OVI SRPSKI OBIČAJI ODUŠEVLJAVAJU STRANCE: Zbog njih kažu da smo jedan od NAJGOSTOPRIMLJIVIJIH naroda

Tokom svoje skoro hiljadu godina duge istorije uspona i padova, srpska zajednica je negovala, a mnoge običaje i zadržala, kao uspomenu na svoju burnu prošlost i kulturno nasleđe Slovena, koje danas živi u skladnoj simbiozi sa hrišćanskom tradicijom.

Tradicija i običaji srpskog naroda su verovatno najpresudniji faktor koji je uticao na stvaranje i očuvanje kolektivnog identiteta zajednice. Šarenolika srpska kultura već dugi niz godina privlači veliko interesovanje stranaca, kojima je posebno drago kada prisustvuju važnim svečanostima kod nas, kao što su venčanja, slave ili krštenja, jer se upravo tada susreću sa najzanimljivijim običajima našeg naroda.

Običaji srpskog naroda vezani za krsnu slavu su najpoštovaniji običaji jer se njima slavi život i žrtva nekog sveca, koji se obično smatra zaštitnikom kuće i cele porodice. Njemu u čast, pali se bogato ukrašena, slavska sveća, koja zauzima centralno mesto na svečanoj trpezi i ostaje zapaljena sve do sumraka.

Običaji u Srbiji vezani za poštovanje crkve i hrišćanskih običaja veoma su rasprostranjeni i igraju veliku ulogu u životu svakog verujućeg Srbina. Do sveće, na trpezu se postavlja i slavski kolač – hleb, koji treba da simboliše prinos žrtve kućnom svecu.

Običaji u Srbiji nalažu da, po dolasku na slavu, domaćin treba srdačno da dočeka gosta već na ulaznim vratima, dok se domaćica priprema da pred njega iznese posluženje.

Posebno zanimljivi običaji za strance su oni kojima srpski domaćini iskazuju svoju gostoprimljivost. Naročito se raduju ako se u nečijem domu zadese u vreme slave, jer tada sve poprima mnogo svečaniji ton i vlada još toplija atmosfera.

Pred goste se obično iznosi voda i slatko o različitih voćki, a u nekim krajevima Srbije se zadržao običaj posluženja pogačom i solju. Žito i vino su takođe veoma zastupljen oblik posluženja za doček na slavu.

Nemoguće je ne osetiti se počastvovano kada vas domaćin, kao novog gosta ili istaknutijeg člana porodice stavi da sedite na čelu stola. Na čelo stola se obično postavlja najstariji član porodice, kum ili zet, ali prilika za ukazivanje počasti stranom gostu nikada ne bude propuštena.

Rakija je jedan od simbola naše zemlje, ali i sastavni deo svake proslave, kako u kući svakog Srbina, tako i na bilo kojoj proslavi ili izlasku sa prijateljima. Iako su stranci mahom oduševljeni običajem ispijanja rakije pre i posle jela, retko ko uspe da isprati domaćine u brojanju praznih čašica.

Strani turisti rakiju obično opisuju kao veoma snažno piće, izrazito voćnog ukusa, koje se pretvara u vatru kada ga progutate. Ipak, iako je se ljudi plaše, niko nikada ne odbija čašu ove tradicionalne žestine domaćinu, što bi se čak smatralo nepristojnim, naročito ako je domaća izrada u pitanju.

Osnovno i glavno jelo na svakoj proslavi je – pečenje. Pečenje se najčešće sprema od prasetine ili jagnjetine, i predstavlja specijalitet ovog podneblja, a načinom pripreme, pečenjem, pa čak i serviranjem (u celosti, i sa jabukom) stranci su neretko začuđeni, iako niko od njih ne može da spori ukus mesa.

Ako ne na godišnji odmor, stranci u našu zemlju dolaze kako bi uveličali venčanje nekog prijatelja. Kada je u pitanju srpska svadba običaji koji dočekaju strance su brojniji i još neobičniji, ali jednako pitureskni i zanimljivi.

Ukoliko želite da vaši prijatelji, stranci malo bolje upoznaju naš narod, najbolje je povesti ih u organizaciju same svadbe, oko koje su isprepletani različiti običaji. Dok vam pomažu da ukrasite sve za proslavu, možete ih uputiti u to šta ih očekuje tokom same svadbe.

