AZBUKOPROTRES SRPSKOG NEPRIZNATOG GENIJA: Evo kom srpskom učitelju je Vuk Karadžić ukrao ideju za SRPSKU ĆIRILICU!

Baš u vreme kada je čuveni nemački filozof Imanuel Kant umirao 1804. godine, u vreme kada je podignut prvi srpski ustanak, srpski narod tek počinje da se opismenjava. Ta udaljenost Srba od nemačkog klasičnog idealizma je bila hiljadama svetlosnih godina iza nas.

Taman kada se ustanak primiro pojavio se on, Vuk Stefanović Karadžić, paradigma genijalnog čoveka u nas Srba.

Kada bi trebalo da odgovorimo na jedno od najjednostavnijih pitanja u kvizu - Ko je zaslužan za formiranje srpske azbuke? - svako bi odgovorio da je to Vuk Karadžić uradio 1818. godine.

Tačnije, bio je reformator srpskog jezika, reformator ćirilice i jedan od najpriznatijih ličnosti srpske književnosti. Do tada je u našoj kniiževnosti bilo mnogo nefunkcionalnosti, tačnije koristila se nefunkcionalna slovenska azbuka sa 46 znakova.

Mi već dva veka unazad učimo da je Vuk zaslužan za formiranje ćirilice kakvu danas koristimo, iako to nije prava istina. Svako do nas se zapitao odakle Vuku tako genijalna ideja jer u svetu nije postojalo nešto slično.

On je isnpiraciju za reformu starog pisma našao u delu učitelja Sava Mrkalja "Salo debelog jera libo azbukoprotres" objavljeno 1810. godine.

Metaforično , "Salo jer" je znak za nepostojeći glas debelo, pošto ima ispupčenje.

Savo je tada želeo da se u narodu primenjuje fonetsko pismo bazirano na jeziku iz naroda, pa je došao na ideju da predloži novu azbuku.

Njegovo delo je tada potreslo široku javnost, a pogotovu crkvu jer je hteo da promeni zastareli i nerazumljiv pravopis koji se upotrebljavao u crkvi.

Odbacio je 20 suvišnih slova i rekao: Za jezik jedne azbuke, koliko pismena (slova) treba toliko zvučića (glasova) koliko imaju sve njegove proste reči" i dodao : "Piši kao što govoriš".

Upravo ovo će Vuk Stefanović Karadžić preuzeti kao svoj manifest 1811. godine.

Učitelj Savo Mrkalj je govorio latinski, francuski, nemački, grčki i hebrejski. Zvaršio je filozofiju, filologiju i matematiku. Ovaj genijalac je u to vreme naišao na osudu i zavist koja ga je sprečavala da postane genije savremenog doba. Njegovo ogromno znanje je svima služilo za sprdnju i niko ga nije uzimao za ozbiljno. Zašto? Niko ga nije razumeo. Pristao je da biva plaćen od strane škole iz Gospića, deca su prestala da posećuju njegova "nerazumna" predavanja. Tako razočaran napušta Gospić i luta godinama gde su ga svi gledali sa čuđenjem.

Umesto da kapitalizuje svoje delo, odlazi u manastir gde opet nailazi na prepreke i nerazumevanja od strane kaluđera. Podmeću mu spletke govoreći da ih Mrkalj tuče i napada. Opet razočaran beži u Beč i luta, propada, svaki dana ustaje i leže sa nemirima koji ga mentalno nagrizaju, svakog dana zarađuje za goli život radeći kao učitelj od danas do sutra.

Međutim, Savo je odlučio da se vrati u Srbiju. U toku predavanja latinskog jednom učitelju crtanja naprasno poteže nož na njega i biva zatvoren i odmah poslat u duševnu bolnicu u Beču.

Tokom boravka u duševnoj bolnici Vuk Stefanović Karadžić je često posećivao Mrkalja. Pre svoje smrti predao je Vuku sve svoje pesme i ostavio reformisanu azbuku Vuku da dalje kroz svoj rad prenese srpskom narodu.

Vuk je svoju reformisanu azbuku uneo šest novih slova: ć, đ, lj, nj, j i dž. Slovo ć Vuk je uneo iz stare ćirilice, đ je peuzeo od Lukijana Mušickog , lj je spojeno slovo od l i ь (meki znak), nj je takođe spojeno slovo od n i ь, j je uzeo iz latinice, a dž iz rumunske ćirilice.

Sava Mrkalj je umro u svojoj pedesetoj godini , a za mesto gde je telo pokopano se ne zna do današnjeg dana.

Savo Mrkalj je umnogome uticao na to da Vuk reformiše srpski jezik i pravopis, te se s toga može reći da je učitelj Mrkalj bio preteča Vuka Karadžića.

Ako se Savi prizna prvenstvo, onda pada u vodu mit o jednom i neponovljivom Vuku Stefanoviću Karadžiću.

Ličnosti poput Save Mrkalja nisu retka pojava u srpskom duhovnom životu. Često se dešava da u našoj kulturi talentovani pojedinci budu u sukobu sa sredinom, iako bi u nekim srećnijim sredinama predstavljali tvorevinu rada jednog naučnika. Njegova reforma nije prihvaćena, a on je odbačen kao pojedinac što svojom zaslugom, što tuđom, jer nije uspeo da razradi svoje zamisli.

Zato je reformu ćirilice predao Vuku, a sve ostalo je istorija koju danas učimo u školama.

(Espreso)