Nakon ovog nemilog događaja Nikola se oglasio za medije, a u jutarnjem programu TV Prve, poručio je svim mladima da pročitaju pesmu britanskog književnika Radjarda Kiplinga "Ako", koja kako taksista tvrdi menja život, a mi vam ovde prenosimo tekst u celosti:
Ako – Radjard Kipling
Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe
Gube i osuđuju te;
Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad sumnjaju u tebe,
Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;
Ako možeš da čekaš a da se ne zamaraš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži a da sam ne upadneš u laž,
Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji;
I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar ni tvoje reči suviše mudre;
foto: Filip Plavčić, Profimedia, Printscreen / Naxi kamere
Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom ,
Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi ili Porazu
I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;
Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao
Izopačenu od podlaca u zamku za budale,
Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,
I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;
Ako možeš da sabereš sve što imaš
I jednim zamahom staviš sve na kocku,
Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš
I nikad, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak;
Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
Da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali
I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više
Do volje koja im govori: Istraj!
Ako možeš da se pomešaš sa gomilom a da sačuvaš svoju čast;
Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;
Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da uvredi;
Ako svi ljudi računaju na tebe ali ne preterano;
Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta
Sa šezdeset skupocenih sekunda,
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki Čovek, sine moj.
Preveo : Ivo Andrić
Golubović je ispričao da onog momenta kada je devojka sela u automobil njemu je nešto postalo sumnjivo.
- Iz zgrade je izašla jedna prelepa devojka i onog momenta kako je sela u kola dala mi je 50 evra. Rekao sam joj da ću vratiti kusur kada dođemo do odredišta, na šta mi je odgovorila: 'Nema potrebe'. Tog trenutka mi je postalo nešto sumnjivo, jer se te stvari inače ne dešavaju. Kako smo krenuli, zamolila me je da pojačam muziku. Slušajući muziku počela je da plače. Stišao sam i pitao o čemu se radi. Onda mi je ispričala kako ima divnog sestrića, pokazala mi njegovu sliku i objasnila da joj sestra živi u inostranstvu – ispričao je Nikola.
Devojka je navela Brankov most kao odredište na koje želi da stigne.
- Jednog momenta je bacila telefon preko mog sedišta, na mesto suvozača, i rekla mi da ga slobodno zadržim. Tog momenta sam bio siguran da se nešto čudno dešava. Na sve načine sam pokušao da je odobrovoljim, ne bi li pristala da je vratim nazad kući. Kada smo stigli do tunela nisam želeo da idem odmah ka mostu, već sam okrenuo ka njenom stanu. Ali mi je ubrzo rekla: 'Nikako, izaći ću ovde'. Verujte, plašio sam se da izađe jer nisam znao šta će se desiti. Teško mi je bilo. Imam dva sina kod kuće, znam da bi svaki roditelj tako uradio. Sve vreme sam joj pričao da čovek može sam da bude srećan. Radio sam sve što je u tom trenutku bilo u mojoj moći – rekao je taksista.
Nikola kaže da je slutio šta je devojci na umu, i da je pokušao da je odobrovolji razgovorom.
- „Nemojte tako, dajte da odemo negde da popijemo kafu“ rekao sam joj u nekom trenutku. Odgovorila mi je da ne pije kafu, pa sam joj ponudio da joj kupim neku čokoladu i da sedimo u kolima i razgovaramo. Pristala je. Prešao sam Brankov most i stao na pumpu. Kupio sam neke bombonice zbog kojih se oduševila, misleći da sam je tu raskravio malo i da će mi reći da je vratim kući - kaže on.
Nije htela da odustane od svoje namere
Uprkos njegovim pokušajima da je oraspoloži, devojka nije htela da odustane od svoje namere.
- Kada smo prišli mostu molila me je da izađe, da prošeta, da se smiri. Bilo je hladno, odbila je da uzme moju jaknu. Tu mi je bilo jasno da će da skoči sa mosta. Pustio sam je da izađe, hodala je trotoarom i ja sam vozio pored nje. Zapitkivao sam je stalno nešto i sve je delovalo u redu. U jednom momentu me je pitala da li može da dobije još jednu bombonu. I kad sam hteo da joj dobacim, ispala je na zemlju, na šta je devojka rekla 'Ma džaba ti bombona'. Okrenula se i krenula je da preskače ogradu na mostu - govori Nikola i nastavlja:
- Tog momenta sam izleteo iz kola i krenuo da preskačem jednu ogradu, dok je ona već preskakala drugu. Držala se za gelender, a onda je krenula da se pušta. Skočio sam, uhvatio je za obe ruke i povukao preko. Pošto nisam mogao da je podignem, obgrlio sam je, ali počela je da mi klizi iz ruku. Tu je prolazio jedan kamiondžija i stao je. Vikao sam "'Prijatelju, pomagaj, izgubih je!" Pritrčao je i zajedno smo je prebacili. Znate kakav je to jecaj bio. Ne mogu da vam opišem. Mene to boli i boleće me celog života. Prišla su još dvojica prolaznika i nas četvorica smo je jedva zadržali, koliko je vrištala. Pozvao sam policiju. Stavili su je u kombi Hitne pomoći koja ju je odvezla dalje - govori on, prenosi Telegraf.
Kako je rekao, 50 evra koje je dobio od devojke uredno je vratio.
- Iskreno, plašim se da idem i pitam šta je sa njom. Ona je sasvim pristojna devojka, rekla mi je da je imala jedan pad u životu. Čak sam joj savetovao da život mora da shvati kao igru, da je pala na jednoj prepreci i da mora da pokuša da je prevaziđe. Tvrdim da nije bila ni pod dejstvom alkohola ili bilo čega. Ne znam šta ju je navelo na to. Sada sam mnogo uzbuđen, ali drago mi je ako sam uspeo da spasim jedan mladi život. Poješću se živ ako uradi nešto sebi - zaključio je Nikola.
