OVA ŠUMA U SRBIJI JE UKLETA: Niko iz nje već generacijama NE IZNOSI NI GRANČICU!

I kad im vetar u dvorište donese suvu granu iz šume Gutavica, meštani sela Ugao, na kraju Pešterske visoravni, ne založe grančicu u šporet ili je zgaze u blato, nego je obavezno i pažljivo – vrate u šumu.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

- Kad prođem kroz Gutavicu, obavezno na izlazu iz šume rukom pročešljam kosu da mi kakva grančica nije pala na glavu, da je slučajno ne odnesem kući. Nije se s tim igrati - kaže stari Šefket Hukić (65), čija je kuća na nekoliko stotina metara od ove šume.

Da li je šuma Gutavica, koja je odavno vakufska imovina i specijalni rezervat prirode, ukleta ili čarobna, to niko u selu ne zna. Da je sasvim neobična, posvedočiće vam svako iz sela. Spolja izgleda kao i svaka druga šuma: visoke, kao strele prave omorike odavno nisu sečene. Tek kad se priđe, vidi se da se drvo iz te šume ne iznosi.

- Jednom sam kao dečak u toj šumi odlomio granu da poteram stoku. Kad sam došao kući, otac me je pitao odakle je grana, kad sam mu rekao, naredio mi je da se istog trenutka vratim u šumu i tamo ostavim granu! Niko ko je doneo nešto iz te šume svojoj kući nije se dobro proveo - kaže Šefket.

- Bio sam mali kad sam u Gutavici odsekao jelku i poneo je u školu. Odmah sam pao, dobro se ugruvao, znam da danima nisam mogao da idem u školu - priča Šefketov rođak Fadil Hukić.

Građa iz Gutavice nekad se koristila za potrebe džamije u Uglu, poslednjih decenija ni za to.

- Sećam se, dolazili su neki Ivanjičani, računali "Srbi smo, nas se te priče ne tiču", isekli su omorike, izvukli ih iz šume, a onda su počele da pucaju gume na njihovim kamionima. Nikakve vajde od te građe nisu imali. Posle su se pokupili i otišli - priča Fadil.

Šumom Gutavica kao specijalnim rezervatom prirode upravlja Medžlis IZ u Sjenici, čiji je predednik Mustafa efendija Makić.

- Nije ta šuma ni ukleta ni čarobna. To je božja zadužbina, zadužbina za veru. I svakoga ko u tu šumu dirne brzo stigne božja kazna, i to na očigled svih - kaže efendija Makić.

- Strugao sam građu za kuću kod Džema u Uglu, natovarao grede da poteram kući, kad vidim pored lep komad. Pitam Džema mogu li da ga uzmem, on kaže: ‘To ti je iz Gutavice, uzmi ako smiješ.’ Ja bio sekretar partije, računam, što ne smijem. Uzmem, donesem kući, istružem, kažem majci da naloži vatru tim drvima. Odem u školu na časove, profesor sam bio, kad posle dva sata, izbiše komšije, unezvereni, vele, zapalila ti se kuća, jedva smo je ugasili. Ostatak sam bacio u potok da satrune, nisam smeo da ga pipnem - priča Nikola Novčić.

Vejsel Hukić ima 84 godine. U Gutavici ne bi odsekao drvo “taman kad bi za lijek bilo”.

- Ko je tamo odsekao drvo, taj se ili razbolio ili poludeo. Jednome je grom udario u štalu koja je sagrađena drvima iz Gutavice. Drugome umalo nisu volovi stradali kad je pokušao da izvuče trupac iz te šume. Nije se tim igrati - kaže Vejsel Hukić.

Hukići iz Ugla kažu da su od starih slušali da je u sredini Gutavice, na brdu, u stara vremena bila crkva, da su verovatno tu bile zasađene jele, i da se šuma posle raširila.

(Espreso.co.rs / Kurir)