PISMO BESNE BEOGRAĐANKE: Živim u zgradi punoj PSIHOPATA i LUDAKA, a evo i ZBOG ČEGA!

Internet portal "Dnevno.rs" objavio je potresno pismo Beograđanke koja je objasnila probleme koje ima u svojoj stambenoj zgradi, a koji se uopšte ne razlikuju od mnogih drugih u Beogradu.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Užasno sam revoltirana. Trpela sam raznorazna s**nja svojih komšija od svoje šeste godine sve do danas, dakle čitave dve decenije, ali stvari su prevršile svaku meru. Ok, možda i moja porodica za nekog predstavlja "komšije iz pakla", ali smo se uvek trudili da izađemo u susret i budemo kulturni i fini. Međutim, kada si pametniji, obrazovaniji, lepši i imućniji od ostatka zgrade, ili ti 24 stana, stvari će po tebe biti veoma, veoma teške...

Nesolidarnost komšija u jednom kritičnom trenutku po dom moje porodice, kada je stan pretio da bude poplavljen usred havarije sa slavinom u kuhinji, a oni odbijali da ostanu bez vode dva do tri sata, kako bi nas spasli najgoreg mogućeg scenarija, me je toliko "unezverila", da sam prosto morala da sednem i prisetim se svih njihovih "grehova"... Ali, i da vas upozorim - sigurna sam da i u vašoj zgradi obitavaju različiti psihički bolesnici, čak i slučajevi za zatvorsku ustanovu - od hipohondra, preko histerika, šizofreničara, depresivaca, potencijalnih samoubica sve do manijaka, dilera droge i siledžija. Moja zgrada, tu u srcu Zvezdare, ih ima SVE!

Elem, na kraju se sve dobro završilo, ne, nisam poplavljena, i hvala komšiji sa trećeg koji je potrčao u susret. Nije on jedini normalan, ima još nekoliko "svetlih primera", ali oni ovog puta nisu tema...

Hoću da se prisetim matorog pedofila sa drugog sprata, koji je još kada sam imala 12 godina, ušao u moj stan pod izgovorom da hoće da mi da Politikin zabavnik, pa zatim pokušao da me napastvuje. Pobegla sam u kupatilo, zaključala se, te su se stvari bezbedno završile. Nekoliko dana pre toga, isto je pokušao da uradi i mojoj vršnjakinji koja takođe živi u zgradi. Nekom ludom srećom po njega, moji i njeni roditelji odlučili su da se sve završi batinama i upozorenjem, a ne i sudskom tužbom. Ali, cela zgrada je saznala šta se desilo. Paradoksalno, danas se tom čoveku svi uljudno javljaju i piju kafu sa njim, a moju porodicu preziru i "pljuju" jer imamo dva psa, što, iz meni neshvatljivih razloga, predstavlja ogroman problem.