krvava gruda, plodna zemlja
OVO JE JUGOSLAVIJAAAA! Na današnji dan formirani su BALKANSKI SPARTANCI, najjača vojna jedinica u istoriji!
Neki borci s kraja kolone, nisu mogli da podnesu veliki mraz. Ušli su u neke kuće na obodima Igmana, da se ogreju. Ovo je bilo kobno. Otopio im se sneg sa obuće, sneg koji ih je čuvao od pakla. Čim su izašli iz kuća, cipele i noge su im se okovale ledom. Prsti na nogama su im bili uništeni, zamrznuti zauvek na -32.
Onima koji su na uzbrdici posrtali, padali, vukli konje, smrzli su se prsti na rukama.
Sa Igmana su se videla svetla u Ilidži, Rajlovcu, Sarajevu. Svetla koja su grejala nemačke okupatore.
Ne još dugo.
Čelo kolone je stiglo oko 8 časova ujutru na Veliko polje. Čekao ih je štab partizansko-četničke Igmanske čete (tada su još sarađivali). Borcima su dali da pojedu nešto, pomagali su im da skinu zamrzlu obuću, masirali im zamrznute udove. Glavnina kolone nastavila je marš i u 11 sati stigla u Presjenicu, posle 19 sati neprekidnog hoda na temperaturi od -32 stepena.
Mnogi su ostavili kosti na Igmanu. Mnogi stopala, šake.
Nemci nisu mogli da veruju da je brigada, koja im je bila trn u oku, nestala, pobegla iz obruča. "To nije moguće". "Ljudska bića ne mogu da pređu planinu na toj temperaturi".
I ne mogu. To mogu samo heroji. Oni iz legendi, o kojima se snimaju filmovi.