ČUKUNDEDA PUTINOVOG BLISKOG SARADNIKA SAHRANJEN JE U SRBIJI? O ovome se MALO ZNA!

Oni koji prate savremenu Rusiju verovatno znaju ko je Dmitrij Rogozin, za one koji ne znaju reč je o jednom od najbližih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ono što se, pak, malo zna, je da je Rogozinov čukundeda sahranjen u Srbiji, i to verovatno na teritoriji Vojvodine.

Rogozinov čukundeda je u Srbiju došao zajedno sa ruskim emigrantima posle Oktobarske revolucije, koja je dovela boljševike na vlast.

Masovna emigracija

U Rusiji je vođen surov građanski rat, tokom kojeg je u dramatičnim preobražajima streljana carska porodica. To je označilo i početak masovne emigracije tokom koje je otišlo oko dva miliona ljudi. Bila je to najmasovnija politička emigracija u svetu između dva svetska rata.

Izbeglice su se rasejale po gotovo svim državama Evrope, oko 200.000 njih dospelo je na Balkan, a oko 44.000 njih našlo je utočište u Jugoslaviji.

Među izbeglim ljudima bilo je pripadnika različitih društvenih grupa, mnogo istaknutih ljudi iz kulture, nauke, politike.

U Srbiji je tada, osim generala Petara Vrangela, koji se nastanio u Sremskim Karlovcima, došao i predsednik Držvne Dume Mihail Rodžianko, čuveni arhitekta Nikolaj Krasnov, predstavnici Ruske pravoslavne crkve, i mnogi drugi ruski naučnici, umetnici, lekari.

To znači da su u Srbiji sahranjeni neki članovi Državne dume, general Mihail Aleksejev, vrhovni komandant ruske armije, Petar Vrangel, glavni komandant ruske Bele garde, piše RTS.

Potomci znamenitih Rusa

U našoj zemlji su živeli i potomci i rođaci Suvorova, Puškina, Ljermontova, Tolstoja, Bulgakova…

– Negde ovde u Srbiji je sahranjen moj čukundeda i želeo bih da nađem njegove korene. Nažalost, ima mnogo napuštenih grobova ruskih oficira. Moj čukundeda je bio jedan od komandanata Bele garde na jugu Rusije i 1920. godine je sa ostatkom ruske Bele garde otišao u emigraciju, došao je brodovima zajedno sa Vrangelom. Vrangel je sahranjen u Beogradu i danas je moja supruga bila tamo, u tom malom hramu… Ovde je sahranjen i moj čukundeda Nikolaj Antonovič, ja bih želeo da nađem njegove korene – rekao je svojevremeno Rogozin za Sputnjik, prenosi RTS.

Ko je Dmitri Rogozin?

Dmitrij Olegovič Rogozin (rus. Дмитрий Олегович Рогозин, Moskva, 21. decembar 1963) ruski je političar, diplomata i doktor filozofskih nauka. Bio je stalni predstavnik Ruske Federacije pri NATO-u od 2008. do 2011. godine.

Od 2011. do 2018. bio je zamenik predsednika Vlade Ruske Federacije zadužen za odbrambenu industriju i svemir.

Dmitrij Rogozin se rodio u porodici koja ima dugu vojničku tradiciju. Po očevoj liniji Rogozin pripada poljskom plemićkom rodu Mitkeviča-Želtoka. Međutim, jedan njegov pradeda (deda njegove majke), Milan Jovanović Karadžić, ima srpsko poreklo iz plemena Drobnjaci.

Milan se rodio i odrastao u selu Petnjica kod Šavnika u Crnoj Gori odakle je kao dobrovoljac otišao u Rusko-japanski rat (1904—1905) zajedno sa još nekoliko hiljada sunarodnika. Nakon rata Milan je ostao u Rusiji i tu je zasnovao porodicu. Umro je 30-ih godina u Orenburgu gde se i danas nalazi njegov grob.

Jedan čukundeda mu je bio general Nikolaj Antonovič Mitkijevič-Žoltok, jedan od rukovodilaca Belog pokreta na jugu Rusije i 1920. je zajedno sa Vrangelom emigrirao u Srbiju, gde je i sahranjen.

Otac Dmitrija Rogozina je bio Oleg Konstantinovič Rogozin, general-potpukovnik, profesor, doktor tehničkih nauka, heroj socijalističkog rada. Do odlaska u penziju vršio je dužnost prvog zamenika načelnika Službe naoružanja Ministarstva odbrane Sovetskog Saveza.

Majka mu je bila Tamara Vasiljevna Rogozina (devojačko Prokofjeva). Do odlaska u penziju radila je u stomatološkom kompleksu Moskovskog medicinskog stomatološkog instituta.

Dmitrij Rogozin je 1996. na Filozofskom fakultetu Moskovskog univerziteta odbranio disertaciju na temu „Rusko pitanje i njegov uticaj na nacionalnu i međunarodnu bezbednost“ i postao je kandidat (magistar) filozofskih nauka. Godine 1999. odbranio je doktorsku disertaciju na temu „Problemi nacionalne bezbednosti Rusije na kraju 21. veka“, navodi se na Vikipediji.

(Espreso)