni hepatitis, ali trenutno je nezahvalno komentarisati nešto više od toga, dok ne dobijemo detaljne i precizne informacije. Konkretno, mi nismo imali u UDK zabeleženog takvog pacijenta, ali pratimo šta se dešava, kaže dr Dragutinović.

Zemlje koje su do sada prijavile slučajeve su Velika Britanija (114), Španija (13), Izrael (12), Sjedinjene Američke Države (9), Danska (6), Irska (manje od 5), Holandija (4), Italija 4 ), Francuska (2), Norveška (2), Rumunija (1) i Belgija (1). Međutim, nije rečeno, koja je država prijavila smrt.

SZO pozvala zemlje da istraže prijavljene slučajeve

Kako piše portal STAT, specijalizovan za oblasti medicinskih tema, evropsko odeljenje SZO, pozvalo je zemlje da traže, istraže i prijave slične slučajeve.

-Iako brojke nisu velike, posledice su mogu biti ozbiljne, rekao je u intervjuu za STAT Ričard Pibodi, koji je na čelu tima za visoke patogene u Evropskom odeljenju SZO.

Takođe i Ujedinjeno Kraljevstvo i Holandija su izvestile da primećuju povećanu cirkulaciju adenovirusa, što doprinosi dokazima da ovi virusi možda igraju ulogu. Adenovirusi zapravo napadaju respiratorni trakt, iako neki - uključujući tip 41 - mogu izazvati gastroenteritis, upalu želuca i creva koja izaziva dijareju. Adenovirus 41 je povezan sa hepatitisom kod dece sa oslabljenim imunitetom, ali nije primećeno da izaziva ovo stanje kod ranije zdrave dece, piše portal STAT.

Čelnik tima za visoke patogene u Evropskom odeljenju SZO Ričard Pibodi je, pak, naglasio da su brojne hipoteze na stolu. S obzirom da se bolest koju su deca manifestovala ne uklapa u ono što je ranije bilo povezano sa adenovirusom 41, naučnici proučavaju virus kako bi videli da li je pretrpeo promene koje bi mogle da objasne novo ponašanje, piše portal STAT.

Druga teorija, kako se navodi, proizilazi iz činjenice da se ovi slučajevi prijavljuju otprilike dve godine nakon pandemije korone.

Mnoga od pogođene dece imaće manje prehlade i drugih infekcija u poslednjih nekoliko godina zbog socijalnog distanciranja i nošenja maski. Zbog toga su možda bili podložniji razvoju teške bolesti kada su naišli na klice.

Naučnici iz Hong Кonga su, pak, prošle godine izvestili da su tamošnja deca završila u bolnicama sa infekcijama rinovirusom - običnim prehladama - kada su škole ponovo otvorene nakon višemesečnog zatvaranja, piše portal.

Pažnja na neobične slučajeve

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti u četvrtak su izdali upozorenje za javno zdravlje lekarima širom zemlje, tražeći od lekara da paze na neobične slučajeve teške bolesti jetre kod dece, piše portal NBC Njuz.

Naime, agencija je u svom savetovanju navela da je devet slučajeva hepatitisa, ili upale jetre, prijavljeno u Alabami kod dece uzrasta od 1 do 6 godina, a NBC Njuz izveštava da su još dva identifikovana u Severnoj Кarolini, prema državnom zdravstvenom odeljenju.

Na koje simptome treba obratiti pažnju?

Simptomi hepatitisa u detinjstvu mogu u početku biti nejasni – bol u stomaku, gubitak apetita, jak umor – ali onda, kako napreduje, deca počinju da imaju tamnu mokraću, bledu stolicu, žutilo beonjaka.

-Simptomi slični gripu

-Groznica

-Mučnina i / ili povraćanje

-Smanjen apetit

-Ne osećam se dobro

-Bol ili nelagodnost u stomaku

-dijareja

-Кasniji simptomi uključuju tamnu boju urina i žuticu (žuta boja kože i očiju).

Šta uzrokuje infekcije hepatitisom?

Iako je nejasno šta uzrokuje bolesti, glavni osumnjičeni je adenovirus.

Postoje desetine adenovirusa, od kojih su mnogi povezani sa simptomima sličnim prehladi, groznicom, upalom grla i ružičastim očima. Savetodavni centar CDC-a pozvao je pedijatrijske lekare da razmotre testiranje na adenovirus. Zvaničnici javnog zdravlja isključili su, pak, bilo kakvu vezu sa vakcinama protiv COVID-19, rekavši da nijedno od pogođene dece nije vakcinisano.

Кoja je razlika između adenovirusa i koronavirusa?

Zdravstveni stručnjaci smatraju da su i adenovirusi i koronavirusi „obični respiratorni virusi“. Svaki od njih ima nekoliko različitih sojeva ili tipova virusa, pri čemu neki tipovi izazivaju teže bolesti od drugih, piše portal NBC Njuz.

Kako dalje piše portal, korona virus je respiratorna bolest, adenovirus je takođe respiratorna bolest. Prenosi se na isti način kao i koronavirusi, ali to su dva veoma različita virusa, objasnili su lekari. Adenovirus nije povezan sa ovim teškim respiratornim simptomima kod dece sa imunitetom, nije povezan sa upalnim stanjem nakon infekcije, ali oba mogu da cirkulišu u zajednici u isto vreme i oba se prenose na isti način.

SZO je primetila da iako je došlo do porasta adenovirusa u Britaniji, potencijalna uloga tih virusa u izazivanju hepatitisa nije jasna. SZO je saopštila da je bilo manje od pet mogućih slučajeva u Irskoj i tri potvrđena slučaja u Španiji, kod dece uzrasta od 22 meseca do 13 godina.

U.N. zdravstvena agencija je saopštila da je, s obzirom na skok broja slučajeva u poslednjih mesec dana i pojačan nadzor, "veoma verovatno" da će biti otkriveno više slučajeva. Ipak, stručnjaci kažu da je rizik od teškog hepatitisa kod zdrave dece i dalje redak.

Stručnjaci kažu da su protokoli javnog zdravlja koji su na snazi od korona virusa i najbolje mere za sprečavanje adenovirusa. To uključuje pravilno pranje ruku, izbegavanje bliskog kontakta sa ljudima koji su bolesni, ostanak kod kuće kada ste bolesni, pokrivanje kašlja ili kijanja, dezinfekciju površina i držanje ruku podalje od lica i očiju.

(Espreso / Blic)