ČISTA NEDELJA VASKRŠNJEG POSTA: Zašto se tako zove i kojih se običaja pridržavaju vernici u različitim krajevima?

Prva nedelja Vaskršnjeg posta naziva se Čista nedelja ili Nedelja pravoslavlja. Ona slavi pobedu nad ikonoborcima i uspomenu na ponovno uspostavljanje poštovanja ikona koje se desilo 843. godine, u vreme carice Teodore i Patrijarha Metodija, posle perioda ikonoklazma u VIII i IX veku. Praznik posvećen vraćanju ikona ustanovljen je nešto kasnije, jer je još u IX i X veku prva nedelja posta bila posvećena starozavetnim prorocima Mojsiju, Aronu i Samuilu.

Uspomena na njihovo praznovanje još i danas je sačuvana u srpskom narodu, jer neki Srbi slave Sv. Mojsija kao Krsnu slavu u Nedelju Pravoslavlja, a neki 4. septembra. U nekim Pravoslavnim crkvama u Nedelju Pravoslavlja vrši se Čin pravoslavlja s litijom u kojoj se nose ikone.

Narodni običaji

Ponegde se ova nedelja naziva i Todorova, Teodorova, Tudorova nedelja. Prvih dana Čiste nedelje se ne pale ognjišta i žene ništa ne kuvaju, nego se jede ranije spremljena hrana. Prvih dana muškarci jednoniče, tj. ništa ne jedu u toku dana dok se ne smrkne. Do četvrtka se ne koristi kašika, devojke ne nose nikakav nakit, nigde se ne igra i ne peva. Uveče je sva porodica na okupu, a deca kokaju kokice, što je mnogima jedina večera. U selima oko Pčinje se kaže da se ne valja jesti sve dok ne izađe zvezda Karavanka. Na Čisti ponedeljak, prema običaju ženska deca spremju i čiste kuću, a svi se kupaju, šišaju i briju, objašnjavaju na portalu Pravoslavlje.

Među Crnogorcima iz plemena Kuča rasprostranjen je običaj da izjutra na vratima osvane krst od testa za koji deca govore da ga je tu ostavila baba Korizma. Ona se javlja u pričama oko Vaskršnjeg posta i u drugim mestima, i obično sa njom plaše deca. Ona, prema predanju gleda koja deca se ne pridržavaju pravila posta i kad neko pojede nešto mrsno, uzme ga i odnosi u neku strašnu rupu.

Po drugoj verziji, tamo gde deca prekrše post, iskače baba Korizma i stavlja svu decu u vreću i odnosi u pećinu. Roditelji mogu da otkupe decu tek na Vaskrs, i to ako donesu gomilu šarenih jaja. Korizma je očigledno personifikacija samog Vaskršnjeg posta koja roditeljima služi da lakše objasne deci pravila ponašanja u vreme posta.

Prvi ko uđe u kuću na Čisti ponedeljak naziva se "kvočka". U Republici Srpskoj tu osobu posade "na legalo", prostru slamu pored ognjišta, pa je časte kuvanom rakijom i pogačom. Na Čistu sredu (Pepeljavu sredu) je običaj da se ide u kuću koja je dobila prinovu. U nekim mestima Crne Gore veče uoči Pepeljave srede, majke deci na čelu naprave mali krstić od pepela.

U južnoj Srbiji na prvoposni četvrtak - Čisti četvrtak, prave se posebni "kolači" koji se daju stoci na Teodorovu subotu. U taj dan se ugovaraju svadbe koje će biti tek posle Vaskrsa. U planinskim krajevima čobani slave ovaj dan kao svoj praznik.

(Espreso / Nacionalna geografija)