OTKUD PESAK IZ SAHARE U SRBIJI? Pored žute kiše u ovim krajevima padao je i KRVAVI SNEG, evo šta se zapravo dešava

Ako ste na sveže opranim prozorima ugledali žućkaste mrlje ili vas je pri polasku na posao dočekao uflekan automobil - ne paničite.

Na pojedine delove Evrope i Srbije, u sredu ujutro pala je prljava ili obojena kiša obogaćena peskom koji je do Balkanskog poluostrva stigao iz najveće pustinje na svetu - Sahare.

„Ova pojava se javlja jednom do tri puta godišnje u proleće ili jesen, kada su južna strujanja iz severne Afrike jaka, a ciklogeneza intezivna nad Mediteranom - dobitna kombinacija za pojavu obojenih padavina", govori za BBC na srpskom profesor Vladan Ducić sa Geografskog fakulteta u Beogradu.

Na prostoru Kraljevine Jugoslavije, dodaje profesor, ova kiša žute boje, koja se još naziva i blatnjava kiša - prvi put je zvanično registrovana na meteorološkim stanicama maja 1933. godine.

Čarter iz Sahare do Srbije

Pesak iz Sahare do Srbije stiže pomoću vetrova, oblaka i naposletku kiše, ali da bi se to dogodilo, potrebno je da se poklopi više faktora.

Sve počinje na severu Afrike, blizu Sredozemnog mora, pojavom dugotrajnih i intenzivnih vetrova, dovoljno snažnih da podignu veliku količinu prašine i sitnog peska u više slojeve atmosfere.

Čestice prašine i peska se zatim visinskim strujanjima prenose ka ciklonu - polju niskog vazdušnog pritiska, koji se uglavnom nalazi u Mediteranu, a potom i ka Balkanskom poluostrvu.

„Nama taj pesak stiže, ne u prizemlju, nego na nekoliko kilometara visine, obično pri jakom jugozapadnom i južnom strujanju", objašnjava Ducić.

Pre nego što se izluči u vidu prljave ili blatne kiše, vazdušne mase koje nose saharski pesak ulaze u oblačni sistem.

„Taj pesak služi onda kao jezgro kondenzacije za kišnu kap i onda zajedno sa njom pada na tlo i praktično boji površinu", ističe profesor.

Međutim, obojene padavine se ne izlučuju sve vreme, već uglavnom to bude na početku, dok ih kasnije zameni obična kiša koja spere ostatke, pa se tako često ni ne primeti ništa neuobičajeno.

Ukoliko je ipak padao kratak pljusak na površini tla, automobila ili drugih objekata ostaje samo žuti ili crveni talog.

Ducić kaže da ovakve kiše, prvenstveno zbog hemijskog sastava peska - silicijum-dioksid, „ne bi trebalo da ostavljaju nikakve posledice".

„On je inertan i ne stvara nikakva korozivna jedinjenja", ističe klimatolog.

Pri jakim južnim strujanjima dolazi do povećanja ovih čestica u vazduhu, što, dodaje, „eventualno može da smeta astmatičarima".

„Ali to su ekstremne situacije."

Ovake pojave su pored Balkanskog poluostrva, zabeležene širom Sredozemlja i u različitim delovima zapadne Evrope.

Krvavi sneg, alge i žabe

Kiša koja sadrži pesak iz Sahare zvanično je prvi put registrovana na teritoriji Jugoslavije 1933. godine.

„Prvo je zabeleženo kao talog u kišomerima, pa su ispitivali poreklo i onda utvrdili da odgovara sastavu saharskog pesaka", objašnjava profesor Ducić.

Pored žute kiše u ovim krajevima padao je i crveni, odnosno krvavi sneg.

Pozivajući se na manastirske hronike, Ducić kaže da je takva pojava isprva povezivana sa ratovima i katastrofama.

„Tu postoji jasno prirodno objašnjenje - radi se o pesku i zemlji koja vuče na oker boju.

„Samo se radi o retkoj prirodnoj pojavi i nema nikakvo natprirodno objašnjenje", dodaje.

Na njegovu boju, pored peska, mogu da utiču i mikroorganizmi.

Tako na primer sablasne crvene mrlje - poznate kao krv glečera koje se, između ostalog, viđaju u francuskim Alpima, potiču od mikroalgi koje žive u snegu.

Na istoj planini 1972. godine zabeležena je i pojava plavog snega, ali je i tada glavni krivac bila pustinja Sahara čija je prašina drugačijeg mineralnog sastava završila u francuskom delu Alpa.

U Srbiji je takođe juna 2005. zabeležena i kiša žaba na periferiji bačkog mesta Odžaci.

To se dogodilo jer je tornado, prelazeći preko vodene površine, poneo žabe i kada je njegova snaga oslabila, izručio ih u blizini ovog mesta.

Tornado je takođe doveo do toga da u blizini ruskog grada Gorkog 1940. i kod Vest Palm Biča na Floridi (SAD) s neba pada novac - srebrnjaci i dolari.

(Espreso / BBC)