DA LI STE ZNALI DA U SRBIJI MOŽETE DA KRADETE, A DA VAS NIKO NE JURI? I ne, nije reč o političarima!

U prodavnicama u Srbiji i pored nadzornih kamera, krađe su sve učestalije, a lopovi ne biraju, već uzimaju sve što ima padne pod ruku. Iz godine u godinu broj pokušaja krađe raste, a kradljivci artikle sakrivaju u džepovima i torbama, i sve su veštiji i bezobrazniji.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Ovo nije problem koji je nastao preko noći. Prisutan je u društvu itekako, a domišljatost kradljivaca nema granica.

I video-nadzor i radnici obezbeđenja teško da će sprečiti onog ko se nameračio da nešto ukrade. Zbog sve učestalijih krađa, u gotovo svim objektima u našoj zemlji, roba je specijalno obezbeđena. Ipak, ni to ne zaustavlja kradljivce u njihovj nameri.

U beogradskim prodavnicama su nam rekli da se sa ovim problemom suočavaju svakodnevno i da sitnih lopova ima iz svih socijalnih i starosnih struktura. Dakle, kradu obrazovani, dobro situirani, ali i penzioneri i deca.

- Stavljaju stvari u džepove i torbe. Ili dođe više njih, pa naprave gužvu, kupe jednu čokoladicu, a sve ostalo "pod rukav". Najveći problem je što im ne možemo ništa. Po zakonu, a to je sramota. Sva sreća pa je naša radnja osigurana, pa mi ne plaćamo manjak, ali verujte nam, nije svuda tako - objašnjava Milka, radnica jednog supermarketa u centru grada.

Ipak, izgleda da krađe koje ugrožavaju trgovce i poslodavce idu na ruku lopovima koje zakon štiti.

Naime, prema Krivičnom zakonu Srbije, oni koji kradu do iznosa od 5.000 dinara ne mogu biti krivično gonjeni. Za krivično delo sitne krađe, utaje ili prevare, predviđa se da će ovo delo biti gonjeno samo po privatnoj tužbi građana.

- Već dva meseca koleginicama i meni odbijaju od plate zbog parfema koje je lopov ukrao. Došla sam u situaciju da metlom grebem čoveka koji je ispod jakne stvaljao kozmetiku, a da ga koleginica grebe. Ugrožavamo svoj život, jer kako da znamo da neće izvaditi nož ili tako nešto. A opet, ne možemo samo da ga pustimo da ode, jer svaki manjak plaćamo mi. Podeli se na jednake delove među zaposlenima i odbija se od plate. Praktično ispadne da radimo za džabe - objašnjava Irena, zaposlena u jednoj parfimeriji.

I na benzinskoj pumpi u centru Beogradu imaju problema sa ovim zakonskim propisom:

- Dođu, sipaju za 4.000 dinara, i prosto "zapale", nekad i uz bezobrazne komentare radnicima. Znaju da im policija ne može ništa, i to koriste itekako. Bruka i sramota!

Uprkos svim naporima da se spreče krađe, najveći problem je upravo zakon.

Prema rečima advokata, Gorana Petronijevića, nijedna generalna prevencija ne pomaže, iako bi tako trebalo da bude.

- Ovo je problem odavno. Po mom ličnom mišljenju, zakonodavac je ovim propisom veštački pokušao da smanji broj predmeta i rastereti pravosuđe. U osnovi, sitna krađa je kao i krađa društveno protivno stanje. Iznos, odnosno otuđena imovina koju lopov ukrade i ne bude kažnjen, predstavlja njegovu svesnu nameru. Odnosno, počinilac mora biti svestan i imati nameru da krade do 5.000 dinara. Ukoliko ukrade preko tog iznosa, mora da se dokazuje da li je postojala svest - objašnjava Petronijević i dodaje:

- Društvena opasnost od sitne krađe je ista kao i kod krađe, a jedina razlika je što kaznu određuje vrednost ukradene robe. Rešenje je da se sitna krađa rešava po službenoj dužnosti, ne bi li sitni lopovi prošli nekažnjeno - kaže naš sagovornik.

On je naglasio da poslodavci često žele da izbegnu suđenja i policiju zbog par hiljada dinara jer bi u tom slučju troškovi procesa bili još veći.

U većini slučajeva tu se postupak i završava. Sitni lopovi prolaze nekažnjeno, a pošteni radnici ispaštaju.

Još jedan dokaz koliko je manjkav zakon, kada su sitne krađe u pitanju. No, do pre neku godinu je bilo i gore - limit ispod kog se "sitni" lopovi nisu kažnjavali bio je 15.000 dinara!

Još će da ispadne da smo i dobro prošli...

(M.B.)