SREDNJOŠKOLCI, EVO KAKVA JE SITUACIJA ZA UPIS NA FAKULTETE: Na ovom je "TESNO", na nekima i sa NULA bodova!

Srednjoškolci završne godine pred sobom imaju važan zadatak, uskoro će morati da donesu jednu od najtežih odluka do sada - da odaberu fakultet koji će studirati i koji će im i te kako uticati na dalji život i njegov kvalitet.

Upis na fakultet

Iako su mnogi već odlučili koje će to studije biti, ima i onih koji su i dalje u dilemi. Pored fakulteta za čija se mesta studenti već godinama "otimaju", postoje i oni koje možete upisati sa nula ostvarenih bodova, jer je potražnja jako slaba, te mesta ostaju prazna. Evo koje su to najtraženije studije među mladima u Srbiji, a koje najmanje poželjne, te zašto je to tako.

Iako mnogi studenti upisuju studije zbog ljubavi prema određenoj profesiji, to je poslednjih par godina zadnji bitan element kojim se vode pri odabiru fakulteta. Naime, s obzirom na životni standard koji vlada u zemlji, mnogi budući akademski građani vrše izbor imajući u vidu trenutnu porodičnu finansijsku situaciju, ali i razmišljajući koje sve mogućnosti imaju nakon studiranja, gde će sve moći da se zaposle sa dobijenom diplomom i kojim zaradama mogu da se nadaju.

Školarine od 50.000 do 243.000 dinara

Kada je o beogradskom Univerzitetu reč, Elektrotehnički fakultet i dalje je prvi na listi po pitanju visine školarine, pa za smer softversko inženjerstvo na tom fakultetu treba izdvojiti poveću svotu novca - 243.000 dinara. Samo tri hiljade dinara jeftinija je školarina na Arhitektonskom fakultetu i iznosi 240.000 dinara. Ipak, cena obrazovanja za neke je i mnogo veća, posebno za one koji žele studije na engleskom jeziku koje su na Medicinskom fakultetu 7.000 evra, 5.000 evra na Stomatološkom i 3.000 evra na Faramaceutskom.

Za one koji ipak nemaju ili ne žele da daju ovolike svote novca na svoje studiranje takođe postoje i druge povoljnije mogućnosti i to upravo na Tehničkom fakultetu u Boru, koji spada u Beogradski univerzitet, i čija cena je samo 50.000 dinara. Sedam hiljada dinara skuplji je Rudarsko-geološki fakultet, dok samofinansirajući studenti na Fizičkom fakultetu treba da izdvoje 60.000 dinara.

"Najtesnije" na stomatologiji, FONU, elektrotehnici i psihologiji

Ukoliko sagledamo situaciju sa prošle godine, videćemo da je došlo do ponavljanja scenarija kao i sa prošlim generacijama, barem kada je Beogradski univerzitet u pitanju, pa su tako i u 2021. godini najtraženiji bili Stomatološki fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Filozofski fakultet, odnosno smer Psihologija kao i Elektrotehnički fakultet na kojima se po deset studenata "otimalo" oko jednog mesta i koja su bila popunjena već u prvom krugu.

Fakultet organizacionih nauka

Kako procenti pokazuju, na prvom mestu je svakako Stomatološki fakultet za koji se prijavilo ubedljivo najviše kandidata prema broju postojećih mesta, tačnije 866 prijavljenih nasuprot 250 omogućenih mesta.

Gužve je bilo i na hodnicima sve popularnijeg Fakulteta organizacionih nauka na kom je prošle godine konkurisalo dva i po puta više studenata u odnosu na raspoloživa mesta, te je brojka iznosila 2253 nasuprot slobodnih 820 koje je fakultet pripremio.

Pored ljubavi prema medicini i programerstvu, izgleda da su naši mladi zaljubljenici i u psihologiju, jer je na tom smeru pri Filozofskom fakultetu u Beogradu čak 6 kandidata konkurisalo za jedno mesto (556 prijavljenih prema 88 predviđenih mesta).

I Elektrotehnički fakultet poslednjih godina zauzima sve više mesta, barem kada je interesovanje za njim u pitanju, te je tako 2021. godine 1135 sveže svršenih srednjoškolaca apliciralo na toj instituciji, iako broj i te kako premašuje predviđeni broj mesta - 720.

Najviše mesta na Filološkom, Hemijskom i Učiteljskom fakultetu

Filološki fakultet izgleda da gubi onaj sjaj koji je davno imao, pa se tako ove godine u Beogradu za Srpsku jezik i književnost, Srpsku književnost i jezik sa komparatistikom i Srpski jezik i književnost prijavio ukupno 101 kandidat, pa je na grupama za književnost od ponuđenih 180 mesta, upisana jedva trećina. U Srbiji je situacija na tom fakultetu daleko gora, pa se tako u Nišu prijavilo tek 29 studenata, iako je bilo slobodnih 50 mesta, a u Novom Sadu samo 17, pored 58 mesta koja je fakultet obezbedio.

Pored slabe potražnje za jezicima, ništa bolje prošle godine nije bilo ni na Hemijskom fakulteta, Učiteljskom fakultetu, kao i na Filološkom fakultetu koji sem pomame studenata za studiranje Psihologije nije imao sreće sa ostalim grupama i smerovima.

Trend opadanja brucoša u Srbiji

Iako velika potražnja za pojedinim fakultetima možda daje sliku kako je Srbija puna brucoša, izgleda da je u pitanju varka. Kao najbolji primer za trend opadanja broja srpskih studenata jeste paradoksalno ujedno i najpopularniji Univerzitet u našoj zemlji - beogradski, čije zgrade su iz godine u godinu sve praznije.

Već prethodne tri godine broj upisanih studenata na državne i privatne fakultete manji je za 10 odsto, a prema podacima za 2021. godinu od planiranih 9.643 brucoša upisano je svega 8.756, što je najmanji broj budžetskih upisanih studenata u poslednje četiri godine.

Razlozi za ovakve poražavajuće brojke su mnogobrojni, a kako navode iz Univerziteta jedan od njih je taj što studenti žele da upišu fakultete koje su i prvobitno planirali, a ne one na kojima ima slobodnih mesta, dok je neizostavan razlog i činjenica da u zemlji imamo pad nataliteta, ali i veliki broj mladih koji odmah nakon završene srednje škole odlaze u inostranstvo, ali i zapošljavanje nakon završetka srednjeg obrazovanja.

(Espreso / Blic)