STARI NAJMANJE VOZE, A NAJVIŠE GINU: Do kada bi smeli pripadnici trećeg doba da voze?
Ilustracija, Foto: Profimedija

STARI VOZAČI

STARI NAJMANJE VOZE, A NAJVIŠE GINU: Do kada bi smeli pripadnici trećeg doba da voze?

"Svaki drugi dan jedan senior pogine u saobraćajnim nezgodama i svakog dana bude povređeno njih šest"

Objavljeno:

VOZAČ dubrovačkih registarskih oznaka, star 91 godinu, ulazeći u raskrsnicu, udario je u drugo vozilo kojim je upravljao čovek sa 98, a čiji je auto, usled udara, odbačen na drugu stranu i pokosio je pritom treće vozilo kojim je upravljala osoba sa 76. Tri učesnika u ovoj saobraćajnoj nesreći u Hrvatskoj imala su zajedno 265 godina!

Ovu vest preneli su gotovo svi mediji u regionu. Srećom, došlo je samo do lakšeg sudara na Pelješcu, ali je javnost bila zapanjena godinama vozača koji su nesreću izazvali. Saobraćajka je za posledicu imala samo lakše telesne povrede jednog od učesnika.

Da li ovaj slučaj ukazuje na to da bi možda trebalo pooštriti uslove za produženje vozačke dozvole ljudi u poznijim godinama, uvesti dodatne kontrole ili bi trebalo da nastavimo da se uzdamo u savest vremešnih vozača?

Prema podacima Uprave saobraćajne policije, u prošloj godini je u Srbiji u saobraćajnim nezgodama učestvovalo 5.490 osoba starosti od 65 do 74 godine, čak 1.394 je imalo između 75 i 84 leta, a kod 201 osobe krštenica je "važila" više od 85 godina.

- Kada je reč o prva tri meseca 2022, u saobraćajnim nezgodama učestvovale su 1.073 osobe starosti od 65 do 74 godine, 272 od 75 do 84 leta i 39 starijih od 85 godina - tvrde u Upravi.

vozač, auto, deda
foto: Profimedia

Duško Pešić iz Agencije za bezbednost saobraćaja naglašava da u proseku godišnje u Srbiji na ovaj način pogine oko 155 i biva povređeno oko 2.100 starijih.

- To znači da svaki drugi dan jedan senior pogine u saobraćajnim nezgodama i svakog dana bude povređeno njih šest. Od ukupnog broja poginulih oko 30 odsto su vremešni sugrađani, a od povređenih, 11 procenata su starije osobe. U prilog činjenici o njihovoj velikoj ugroženosti ide i podatak da oni manje učestvuju u saobraćaju od prosečnog stanovnika Srbije - ističe Pešić.

Najugroženiji su u svojstvu pešaka i bicikliste, pa tako od svih pešaka koji su izgubili život 51 odsto su stariji, i čak 48 procenata je biciklista seniora. Veliki procenat starijih gine i na traktoru, podaci govore da ih je 40 odsto od ukupnog broja stradalih. U putničkom automobilu život izgubi oko 18 odsto seniora, a od ukupnog broja poginulih mopedista svih starosnih kategorija 29 procenata su starije osobe.

Penzioneri
foto: Nebojša Mandić

- Veliko stradanje starijih u svojstvu pešaka i bicikliste se može dovesti u vezu s psiho-fizičkim ograničenjima i fizičkom ranjivošću - objašnjava Pešić. - Kako ljudi stare, javljaju se funkcionalna ograničenja i poremećaji, kao što su smanjenje vizuelnih i slušnih sposobnosti, produžavanje vremena reakcije, sporije kretanje od mlađih osoba, poteškoće s deljenjem pažnje i poteškoće s demencijom.

