OBRATITE PAŽNJU! Ako imate OVE SIMPTOME upali ste u KANDŽE ALERGIJE: I zagađen VAZDUH otežava ALERGIJSKU REAKCIJU!

Koncentracije alergenog polena drveća već ima u vazduhu, doduše u normalnim vrednostima, ali kroz nekoliko dana očekuju se prekogranične vrednosti, tako da za sve one alergične počinje pakao kakav samo oni znaju kako izlgeda.

Mirjana Mitrović, rukovodilac Državnog monitoringa alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine Srbije (SEPA), kaže za "Beograd na Blic" da je već je prisutno 11 vrsta alergenog polena, tačnije prisutan je brest, tisa i čemprisi, topola, javor, grab, jasen, jova, leska, breza, neki četinari i vrba.

Na svu sreću kiša koja je padala prethodnih dana i pad temperature su uticali da trenutno nijedna od nabrojanih vrsta nije u prekograničnim vrednostima, ali napominje da ih već ima dovoljno da su ljudi koji su u ovom periodu alergični počeli da se javljaju.

Polen breze najveći alergen u proleće

- Ono što je upozorenje, a to ćemo već videti već u danas, jeste da je krenuo polen breze, a inače polen breze spada u najveći alergen od svih u proleće, odnosno od svih polena drveća - upozarava Mitrovićeva.

Kako objašnjava, samo zrno kao zrno ima najveći alergeni potencijal, mnogo manje imaju zrna topole, tise, čempresa. Pored toga, iako nije veliki alergen sada je aktuelan i polen topole, a ne kada krenu takozvane mace, za koje ljudi obično misle da je to polen, a zapravo su one deo ploda.

Uz to i zagađenje vazduha

Veliki broj ovih alergenih polena ima i međusobne unakrsne reakcije, a pored toga imamo još i zagađenje vazduha.

- Mi pod našim mikroskopima tačno vidimo kako se polen vezuje za zagađujuće materije, čestice iz vazduha, onda ujedno i tu dolazi do hemijskih reakcija. Sve to dodatno šteti. Em imamo ovaj zagađivač koji je izazvan samim radom čoveka, em imamo ovaj prirodni zagađivač, koji nije izazvan od strane čoveka, već je prirodna čestica, ali se definiše kao zagađujuća materija, budući da i SZO kaže da svaki četvrti stanovnik ima probleme sa alergenim polenom pre svega - objašnjava Mitrovićeva.

Meteorološki parametri

Dodaje i da mnogo zavisi od meteoroloških parametara kakvo će biti emitovanje polena. Ali da ponekad iako smo imali možda hladniju ili topliju zimu to ne utiče na naročito na pojedine biljke iz razloga što one imaju svoj vremenski period kada počinju da cvetaju. Kad biljke već krenu da cvetaju onda kiše i velike padavine mogu da "operu vazduh".

- U tom smilsu tačno znamo da kada nekoliko dana pada kiša da će tada biti manje vrednosti polena u vazduhu - kaže ona.

Simptomi i saveti

Neki od simptoma koji se najčešće javljaju su svrab očiju, ušiju, sekrecija iz nosa, suzne oči, kijanje i slično.

Savetovala je da svi koji imaju problema sa alergijama izbegavaju da budu u prepodnevnim satima u prirodi, jer se sa prvim zracima sunca otvaraju i cvetni pupoljci i tad je koncentracija najveća, pored toga savetuje i da ne suše veš na otvorenom, kao i da ukoliko su boravili u prirodi, operu kosu i promene odeću po ulasku u kuću kako se polen ne bi zadržao.

Od pomoći mogu biti i klimatizovane prostorije, jer koriste imaju filtere koji pročišćuju vazduh, kao i novi prečišćivači vazduha koji takođe filtriraju štešne čestice.

- Ljudi moraju desetak dana nakon što ustanove na koje su alergene alergični, da krenu sa svojim terapijama. Zato apelujem da treba da se obrati pažnja, jer je počela i breza da cveta, doduše u malim vrednostima, ali za desetak dana biće je u prekograničnim vrednostima, i zato je sada momenat da budu na svojim terapijama - dodaje.

Pored svega navedenog, od velike koristi je i izveštavanje koje se može videti na sajtu SEPE.

- Imamo i android aplikaciju "Polen Srbije", tako da u svakom trenutku mogu da pogledaju kakvo je stanje. Kad u Beogradu krene breza onda ljudi kažu "E dobro je, ja ću sad za desetak dana da idem na Zlatibor," ali onda mi njima kažemo "Sačekajte, jer za desetak dana kasni vegetacija na planinama, može vas polen tamo sačekati". iz tog razloga su merenja važna da bi ljudi uskladili svoja kretanja, svoje terpaije i svoj kvalitet života - zaključuje Mitrovićeva.

(Espreso / Blic)