NAPUŠTENE ZGRADE MOGLE BI DA POSTANU KULTURNI CENTRI: Gde je ZAPELO i ko to KOČI?

Bogato industrijsko nasleđe čine i nekadašnje fabrike. Kakva je budućnost napuštenih građevina koje se neumitno urušavaju, zanima pre svega stanovnike obližnjih zgrada, investitore zainteresovane za profit, ali i mnoge istraživače, umetnike i druge koji bi znali kako da preurede te prostore i da ih koriste. U svetu najčešće postaju kulturni centri. Da li je tako i u Srbiji?

Temom industrijskog nasleđa Zorica Nikić, master konzervator i restaurator, bavi se godinama, a u Galeriji Beogradske tvrđave izložila je fotografije nekadašnjih industrijskih giganata koji su godinama napušteni.

Umesto opasnih i nepristupačnih mesta, uz trud i ulaganje ti objekti mogu postati centri kulture, galerije, javni prostori koji bi koristili velikom broju građana.

"Ima jako puno industrijskih objekata koji su u vrlo lošem stanju, neki od njih su proglašeni za kulturna dobra, ali i dalje ne ostavljaju takav utisak", kaže Zorica Nikić.

Ima, kaže, i pozitivnih primera, poput Kulturne stanice "Svilara" iz Novog Sada, koja je revitalizovala taj objekat i pretvorila ga u kulturni centar.

Stanje objekta diktira njegovu sudbinu

A koliko je teško ideju sprovesti u realnosti, ekip RTS-a proveravala je u Urbanističkom zavodu Beograd.

Finansije, vlasništvo i uslovi zaštite objekata najviše, kažu, utiču na mogućnost njihove obnove.

Oni na najboljim lokacijama uglavnom su privatizovani i pretvoreni u velike stambeno-poslovne komplekse, a oni koji su i dalje u državnom vlasništvu predviđeni su za prostore javne namene koji najviše nedostaju, upravo muzeje, galerije ili kulturne centre.

Ipak, stanje napuštenog objekta, najviše diktira njegovu sudbinu.

"Jedno od mogućih poređenja, čuvena priča oko trule jabuke i zdravih jabuka - Jako trula jabuka, jedina vam je šansa da je iznesete van, izdvojite je i da te ostale jabuke ostanu zdrave koliko-toliko. Toliko devastiran prostor, a nalazi se u centralnim zonama - najkvalitetnija transformacija je faktički davanje jedne potpuno nove namene u kontekstu sa prostorom koji ga okružuje", navodi Maja Joković Potkonjak, direktorka Sektora za strateško planiranje i razvoj.

Ne može se sve sačuvati

Kustoskinja Muzeja nauke i tehnike Ada Vlajić kaže da je nemoguće sve sačuvati, ali da zato različite ustanove rade različite procene i na osnovu toga se donose zaključci šta bi trebalo sačuvati.

"Ti prostori su vrlo zahtevni za reciklažu, odnosno za ponovno korišćenje, ali to nije nemoguće i sve više to postaje trend, da se ti objekti ne ruše već da se recikliraju i da se uklapaju u neke nove moderne urbanističke i arhitektonske koncepte", ističe Vlajićeva.

Objekti industrijskog nasleđa koji imaju status spomenika kulture ili kulturnog dobra svakako su prioritet na listi za preuređivanje.

Izgled nekih od njih već se nazire, poput nekadašnje "Ložionice" koja će postati kreativno-informativni centar ili Termoelektrane "Snaga i svetlost", budućeg Muzeja "Nikole Tesle".

(Espreso / RTS)