SLIKA DANA: Devojka u Požeškoj oduševila prolaznike! Bravo, LUTKO! (FOTO)

Na Instagram stranici Moj Beograd pojavila se fotografija nastala na Banovom brdu u Požeškoj ulici, a na njoj se nalazi devojka obićena u vojničku uniformu.

Ono što je zapalo svima za oko jeste ruža koju uniformisana devojka drži u ruci, pa su mnogi u prvi mah pomislili na pesmu "Oficir s ružom", popularnog pevača Nedeljka Bajića, samo prepevanu u ženskom rodu.

- Oficirka s ružom! Ulepšala mi je dan! Banovo brdo, Požeška! - stoji u opisu fotografije.

- Divna slika koja se retko viđa na ulici. Njen osmeh govori da je srećna, da joj je mali znak nečije pažnje ulepšao dan. A i nama je slika ulepšala dan. Puna pozitivnosti u nade. Jer tako je malo potrebno za sreću.

- Ima nade za ovaj narod

- Bravo lutko!, samo su neki od komentara.

Inače, izveštaj organizacije UN Women o rodno odgovornom budžetiranju javnih finansija u Srbiji za 2018. godinu pokazuje DA u Vojsci Srbije 20,53% kadrova su žene dok je procenat žena koje su na rukovodećim pozicijama u VS 7,8%. Ovi podaci, sagledani i u odnosu na druge institucije javnog sektora i ranije pokazatelje, govore da u okviru Ministarstva odbrane postoji razumevanje za proces uvođenja rodne ravnopravnosti kao i veći kapaciteti od pojedinih drugih ustanova. Ipak, nalazi ukazuju da jačanje položaja žena koči izostanak finansiranja aktivnosti koje su predviđene i posebnom rezolucijom Saveta bezbednosti UN, iako se ukupna sredstva kojima Ministarstvo odbrane raspolaže uvećavaju iz godine u godinu. Ono što je primećeno u ovoj analizi jeste i da bi mogućnost za napredovanje žena u vojnoj hijerarhiji mogla biti veća, odnosno da na ovom planu nije bilo značajnih poboljšanja u odnosu na prethodni period.

Dakle, zastupljenost žena u vojsci je na zadovoljavajućem nivou, ipak njihove mogućnosti za napredak ka rukovodećim pozicijama su ograničene. Uz to, MO kontinuirano dobija sve više novca poreskih obveznika, ali jako mali deo tog budžeta namenjen je programima za jačanje položaja žene unutar vojske.

Šta se dešava unutar kasarni i kako se osećaju žene profesionalne vojnikinje, kako je termin skovan za nove odnose snaga, teško je sagledati ili predstaviti kroz neko istraživanje. Ipak, postoje podaci koji ukazuju da taj tretman – da li baš zato što žene osećaju neravnopravnost na svojoj koži ili zbog nečeg drugog, jednostavno nije dobar. Zato oko polovina žena u profesionalnoj vojsci kaže da ne bi ponovo izabralo ovaj posao da imaju tu mogućnost. Naime, prema istraživanjima koja su sprovođena u VS za procenu rodnih stereotipa, tek nešto više od polovine kadetkinja (51,28 %) rekle su da bi ponovo upisale Vojnu akademiju, uz sva saznanja i utiske koje imau, dok je njih 20% reklo da nisu sigurne kako bi postupile.

Predrasude o vojsci kao „muškom“ poslu

Žene u vojsci očito nailaze na niz izazova i poteškoća da se izbore za jednaku poziciju sa muškarcima, o čemu svedoče različite analize ali zapravo malo je žena koje bi javno govorile o tome.

Javnost, pak, kao i žene koje ne idu u vojsku ali o njoj govore, imaju potpuno drugačiju percepciju i održavaju mnogo više stereotipa nego što se vidi u samim ovim institucijama.

U poslednjem talasu rasprave oko vojnog roka, bilo je mnogo žena koje su izrazile stavove kojima se održava patrijarhalno ustrojstvo vojske kao slike „mesta gde se postaje muškarcem“ i uči disciplini i redu. Da se obavezan vojni rok u Srbiji posmatra pre svega kao vaspitna mera, a ne priprema za rat ili vojnu službu, smatraju i muškarci i žene, a pokazuju različita istraživanja. Ipak, zabrinjavajući su odgovori žena koje pozdravljaju ideju da muškarci idu na ovakvu obuku jer to vodi upravo održavanju one razlike koja njih stavlja u podređeni položaj – da su muškarci jači pol, da je vojska rezervirsana isključivo za njih, dok žene ostaju izuzete i skrajnute na pozicije u okviru domaćinstva i drugih poslova.

Stav koji naglašava opredeljenost muškarca za vojsku, prisutan je i među muškarcima – čak 72,5 odsto muških ispitanika od 17 do 30 godina podržava uvođenje obaveznog vojnog roka. Skoro 40 odsto njih bi dobrovoljno otišlo i u rat.

Praćeno ovakvim stavovima o podršci obaveznom vojnom roku, stižu i najave državnog vrha da će se u drugoj polovini godine doneti odluka da li ga treba ponovo uvesti, a akcenat je na obukama za muškarce dok se učešće žena manje razmatra, ono bi ostalo na dobrovoljnoj bazi ili ukoliko je obavezno, podrazumevalo bi drugačiju obuku od one za muškarce.