ONE RADE NAJGORI POSAO U BEOGRADU, A MI SMO IH OBIŠLI: Ne daju im ni u WC, ostaje KOFA!

- Želite li možda još nešto? Neke žvake ili upaljač?

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Iz prozorčeta kioska progovara žena bez trunke entuzijazma. Svoj posao, na licu joj se vidi, prezire.

Ne zna se šta joj je mučnije - da kaže dobar dan, da usluži mušteriju ili da vrati kusur.

Nije ni čudo zašto. Žene koje rade u kioscima s razlogom imaju entuzijazam koliko i mrtav konj. Posetili smo nekoliko trafika u Beogradu i razgovarali sa ženama koje tamo rade.

Potpuno anonimno su otvorile dušu i otkrile koliko im je teško.

- Plata je 20.000 dinara, radim svakog dana osam sati, s tim što moram da dođem pola sata ranije, a toliko kasnije i odlazim. Teško je raditi toliko sati, tokom cele nedelje s jednim slobodnim danom, u neljudskim uslovima. Nemamo toalet, niti gde da se okrenemo, presvučemo, a radimo u gomili prašine - rekla je A. M. zaposlena u jednom kiosku.

I - ona je bila najblaža.

Jelena V. za Espreso kaže da joj se nebrojeno puta dogodilo da je malu nuždu morala da obavi u - kofi!

- U prošlom kiosku u kom sam radila nisam imala toalet nigde blizu. Pitala sam gazdu šta da radim kad mi se ide u wc on je rekao - snađi se, ali ne izlazi!

- I ja šta ću, stavila sam pored sebe kofu za ne daj bože za malu nuždu, koju sam iskreno par puta i iskoristila. Kad nema mušterija na vidiku, čučnem dole i obavim šta moram! - priča druga sagovornica.

Kako kaže, ništa bolje nije kad dođu "oni dani", pa mora da promeni higijenski uložak. Tada na snagu opet stupa parola "snađi se"!

Njihova koleginica, Marija N. kaže da je puka sreća što pored kioska u kom radi ima kafić.

- Kad dođe neko od konobara da kupi cigarete zamolim ih da mi pričuvaju lokal dok odem do kafića u toalet. Ali - treba dočekati! Dešavalo mi se da, posebno u drugoj smeni, čekam i trpim po nekoliko sati dok ne odem u WC! - kaže Marija.

No, odlazak u WC nije jedini problem. Problem je i što se od njih očekuje da jure za lopovima, da namrštenim licima nude "obavezno" pojedine artikle, i sve to za male pare.

Danima se priča da je ovo najgori posao u prestonici, a mi smo se, posle priče sa ovim ženama - i uverili da to nije daleko od istine.

(S. T. )