"BIO SAM NA KOSOVU, ODRADIO SAM SVOJE POŠTENO": Životna priča POLICAJCA koga su danas pokušali da izbace na ULICU!

Bračni par Boroje stanuje u podrumu zgrade koja se nalazi u Ulici Koste Glavinića, u svega 30 kvadrata.

Željko Boroje (1961) je policajac u penziji, a njegova supruga Milena (1951) je komercijalista koja je u invalidskoj penziji. Njihova životna priča nije nimalo jednostavna, ovaj bračni par živi u 30 kvadrata koje je Željko, kao pripadnik MUP-a, devedesetih godina dobio od strane Savezne stambene komisije.

Iz oronulog stana koji prokišnjava, u kom ovi ljudi žive u nehumanim uslovima, danas su izvršitelji pokušali po četvrti put da ih izbace na ulicu po ovom ledenom danu.

Prethodna tri pokušaja iseljenja dogodila su se 2019. godine, i to tri meseca zaredom pa je tada nesrećna Milena doživela moždani udar te od tada ne može da obavlja ni osnovne funkcije bez nečije pomoći. Njoj je, inače, prethodno dijagnostikovan i kancer.

Željko nije želeo pred kamere, ali kratko je ispričao za portal Espreso kakva je bila njegova policijska karijera, na koju je posebno ponosan.

- Ja sam već 7 godina penzioner, a karijerom sam izuzetno zadovoljan. Bio sam zamenik komandira prve čete, a posle toga i komandir te iste čete. Vodio sam 120 naoružanih ljudi o kojima sam morao da vodim računa, priča Željko.

Gospodin Boroja je proveo i pet i po godina na području Kosova i Metohije, a na to je posebno ponosan.

- Na Kosovu sam bio u periodu od 1989. do 1994. godine. Bio sam u mestu Vranjevac kod Prištine, to je dosta militantno okruženje, tamo je bio jedan hodža koji je predvodio demonstracije 1981. godine, a i kasnije devedesetih. U tom malom mestu koje se nalazi na ulazu u Prištinu smo mi imali odeljenje policje. Nisam bio samo tu, obišao sam veliki deo Kosova, u jednom trenutku sam bio raspoređen i u jedno selo gde su bile smeštene specijalne jedinice MUP-a Srbije. Svašta su nam tamo radili da nismo mogli da dođemo do naroda uopšte, postave nam blokade na puteve demonstranti, pa smo morali oklopnim vozilima da rušimo kako bismo došli do naroda. Bilo je rizično, ali jako sam vodio računa o ljudima, nikome iz moje čete nije falila dlaka sa glave i to je vrlo bitno za mene. Ja sam odradio svoje jako pošteno, ali glupo je da govorim o sebi, u svakom slučaju sam zadovoljan karijerom ali nisam zadovoljan ovim što danas proživljavam - rekao je Željko za portal Espreso.

Novinari Espresa bili su na licu mesta kada god su porodicu Boroje pokušali da isele iz njihovog jedinog doma, a nakon današnjeg, na svu sreću, bezuspešnog iseljenja, porazgovarali smo sa njima o utiscima.

- Ja više nemam osećaja, imam ženu pod moždanim udarom, moji ciljevi su samo da mi supruga bude bolje. Osećam se kao ljudsko biće osramoćeno pošto sam zaradio i ovaj stan i penziju radeći u policji. Sve je jako diskutabilno, ako bi reagovali nadležni ovo bi se moglo otkupiti i pravno završiti. Direkcija izvršava ono što naredi Vlada, a tako isto Vlada može da okonča ovo. - ispričao je Željko koji je vidno bio pod utiskom.

Milena je sa druge strane jedva smogla snage i da se raduje, bila je pod jakim lekovima i vrlo teško podnela celu agoniju.

- Osećam se lepo, ali me sve steže zbog lekova, pogotovo stomak. Visok mi je pritisak, ali sada mi je malo lakše kada se ovako završilo. - prokomentarisala je ona.