Svima je zanimljivo da ukrašavaju prostor i kapije cvećem, tilom i ukrasnim mašnama, a naročito ako je to deo običaja o kom ne znaju ništa. Saopštite im i da će se ta dekoracija i venci čuvati neko vreme posle venčanja, na okućnici odakle je mlada otišla.

U goste se nosi isključivo neparan broj cvetova

Ukoliko se planira odlazak na svadbu (ali i bilo koju drugu proslavu) sa cvećem, svaki Srbin će dobro obratiti pažnju na to koji je broj cvetova u njegom buketu. Odneti paran broj cvetova smatra se nekulturnim, jer se paran broj cvetova (ili bilo kojih predmeta) vezuje za “podelu” odnosno darove na sahranama. Boja cveća nikako ne bi trebalo da ide u pravcu žute ili narandžaste, jer su to boje za koje se veruje da podstiču ljubomoru.

Uvetiru u šok koji strance očekuje kada se upoznaju sa običajem oko “kupovine mlade” predstavlja običaj pucanja na jabuku. Kao dokaz svoje vrednosti da brani kuću i ženu, tast pred budućeg zeta postavlja izazov da sa najvišeg drveta u dvorištu, puškom skine jabuku. Tek ako u toj nameri uspe, može da vodi mladu.

Kada se organizuje tipična srpska svadba običaji kupovine mlade imaju veliku tradiciju. Mladoženja ulazi u kuću i novcem (ranije dukatima) otkupljuje mladu od rodbine, koja se pritom cenjka i podiže cenu. Koliko je običaj bio poštovan i zastupljen govori i podatak da su ponekad svote iznuđenog novca bile basnoslovne.

Kada mladenci nakon venčanja dođu u svoj novi dom, mlada od svekrve uzima sito u kom se nalaze jabuka i nešto žitarica. Jabuku baca sebi iza leđa – za sreću, a sito sa žitaricama (za plodnost) na krov kuće. Ukoliko se sito zadrži na krovu, smatra se da će i mlada da se zadržati u kući.

Običaji srpskog naroda vezani za rođenje deteta imaju korene duboko u paganskoj, slovenskoj praksi, i obično se prenose s kolena na koleno, kroz generacije i bespogovorno se poštuju. Mnogi običaji su evoluirali, ali su svakako zadržali prvobitno značenje. Kao srpski običaji zanimljivi strancima najviše se izdvajaju oni vezani za početak mladog života.

Postoji verovanje po kom treba cepati majicu muškarcu kada mu se rodi dete, kao i da to treba da čine samo drugi muškarci, jer na taj način donose sreću jedan drugome – da i oni postanu očevi. Smatra se da će onaj koji zadrži komad pocepane tkanine dobiti isti pol deteta kao i otac kome je košulja pocepana.

Babine su period u prvih 40 dana detetovog života, kada je najpodložnije dobrim uticajima i željama babica i kumova. Za ovaj običaj vezani su mnogi, dodatni, najčešće magijski obredi kao i darovi kojima se nešto namenjuje majci i bebi, a od mnogih su se do dana današnjeg zadržali sledeći:

Ovaj običaj obično upražnjavaju bake i ostali stariji članovi uže i šire rodbine. Prvo počne sa polaskom u prvi razred, pa samostalnim odlaženjem u školu, pa za polazak na fakultet, na ispit, na razgovor za posao…

Duboko se veruje da se tim činom teraju moguće prepreke i da nakon prosipanja vode sve ide “glatko”. Samo postoji jedna “caka” – ukoliko se nakon prosipanja vode okrenete i pogledate za sobom, ritual gubi smisao i povoljno dejstvo.

Ako ste se pitali koji su srpski običaji zanimljivi strancima onda će vam biti teško da se odlučite samo za nekoliko, jer je srpska kultura prepuna neobičnih i zanimljivih običaja koji su po mnogo čemu odredile život i navike ljudi.

Ukoliko ne budete mogli da se odlučite sa kojim ćete običajima prvo da upoznate svoje prijatelje ili rođake iz inotranstva, nadamo se da će vam naša mala lista biti od pomoći da našu kulturu dočarate u najboljem svetlu.

( Espreso / Alo )