POSLEDNJEG ROMANOVA RODILA JE OVA SRPKINJA: Život joj je bio TRAGIČAN, ne znaju svi njenu priču

Slobodno se može reći da životna priča najstarijeg deteta kralja Petra I i knjeginje Zorke, princeze Jelene Karađorđević, nosi tragediju cele porodice Romanov.

Rođena je u srpskoj kraljevskoj porodici 4. novembra 1884. godine, kao prvo dete budućeg srpskog kralja Petra i crnogorske knjeginje Zorke. Još kao devojčice ostala je bez majke, a o njenom vasitanju najviše su se pobrinule njene tetke, ćerke crnogorskog kralja Nikole I.

Jelena Krađorđević obrazovanje je stekla na Smoljnom institutu, a još u mladosti se pokazalo da će stasati u snažnu i odlučnu devojku.

Iako je Jelena često odlazila u posetu na dvor Romanovih i posećivala carsku porodicu, tek je u Italiji, kada je bila u poseti svojoj četvrrtoj tetki kraljici Jeleni Savojskoj, upoznala Jovana Konstatinoviča Romanova.

Nedugo nakon poznanstva, Jovan ju je zaprosio, što je bio pravi šok za porodicu Romanovih.

Ne zato što su mislili da naša Jelena nije za njega dovoljno dobra, daleko bilo, šta više, mislili da su je izvrsna; šokirali su se zato što je nežni i introvertni Jovan planirao da se zamonaši pre nego što je upoznao Jelenu. Jovan i Jelena venčali su se u avgustu 1911. godine.

U Balkanskim ratovima pomagala je Srbiji što je više mogla. Sa svojim mužem otvorila je bolnicu u Vranju, a u Beogradu jaslice i sirotište.

Tokom Prvog svetskog rata o svom je trošku otvorila bolnički voz, i poput mnogih gospi plave krvi otišla na front (ona je konkretno bila u društvu Marije Pavlovne Mlađe, unuke cara Aleksandra II).

Studije medicine napustila je zbog rođenja svog prvog deteta u januaru 1914. Kasnije će se ispostaviti da će upravo knez Vsevolod biti i poslednji muški Romanov koji se rodio na ruskom carskom tlu.

Godinu dana kasnije, 12. jula Jelena je na svet donela i devojčicu Jekatarinu.

Kada je knez Jovan uhapšen od strane boljševika, Jelena ga je dobrovoljno pratila u sibirskom egzilu i pokušavala da izdejstvuje njegovo oslobađanje.

Knez Jovan ju je preklinjao da se vrati deci koju je ostavila sa njegovom majkom Jelisavetom, i ona odlučuje da ga posluša. Na neki način. Juna 1918. godine svraća u Jekaterinburg, dolazi u kuću Ipatijevih i zahteva od prisutnih boljševika da simbolično “kleknu” i puste je da vidi cara, nadajući se da će mu dostaviti pisma od rođaka. Straža ipak ne namerava da učini išta slično: uperavaju puške u nju i “simbolično” odbijaju zahtev.

Ali, Jelena ne odustaje. Izlazi iz kuće Ipatijevih i peške ide do Amerikanskog hotela oko kilometar dalje, gde se nalazi sedište lokalne Čeke (prve sovjetske agencije za državnu bezbednost). Insistira da je puste kod cara. Toliko je uporna i dosadna da je Čeka hapsi i šalje u Perm.

17. jula 1918. godine, u Jekaterinburgu, u podrumu kuće Ipatijevih, streljani su car Nikolaj II, carica Aleksandra, carević Aleksej (14 godina), velike kneginje Olga (23), Tatjana (21), Marija (19) i Anastasija (17), zatim njihova kuvarica, kućna pomoćnica i doktor.

Zbog zavijanja od tuge likvidirani su i njihovi voljeni psi: Tatjanin francuski buldog Ortino, i Anastasijin kavalirski španijel kralja Čarlsa, Džimi; španijel carevića Alekseja, Džoj, pošteđen je jer nije zavijao.

U napuštenom rudniku su iseckani na komade, natopljeni benzinom i spaljeni, dok su veće kosti boljševici uglavnom rastopili u sumpornoj kiselini. Ostatke su sahranili u šumi.

Odmah sutradan, 18. jula, u Alapajevsku dolazi do likvidacije šire porodice Romanovih, među kojima je i knez Jovan Konstantinovič. Ovo se odigrava na posebno brutalan način; boljševičko iživljavanje nad carskom porodicom odigrava se (nadamo se) nakon što su ih ubili, ali njihove rođake čeka drugačije sudbina.

Bacaju ih u rudarsko okno.

Sa izuzetkom velikog kneza Sergeja Mihailoviča kojeg su morali da ubiju pre nego što su ga bacili u rupu, svi ostali preživljavaju pad. Ali ne zadugo. “Čovekoljubivi” boljševici, koji su želeli da izgrade “raj na Zemlji”, bacaju u okno ručne granate.

Sve žrtve umiru sporo, i u velikim mukama.

Knjeginji Jeleni, dok je bila u zatočeništvu, boljševici su doveli mladu devojku koja je tvrdila da je najmlađa kći cara Nikolaja, Anastasija. Jelena je negirala da je poznaje, te su devojku odveli.

Švedske diplomate uspevaju da spasu veliku knjeginju Jelisavetu, njeno dvoje dece Đorđa i Veru i Jovanovu i Jeleninu decu- Vsevolda i Jekatarinu i oktobru 1918. godine.

Za Jelenino oslobađanje postarale su se norveške diplomate, te je konačno oslobođena 1919. godine.

U Švedskoj se konačno ponovo susrela sa svojom decom i svekrvom. Kaže se da, nakon toga, dom više nikada nije podizala, već je živelo po evropskim hotelima. Do kraja života ostala je verna svom tragično nastradalom mužu.

Umrla je 16. oktobra 1962.

(Espreso / Opanak)