Gospođa Milena ne može samostalno da funkcioniše, ali na svu sreću ima Željka koji je svim silama uz nju. Ovaj bračni par ima i ćerku i jednu unuku koje ne stanuju sa njima, ali skoro svakodnevno ih obilaze i pomažu. Željko nju i presvlači, sprema hranu, brine o njoj kako bi imala svu potrebnu negu. Milena je u našem razgovoru u šali izjavila: "Srećna sam što imam mlađeg muža koji me pazi, inače bi me možda neko drugi strpao u dom", na šta se Željko nasmejao i izjavio kako to nikada ne bi uradio.

Njihova agonija traje godinama, a nadaju se da će uz pomoć svojih advokata i pravde u Srbiji uspeti da sebi konačno "skinu s vrata" izvršitelje.

Jedan od advokata porodice Boroje je Miloš Carević iz advokatske kancelarije Kajganić, on je izneo svoje viđenje ove situacije te nas upoznao bolje sa činjenicama ovog postupka.

- Ovo je već treći pokušaj iseljenja, tri pokušaja su bila 2019. septembar, novembar i decembar. Tada je izvršenje vršio sudski, a sada javni izvršitelj. Posle trećeg pokušaja iseljenja gospođa Milena je dobila teški moždani udar. Zanimljiv je način kako je došlo do problema. Željku je stan bio dodeljen devedesetih godina od strane Savezne stambene komisije, jer je bio radnik MUP-a 44 godine. Od toga je 5 godina proveo i na Kosovu braneći Srbiju. Ovaj stan je dobio na privremeno korišćenje do konačne odluke o dodeli stana. Ova odluka o dodeli na privremeno korošćenje nikad nije izmenjana ona je i dalje validna a pitanje zvanične dodele se do danas nije rešilo. Slučaj Željka Boroja, kao i slučaj ostalih policajaca niko godinama nije rešavao. Na naš predlog je formirana Radna grupa za rešavanje problema zaposlenih u ovom ministarstvu, ali do danas je bilo kakav odgovor na rešavanje ovog problema izostao. Ono što mogu da istaknem, osim što postoji zakonski osnov za rešavanje ovog problema, porodica Boroje se nalazi u takvom stanju da ne mogu otići nigde jer nemaju nijednu drugu stambenu jedinicu. Dok je postojala zakonska obaveza, Željku, kao i svim zaposlenima skidana su sredstva kako na ime stambenog fonda, tako i za potrebe izgradnje odmarališta saveznog MUP-a u Bečićima. Pri ovakvom stanju stvari, krajnje je nemoralno i nezakonito da dugogodišnji radnik MUP-a u penziji koji na drugi način ne može da reši stambeno pitanje se prinudno iseljava iz stana sa članovima porodice upravo krivicom državnih organa koji ovu problematiku posle goliko godina nisu rešili. Napominjem da je nakon razdvajanja državne zajednice Srbije i Crne Gore, Republika Srbija preuzela svu imovinu i prava, ali istovremeno i obaveze prema zaposlenima. Pravo na dom je jedno od osnovnih prava na kojima se zasniva evropsko zakonodavstvo, isto je propisano i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih slobode član 8. takođe ustavni sud Srbije je 24.01.2020. doneo odluku UŽ 2486/17 kojom je utvrđena povreda praca donosioca zalbe na poštovanje doma zajamčeno članom 8 evropske konvencije. Takođe ne treba zaboraviti da Republika Srbija teži da uđe u Evropsku uniju, a ne trebamo zaboraviti da je pravo na dom jedno od osnovnih prava proklonovano i evropskim zakonodavstvom. Ako želimo da pristupimo EU svoje poslove i obaveze, ne treba samo verbalno da radimo već i u praksi treba da pokažemo da smo deo te EU i da poštujemo evropsko zakonodavstvo kao i osnovna ljudska prava. - ispričao je advokat Carević za portal Espreso.

Bonus video:

(Espreso/DijanaS.)