DVE BEOGRADSKE ŠUME I VELIKO RATNO OSTRVO KRIJU NEPROCENJIVO BLAGO! Njihov značaj je OGROMAN!
Veliko ratno ostrvo, Foto: Espreso

blago

DVE BEOGRADSKE ŠUME I VELIKO RATNO OSTRVO KRIJU NEPROCENJIVO BLAGO! Njihov značaj je OGROMAN!

U urbanim šumama, Zvezdarskoj i Bajfordovoj, stanište takođe pronalaze mnoge ptice.

Objavljeno:

Današnji Svetski dan životinja je dobra prilika da razmislimo o tome, kako naše potrebe za udobnim životom u gradu utiču na ostali živi svet i šta je to što bi mogli da uradimo kako bismo ga zaštitili. Naša mesta rekreacije, druženja i relaksacije u prirodi su njihov dom. Oni su nama dobri domaćini, a da li smo mi dobri gosti?

Povodom dva važna datuma koja se obeležavaju danas – Dan životinja i Dan staništa, JKP „Zelenilo-Beograd", kao upravljač zaštićenih područja užeg gradskog jezgra, brine o šumskim ekosistemima Veliko Ratno ostrvo, Bajfordova šuma i Zvezdarska šuma.

U tim značajnim staništima boravi veliki broj različitih životinjskih vrsta, posebno ptica, a njihov značaj je posebno važan u urbanim zaštićenim područjima.

Bogatstvo Velikog ratnog ostrva

Na Velikom ratnom ostrvu zbog relativno očuvane močvarne i vodene vegetacije i prisustva velikih vodenih površina se još uvek hrani, gnezdi i zadržava veći broj vrsta ptica.

Ovakvo stanište je gotovo nestalo u Srbiji i održalo se samo u fragmentima na sprudovima i u plavnom delu obale uz Dunav i Savu. Na Ratnom ostrvu i oko njega se sreće 208 vrsta ptica od kojih je 200 vrsta zaštićeno. Te vrste se nalaze u spiskovima vrsta koji prate najznačajnije međunarodne konvencije iz ove oblasti.

Na ostrvu izdvojićemo prisustvo orla belorepana, najvećeg orla Evrope sa rasponom krila 2 do 2,4 metra. Orao belorepan se gnezdi se na starijim visokim stablima u lišćarskim šumama, najčešće na visini od 20 do 33 metra. Gnezdo je impozantna građevina širine čak do dva i po metra.

Fondacija za zaštitu ptica grabljivica je markirala na Ratnom ostrvu beogradskog orla belorepana Dušana, koji je uključen u program satelitske telemetrije. Beograd je jedan od retkih velikih gradova koji, gotovo u centru grada, ima gnezdo belorepana koje se prati više od decenije.

Pored orla belorepana neke od zaštićenih vrsta koje stanište pronalaze na Velikom ratnom ostrvu su mali kormoran i žuti voljić.

Mali kormoran je najmanji od svih vrsta kormorana, hrani se uglavnom ribom, gmizavcima i račićima. Žuti voljić ima interesantan izgled sa žutom bojom trbuha.

U urbanim šumama, Zvezdarskoj i Bajfordovoj, stanište takođe pronalaze mnoge ptice

Ko sve živi u Bajfordovoj šumi

Na zaštićenom području Bajfordova šuma, koja je i zaštićena zbog prisustva mnogobrojne urbane ornitofaune, zabeleženo je 72 vrste ptica. Zaštićene su sve sitne ptice pevačice koje posećuju ovu šumu.

Značaj Zvezdarske šume

U zaštićenom području Zvezdarska šuma srećemo čak 77 vrsta ptica

Preko Zvezdarske šume takođe prolaze pravci seobe mnogih ptica vezanih za vodena staništa (ždral, crna roda, pčelarica), dok laste i čiope, koje se gnezde na zgradama u okolini šume, svakodnevno doleću da love insekte iznad krošnji drveća.

Od poznatijih vrsta koje srećemo u ove dve gradske šume izdvajamo: crnoglavu grmušu, zebu, kosa, slavuja, veliku senicu i crnu žunu.

Crna žuna je krupan detlić crne boje sa crvenom mrljom na temenu. Proizvodi kliktave zvukove. Buši rupe na stablima i hrani se insektima.

Crnoglava grmuša je ptica pevačica, sive boje. Mužjaci imaju na temenu crnu kapicu od perja. Gnezdi se u gustom grmlju, a hrani se sočnim plodovima i insektima.

Mali slavuj je ptica oker boje sa crvenim repnim perjem. Stidljivi su, žive u niskom rastinju gde se i gnezde, pa su često ugroženi od pasa koji se šetaju šumom. U naše krajeve dolaze u aprilu i ostaju do jesenje seobe.

Kos je krupna pevačica, crne je boje sa izrazito žutim kljunom. Gnezdi se u nižem drveću.

Ptice, ali i druge životinje, insekti, biljke dele životni prostor sa nama-stanovnicima Beograda.

Svetski dan životinja obeležava se još od 1931. godine, a ustanovljen je na konferenciji ekologa u Firenci. On je posvećen boljem tretmanu i dobrobiti svih životinja.

Svetski dan staništa ima za cilj podizanje svesti javnosti u oblasti planiranja buduće urbanizacije o potrebi očuvanja biološke raznovrsnosti predela, naročito zaštite i održivog korišćenja divljih vrsta flore i faune i njihovih staništa. Svetski dan staništa se obeležava svakog prvog ponedeljka u oktobru, tako da su se ova dva događaja preklopila ove godine. Ujedinjene nacije su 1986. godine, ustanovile ovaj dan.

Bonus video:

14:13

Espreso Intervju - Ceca

(Espreso/Blic)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.