JEDVA SMO ČEKALI OVO LEPO VREME, A SAD NAM NIJE DOBRO: Proleće sa sobom donelo i UMOR I NERVOZU, zašto je to tako?

Na početku proleća većina ljudi oseća tegobe koje su posledica vremenskih prilika i naglog otopljenja, kao što je slučaj u Srbiji od juče, od kada temperatura raste i utiče na opšte stanje i predstavlja vrstu stresa za organizam.

Prelazak u drugo godišnje doba, i sve češći dnevni vremenski rolerkosteri, uzrokuju i kod potpuno zdravih građana lošiju psihofizičku kondiciju, nervozu, glavobolju, smanjenu koncentraciju, oscilacije krvnog pritiska, pojačano znojenje, brže zamaranje, otežano disanje, malaksalost, klonulost, smanjen apetit, nesanicu i druge tegobe.

Posebnu pažnju na zdravlje tokom naglih oscilacija i promena vremena od hladnijeg ka toplom, treba da obrate hronični bolesnici, kojima se preporuručuje da nipošto ne izostavljaju prepisane terapije i da se obavezno obrate lekaru ako se ne osećaju dobro.

U narednom periodu i dalje ćemo imati hladna jutra, a kako dan bude odmicao temperature će rasti i preko 20 stepeni, što je, prema rečima stručnjaka, osnova da i zdrave osobe budu razdražljive, osete oscilacije u raspoloženju i promenu pritiska, od izrazito niskog ka visokom ili obrnuto.

U subotičkom Zavodu za javno zdravlje, u Centru za promociju zdravlja, ističu da najviše računa o sebi prilikom naglih promena vremena, skoka i pada temperature treba da vode astmatičari, dijabetičari i srčani bolesnici.

Specijalista socijalne medicine dr Zorica V. Dragaš kaže da treba imati na umu, da simptome koje osećaju sada zdrave osobe možemo povezati i sa ispijanjem previše kafe i duvanskim dimom i da savetuje da svako “iskreno razmisli da li se radi o prolaznom prolećnom umoru – zbog promena posle zimskog perioda, koje se dešavaju u prirodi i u organizmu ili se radi o lošim navikama”.

- Navedene tegobe možemo dovesti i u vezu sa određenim poremećajima zdravlja, kao što su malokrvnost, poremećaj rada štitne žlezde, ili povišen nivo hormona kortizola Značajan i pozitivan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje imaju pravilna ishrana i pravilna nadoknada tečnosti, svakodnevna fizička aktivnost jer podiže otpornost organizma na stres, kao i na mikrobiološke uzroke bolesti, kvalitetan noćni san, veština upravljanja stresom – kaže dr Dragaš.

Hroničan umor može imati dodatno negativan uticaj na pojavu prolećnog umora ako je osoba u lošem emotivnom stanju, koristi duvan, alkohol, lekove na svoju ruku i ima druge navike koje dovode do prirodne opšte otpornosti i uništavanja vitamina.

- Zato preporučujem prilagođen način ishrane sezoni i podneblju, laganu, lako svarljiva i nutritivno bogatu hranu, u manjim obrocima tokom dana. Korisni su sveži sokovi ceđeni iz voća i povrća, vežbanje u prirodi i fizička aktivnost, primerene radne aktivnosti, odmor i spavanje – kaže dr Zorica V. Dragaš i napominje da je bitno kada spavamo da ležaj i jastuk budu odgovarajući, da spavaća soba nema veštačko osvetljenje i da se ne čuju glasni zvuci, jer zvuk 40 i više decibela ometa fazu dubokog sna što utiče na to kako ćemo se osećati sledećeg dana.

Ponašanje i životne navike suprotne navedenim izazvaće domino efekat loših psihofizičkih osećaja usled promene vremena i naglog otopljenja.

- Tačno je da nismo uvek u mogućnosti da u danu uradimo sve što je za dobro zdravlje potrebno i korisno, ali je važno da znamo šta je od svega neophodno i treba da težimo ka tome da što više dobrobiti povežemo. Treba početi od toga da navike štetne po zdravlje isključimo, a postoje i one koje treba da kontrolišemo i da ne dozvolimo da postanu štetne. Događa se da i pored zdravog načina života i zdravi ljudi imaju lošiju psihofizičku kondiciju na kraju zime i početkom proleća. Takvo stanje se najčešće povezuje sa načinom ishrane u zimskom periodu, kada je smanjena ponuda svežeg voća i povrća, ali i sa nedovoljno fizičke aktivnosti i sunčeve svetlosti. Takođe, potrebno je pratiti vremensku prognozu i prilagoditi oblačenje – poručuju iz Centra.

Hrana je lek i zaštita

Hipokrat je rekao: “Neka hrana bude lek“ i neka bude zaštita, a ne samo pogonsko gorivo i zadovoljavanje čula ukusa i mirisa. Ishranu treba prilagoti godinama, polu, zanimanju, aktivnostima, zdravlju i svakako sezoni.

-Treba jesti dovoljno svežeg povrća i voća, ribe, pilećeg i ćurećeg, a samo povremeno i druge vrste mesa. Žitarice su važne u ishrani i što češće treba koristiti celo zrno. Crveno meso, belo brašno, šećer i usoljene namirnice treba izbegavati. Opšte pravilo pravilne ishrane je da hranu treba pripremati barenjem ili kuvanjem, a nikako pečenjem ili prženjem - savetuju u Centru.

Nagla promena stres za organizam

- Nagla promena temperature je stres za organizam, i to snažan, ali proleće omogućava da se više koriste blagodeti sunca. To je potrebno činiti umereno i u određenom delu dana. Ne treba zaboraviti da se zaštite oči, nošenjem kvalitetnih, a ne brendiranih, naočara za sunce. Umereno izlaganje suncu podiže opštu otpornost organizma. Preterano sunčanje obara, odnosno smanjuje prirodnu opštu otpornost, isto kao i previše spavanja – kaže Zorica V. Dragaš.

Bonus video:

(Espreso/Blic)