NEKAD HRANA ZA SIROMAŠNE, SADA PRESKUPI SIMBOL LUKSUZA: Posetili smo izložbu KAVIJARA u Beogradu! (VIDEO)

Kako je kavijar od hrane za siromašne postao simbol prestiža? Zašto je kavijar koji se proizvodio u Kladovu nekada bio nadaleko poznat? Koliko košta kavijar sa prahom dvadesetčetvorokaratnog zlata? Zašto ribe od čije se ikre pravi najbolji kavijar postaju retka vrsta?

Odgovore na ova pitanja potražili smo od Dubravke Vučić, autorke izložbe "Kavijar" koja je postavljena u Galeriji Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Put kavijara praktično traje koliko i ljudska civilizacija na planeti. Oduvek su se ljudi hranili ikrom ribe. Međutim, nekada je ta ikra bila lako dostupna i zato je bila hrana najsiromašnijeg sloja društva. U vreme kada su se siromašni hranili ikrom, oni koji su bili na višoj društvenoj lestvici hranili su se mesom. Do promene je došlo u 16. veku kada je ruska aristokratija kavijar promovisala u luksuzni delikates, što su i na drugim evropskim dvorovima rado prihvatili , rekla je za portal Espreso Dubravka Vučić, viši kustos Prirodnjačkog muzeja i ihtiolog.

Al' se nekad dobro jelo, baš!

Od 16. veka kavijar je postao neizostavan deo trpeze na svim dvorovima. I srpska aristokratija ispratila je taj trend.

Kralj Aleksandar Obrenović je na svojoj večeri 1893. godine ugostio generale svoje vojske kako bi im odao priznanje za postignute uspehe. Tada im je poslužio i kavijar u korpicama koje će posetioci ove izložbe imati priliku da vide, poručuje Dubravka.

I mi smo kavijar za "trku" imali

U vreme kada se kladovski kavijar proizvodio kotirao se veoma dobro na tržištu, jer je bio izuzetnog kvaliteta. U okruženju Kladova je reka u kojoj je bila moruna od čije ikre se pravi najkvalitetniji kavijar. Ribarsko gazdinstvo "Kladovo", koje je proizvodilo kavijar, lovilo je morune i jesetre koje su dolazile na mrest u Dunav. Čitava druga polovina 20. veka je obeležila tu proizvodnju. Po rečima tadašnjeg direktora ribarskog gazdinstva Siniše Stamenkovića, kladovski kavijar najviše se izvozio u Ameriku. Tada su imali saradnju sa gospodinom Smitom koji je čak 20 godina bio ekskluzivni uvoznik našeg kavijara u Americi. Nažalost, proizvodnja kavijara u Kladovu završena je 2000. godine zato što je zabranjen lov jesetre i morune. Uzrok te zabrane nije samo prekomerni ribolov, nego i sprečavanje mresta. Te vrste ribe dolazile su iz Crnog mora u Dunav, ali izgradnjom Hidroelektrane "Đerdap" migratorni putevi su bili presečeni tako da su one sve manje uspevale tu da ostave ikru, pojašnjava Dubravka.

Cena kavijara "prava sitnica"

Autorka izložbe podseća da je pravi samo onaj kavijar koji se proizvodi od ikre morune i jesetre, a na tržištu se često može naći i "kavijar koji to nije".

Nekada se znalo da je najkvaliteniji kavijar od morune koja je ulovljena u reci. Danas se ribe od čijih ikri se pravi kavijar gaje u akvakulturama, ali ukus tog kavijara je manjeg kvaliteta u odnosu na one ribe koje su ulovljene u njihovom prirodnom okruženju. Sada se na tržištu nalaze kavijari koji su napravljeni od prerađene ikre drugih vrsta riba i po pravilu kupac treba da bude obavešten o tome. U jednoj uzgajivačnici u Salcburgu se čak proizvodi i kavijar sa prahom dvadesetčetvorokaratnog zlata i to, naravno, podiže njegovu cenu. Pravi se od albino jesetre koja je izuzetno retka. Dakle, retkost utiče na cenu. Ipak, pravi sladokusci bi rekli da je kavijar koji se proizvodi od divlje vrste i dalje najkvaliteniji. Vrednost kavijara na tržištu može dostići cenu i do 30.000 evra. Danas su najskuplji oni kavijari koji su uspeli da fenomen retkosti zadovolje, kaže Dubravka.

Retkost diže cenu

Od kraja 20. veka radi se na tome da se morune i jesetre sačuvaju od potpunog nestanka, tako da je zabranjen lov tih vrsta riba. Samim tim, što je manje kavijara bilo na tržištu to mu je i cena rasla. Od kada su na snazi zabrane formirano je i crno tržište. To je svojevremeno bio najmračniji deo istorije kavijara, jer su trgovinu kavijarom izjednačavali sa trgovinom narkoticima. Tada je zarada od krijumčarenja kavijara bila izuzetno velika, ali tome se stalo na kraj 2000. godine. Donete su mere kojima se zabranjuje lov na te vrste riba od čije se ikre pravi kavijar. U Rusiji je kazna za lov divlje jesetre ili morune u prirodnom okruženju tih vrsta čak 7.000 evra ili tri godine zatvora. Takođe, i u Srbiji su na snazi mere zabrane ulova tih vrsta ribe. Takođe, i izgradnja hidroelektrana širom sveta jedan je od faktora za smanjenje brojnosti morune i jesetre, poručila je Dubravka za kraj našeg razgovora.

Kako bi posetiocima skrenuli pažnju na uništavanje prirode od strane čoveka, vizual izložbe, koja će biti postavljena do decembra, je u tamnoj boji. Posetioci će biti u prilici da vide i jedan od poslednjih primeraka morune uhvaćene u Dunavu, kao i jadranske jesetre iz reke Bojane.

(M.L. Espreso)