Sa starenjem lošija je motorika pokreta - usporavaju se pokreti, javlja se pad u snazi mišića, koordinaciji pokreta, sposobnosti prilagođavanja na nagle pokrete, gubi se preciznost. Uzrok visoke stope smrtnosti starijih pešaka i biciklista je i njihova velika fizička ranjivost. Kada oni učestvuju u saobraćajnim nezgodama nemaju nikakvu spoljnu zaštitu, usled čega postoji veći rizik da zadobiju teške telesne povrede - lomove kostiju, slamanje kuka i slično, ali i smrtne povrede, nego što je to slučaj kada učestvuju u nezgodi kao putnici ili vozači.

- Često stariji biciklisti zadobiju telesne povrede ili smrtno stradaju, a da nije bilo drugih učesnika u nezgodi. Prema seniorima bi vozači trebalo da budu humani i solidarni, da ih poštuju, da shvate i razumeju njihove sposobnosti i mogućnosti, daju im prednost ako su pešaci, a ako ih uoče kao vozače, da budu strpljivi za njihove eventualne usporene reakcije i spremni na eventualne greške - smatra naš sagovornik.

Pravila nalažu da su vremešni šoferi u obavezi da prilikom podnošenja zahteva za izdavanje dozvole zbog isteka važenja prethodne, prilože uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilima koje nije starije od šest meseci.

- Pored uverenja o zdravstvenoj sposobnosti uz zahtev se prilaže stara vozačka dozvola, važeća lična karta na uvid, uplatnica generisana na portalu e-uprave - objašnjavaju u MUP.

Lekarski pregled za produženje vozačke dozvole se u suštini ne razlikuje puno od kontrole na koju inače idu profesionalni vozači. Lekari pregledaju motoriku, psihičko stanje, vid i druge sposobnosti, kako bi se uverili da li je osoba sposobna da i dalje vozi automobil i da ne ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju. Na ovakav pregled se ide i pre nego što se krene u auto-školu. Standardno trajanje vozačke dozvole je 10 godina, međutim, nakon što vozač napuni 65 leta, dužina trajanja dokumenta se smanjuje na pet. Na ovaj način, zakon traži od seniora da češće proveravaju svoje zdravstveno stanje i time se osiguraju da ne ugrožavaju ni sebe ni druge učesnike.

- Koliko god da je star vozač, uvek je važno poštovati zakonom određene procedure, najviše iz razloga da ne bi ugrožavali sebe i druge učesnike u saobraćaju - kažu u jednoj privatnoj klinici, koja radi lekarske preglede za vozačke dozvole. - Nije lako odrediti životnu, starosnu granicu za koju se sa sigurnošću može tvrditi da predstavlja godine kada nastupa starost kod čoveka. Starenje i starost se jasno razlikuju. Dok starenje predstavlja progresivni stalni i postupni proces smanjenja strukture i funkcije organa, sama starost predstavlja određeno životno razdoblje povezano s kalendarskom dobi. Hronološka starost ne odgovara uvek biološkoj, a očuvanje kvaliteta života premašuje značaj dužine života.

Prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije, starost delimo na raniju - 65 do 74 godine, srednju - 75 do 84 leta i duboku starost - više od 85. Stariji od 65 imaju za 50 procenta veću verovatnoću da dožive saobraćajnu nezgodu u kojoj će smrtno stradati, od prosečnog rizika za ostatak stanovništva. Stariji najviše smrtno stradaju u svojstvu pešaka.

SENIORI NAPRAVILI 122.466 PREKRŠAJA

Seniori iznad 65 su u toku 2021. učinili ukupno čak 122.460 prekršaja. Najčešći su bili neprilagođena brzina (54.662), nekorišćenje pojasa (20.450), zbog prekršaja u svojstvu pešaka sankcionisano je 3.069 osoba, dok je zbog vožnje pod dejstvom alkohola iz saobraćaja isključeno 2.878 vozača starijih od 65 leta.

ZA VOLANOM 21.000 STARIJIH OD 85 LETA

PREMA podacima Ministarstva unutrašnjih poslova u Srbiji je aktivnih vozača od 75 do 85 godina 119.310 ili svega oko 3,3 odsto. Na listi starijih od 85 leta za volanom je 20.947 ili 0,58 odsto.

( Espreso / Novosti )


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.